Životna sredina

Priboj postao član svetskog klimatskog pokreta Povelja gradonačelnika i najavio smanjenje emisija CO2 za 40 odsto

Priboj-postao-clan-svetskog-klimatskog-pokreta-Povelja-gradonacelnika-i-najavio-smanjenje-emisija-CO2-za-40-odsto

Slika: GIZ

Objavljeno

27.09.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.09.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Opština Priboj postala je članica mreže “Povelja grаdonаčelnikа”, koja okupljа više od 7.500 lokаlnih sаmouprаvа iz celog sveta, i najavila da namerava dа na svojoj teritoriji korišćenjem obnovljivih izvorа energije (OIE), prvenstveno biomase, i drugim merаmа energetske efikasnosti, do 2030. godine smаnji emisije gаsovа sа efektom stаklene bаšte zа više od 40 odsto, kao  da usvoji Akcioni plаn zа klimu i održivu energiju koji pokrivа period do 2030. godine.

“Povelja gradonačelnika”, najveći svetski pokret za lokalnu klimatsku i energetsku akciju, je kako je navedeno u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) potpisao predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović, a svečаnosti organizovanoj tom prilikom prisustvovali su predstavnici GIZ-a, Kancelarije za javna ulaganja, Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Ambаsаde Frаncuske, lokalnih samouprava.

Nova gradska toplana na biomasu biće gotova do 2020.

“Uspeh koji je na polju korišćenja izvora obnovljive energije u sistemu grejanja javnih zgrada ostvarila Opština Priboj prevazilazi lokalni značaj. Zahvaljujući naprednom razmišljanju i efikasnom pristupu predstavnika pribojske lokalne samouprave, dobili smo primer koji na nacionalnom novou možemo da promovišemo kao dokaz da nešto što smo do sada gledali samo na papiru kao savršeno iskustvo razvijenih zemalja, može da se realizuje i kod nas sa pozitivnim ishodom u svakom smislu – doprinosa gradskom budžetu, zdravlju građana i održivom razvoju lokalne privrede,” rekao je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za javna ulaganja.

Kancelarija pruža finansijsku podršku izgradnji nove kotlarnice kapaciteta 1,8 MW na drvnu sečku koja će snabdevati dve osnovne i dve srednje škole i ambulantu Doma zdravlja u Priboju.

Pre dve godine Opština Priboj je, iz sopstvenih sredstava, izgradila kotlarnicu kapaciteta 0,9 MW na pelet, koja toplotom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, kulturni centar i zgradu opštinske uprave.

Sada je završena i tehnička dokumentacija za novu gradsku toplanu na biomasu čija izgradnja bi, kako je rekao zamenik predsednika Opštine Priboj, Saša Vasilić, mogla da bude gotova 2020. godine.

“Tehničku podršku u tom projektu, kao i svim ostalim u ovoj oblasti, pruža nam GIZ u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, a finansijsku za taj projekat Nemačka razvojna banka KfW. Mi smo svoj deo posla obavili, a sada sledi procedura oko finansijskog dela. Kako sada teku stvari, mislim da ćemo sa izradnjom početi na jesen 2019. godine,” objasnio je Vasilić.

Priboj-postao-clan-svetskog-klimatskog-pokreta-Povelja-gradonacelnika-i-najavio-smanjenje-emisija-CO2-za-40-odsto

Subvencije za obnavljanje stambenih zgrada u 2019.

On je i najavio da Opština Priboj trenutno radi na još jednom poduhvatu iz oblasti energetske efikasnosti.

U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, Skupština opštine će već u narednih nekoliko dana usvojiti podzakonske akte koji će omogućiti da se u budžetu za 2019. godinu izdvoje značajna sredstva za obnovu stambenih zgrada u skladu sa standardima energetske efikasnosti.

“Reč je o privatnim zgradama koje imaju skupštine stanara, a verujem da ćemo građanima moći da pomognemo sa iznosom do 80 odsto finansijskog udela u zameni stolarije i fasada,” najavio je Vasilić.

Stopama Priboja kreću Nova Varoš, Bajina Bašta i Prijepolje

Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor, rekao je da su u planiranju projekata u Priboju učestvovali partneri iz GIZ-a, čija je ekspertiza bila presudna u najrizičnijem delu – odabiru obnovljivog energenta kojim će biti zamenjena fosilna goriva, ali i stručnjaci Šumarskog fakulteta i Srbijašuma.

“Zahvaljujući takvom pristupu dobijeni su rezultati koji će ohrabriti druge, uskoro Novu Varoš, Bajinu Baštu i Prijepolje, da primene ovaj model,” ocenio je Lukić.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Neodovoljno zelenih površina u Beogradu povećava temperaturu za sedam stepeni

Temperatura u Beogradu sedam stepeni viša zbog nedovoljno zelenih površina

27. septembar 2018. - Temperatura u centralnom delu Beograda je na gusto izgrađenim lokacijama u proseku sedam stepeni Celzijusa viša nego na zelenim površinama

evropski sud klimatske promene ljudsko pravo zene svajcarska penzionerke

Evropski sud za ljudska prava: Zaštita od klimatskih promena je ljudsko pravo

27. septembar 2018. - Evropski sud za ljudska prava doneo je istorijsku presudu prema kojoj su vlade dužne da zaštite građane od posledica klimatskih promena

Zašto se ribe vrte u krug dok ne uginu

Zašto se ribe vrte u krug dok ne uginu

27. septembar 2018. - Pored ostrva Ki vest u blizini Floride, sve više riba se izvrće naglavačke i vrti u krug dok ne ugine, a naučnici još nisu pronašli zašto

zeleni krediti severna makedonija narodna banka podaci

Zeleni krediti u Severnoj Makedoniji povećani 30 odsto, ali udeo u ukupnim zajmovima zanemarljiv

27. septembar 2018. - Narodna banka je objavila podatke o zelenim kreditima za četvrti kvartal 2023, u kojem je zabeležen rast od pet odsto, dok je na godišnjem nivou rast 29,1 odsto