Priboj platio 80 odsto rekonstrukcije pet stambenih zgrada

Zamenik predsednika Opštine Priboj Saša Vasilić izjavio je danas da je lokalna samouprava ove godine dala 10 miliona dinara (EUR 85,000) za mere energetske efikasnosti za stambene objekte. Trenutno se obnavlja pet zgrada u starom delu grada, gde subvencije pokrivaju čak 80 procenata, napomenuo je.

Ovaj zvaničnik je istakao da se ovakvim programima, koji obuhvataju i javne institucije, obara potrošnja energije na grejanje i hlađenje kao i takozvani ugljenični otisak.

On je ranije zahvalio projektu Razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji (GIZ DKTI) za organizovanje posete oblasne radne grupe za bio-masu i energetsku efikasnost Hrvatskoj. Vasilić je prisustvovao potpisivanju memoranduma o saradnji Regionalne razvojne agencije Zlatibor sa Regionalnom energetskom agencijom Sjever iz Koprivnice i Regionalnom energetskom agencijom sjeverozapadne Hrvatske – Regea. On je rekao da postoji inicijativa da se takva institucija osnuje u jugozapadnoj Srbiji.

Za obnovu dve škole izdvojeno je 4,6 miliona evra

Ovog meseca je u Priboju završena rekonstrukcija Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju. U tu ustanovu i osnovnu školu „Desanka Maksimović“, koja je ponovo otvorena na početku školske godine, uloženo je 541,5 miliona dinara ili 4,6 miliona evra. Zamenik predsednika opštine je zahvalio Vladi Srbije i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.

U poslednje četiri godine zamenjeni su kotlovi od ukupno tri megavata

Pre toga, kotao na ugalj u OŠ „Nikola Tesla“ u Pribojskoj Banji zamenjen je sistemom od 250 kilovata koji troši pelet. Vasilić je rekao da je opština od 2016. godine uvela grejanje na drvnu bio-masu ukupne jačine tri megavata u javne zgrade umesto starih postrojenja na fosilna goriva. Ove godine je ispuštanje ugljen-dioksida smanjeno za 1.500 tona, po njegovim rečima.

BGEN je u oktobru preneo vest o otvaranju toplane na bio-masu kapaciteta 1,8 megavata u ovom gradiću. Ona je izgrađena uz pomoć Vlade Srbije i GIZ-a i greje četiri škole i dečji dispanzer. Radovi su koštali 126 miliona dinara odnosno skoro 1.1 milion evra.

Grad dobija novu toplanu i grejnu mrežu

Predsednik opštine Lazar Rvović je krajem septembra potpisao ugovor s Ministarstvom rudarstva i energetike i Nemačkom razvojnom bankom KfW o izgradnji kombinovane gradske toplane na drvnu bio-masu i lož-ulje snage osam odnosno 15 megavata. Predviđeno je da radovi obuhvate i potpunu rekonstrukciju toplovoda i podstanica u Priboju.

Visina investicije je šest miliona evra, a čelnici lokalne vlasti su rekli da očekuju uštedu od pola miliona evra godišnje. Nemačka i švajcarska vlada su pokrile 16,5 procenata, a KfW je odobrio dugoročnu pozajmicu s kamatom od 1,1 odsto i grejs periodom od dve godine.