Foto: Freepik
Čak 96 odsto ljudi u gradovima Evrope udiše vazduh zagađen PM2,5 česticama, a kada se pogledaju države na začelju po zagađenosti vazduha su zemlje iz regiona, pokazuju podaci iz izveštaja Status kvaliteta vazduha u Evropi 2024, koji je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). Dejan Lekić, tvorac aplikacije xEco i član Nacionalne ekološke asocijacije, je za Balkan Green Energy News analizirao podatke iz Izveštaja i naglasio da EU pooštrava propise o zagađenju vazduha, a Srbija još nije dostigla ni limite postavljene starim propisima.
U izveštaju Status kvaliteta vazduha u Evropi 2024. podaci za 2022. i 2023. godinu su upoređeni sa standardima kvaliteta vazduha koje propisuje Evropska unija, ali i sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o nivou bezbednosti koncentracije određenih čestica po ljudsko zdravlje.
PM čestice čine stotine različitih hemikalija koje su izuzetno štetne po ljudsko zdravlje. Potiču iz različitih izvora kao što su industrijska sagorevanja, sagorevanje grejnih materija, sitna prašina sa gradilišta, prirodni požari, izduvni gasovi i drugih.
PM2.5 su atmosferske čestice koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometra, što je veličina koju čini samo tri odsto prečnika ljudske dlake. PM10 čestice su takođe suspendovane čestice koje su štetne, samo su većeg prečnika – 10 mikrometara. PM2.5 ulaze dublje u organizam, jer mogu da prođu nos i grlo i da preko alveola prodru u ćelijsku membranu i pređu u krvotok.
Standardi EU propisuju da je dozvoljena godišnja koncentracija PM2.5 čestica 25 mikrograma po kvadratnom metru (µg/m3). Svetska zdravstvena organizacija je u septembru 2021. snizila svoju preporuku za maksimalne koncentracije zagađujućih materija bezbedne za zdravlje ljudi. Tako je nivo za PM2.5 spušten sa 25 na pet µg/m³.
Izveštaj pokazuje da je samo dva odsto evropskih stanica za praćenje kvaliteta vazduha registrovalo koncentracije sitnih PM čestica iznad godišnje granične vrednosti EU u 2022. godine. Međutim, skoro svi Evropljani, njih 96 odsto, koji žive u gradovima izloženi su koncentracijama PM 2.5 koje su iznad nivoa preporučenih od strane SZO.
Prema podacima iz izveštaja u 2022. samo je Island imao koncentracije PM čestica nižu od nivoa propisanih smernicama SZO. Koncentracije veće od granične vrednosti EU izmerene su u tri države članice EU: Hrvatskoj, Italiji i Poljskoj.
Samo 10 gradova u Evropi ima koncentracije PM2.5 ispod 5 µg/m3
„I pored napora EU da smanji emisije zagađujućih materija iz glavnih emitera koji su slični kao i kod nas, industrija, uključujući termoenergetski sektor, grejanje, saobraćaj, nakon promena preporučenih vrednosti SZO u septembru 2021. godine bilo je za očekivati da će spuštanje ovog limita za četiri puta dovesti do toga da praktično cela EU bude u prekoračenju“, kaže Dejan Lekić, idejni tvorac aplikacije za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu xEco.
Lekić ističe da na servisu Evropske agencije za životnu sredinu European City Air Quality Viewer možemo videti da od 375 gradova u EU u kojima se meri koncentracija PM2.5 čestica, samo njih 10 ima srednje godišnje koncetracije ispod 5 µg/m3. Rejkjavik i Stokholm su jedina dva grada koja ne premašuju koncentraciju PM2,5 preporučenu od strane SZO, dok je Helsinki malo iznad granice.
EU uvodi nova pravila o zagađenju vazduha
Evropski parlament je u aprilu usvojio privremeni sporazum postignut sa državama članica Evropske unije o uvođenju nižih graničnih vrednosti za najštetnije zagađivače vazduha, kao i o unapređenju praćenja kvaliteta vazduha.
Dozvoljena godišnja koncentracija za PM2.5 će biti smanjena sa 25 µg/m3 na 10 µg/m3, dok će za azot-dioksid (NO2) biti upola manja, 20 µg/m3, u odnosu na sadašnjih 40 µg/m3. Novi standardi su bliži, ali još uvek ne u skladu sa smernicama SZO.
Lekić ističe da manje od polovine gradova, 161 grad od 375 na listi, već danas ispunjava uslove koji novom regulativom treba da budu uvedeni. Postoje regioni koji su pod izuzetnim pritiskom emisija zagađujućih materija i skoro svi se nalaze u istočnoj Evropi sa izuzetkom severa Italije, gde takođe ima čestih prekoračenja, pre svega zbog visokih koncentracija prizemnog ozona.
„Politički i ekonomski motivi su glavni razlog umerenijeg pristupa EU. Naime, da bi se postigli ciljevi smanjenja koncentracija suspendovanih čestica potrebna su enormna ulaganja u mnoge sektore. Tako da je ovo rešenje koje je primenjeno zapravo plod kompromisa“, kaže Lekić.
U Srbiji nisu dostignuti ni stari limiti
Izveštaj pokazuje da postoje značajne razlike između zemalja EU i regiona. Oblasti u centralnoj i istočnoj Evropi pokazuju viši nivo zagađenja.
Izveštaj pokazuje da Srbija i zemlje regiona spadaju među one sa najzagađenijim vazduhom, što je po Lekićevim rečima očekivano.
„Čak i mali napretci koje ostvarujemo u nekim kategorijama kao na primer prosečna srednja godišnja koncentracija PM2.5 nisu dovoljni da bi se izbegla poslednja mesta na evropskoj rang listi“, naglašava Lekić.
Srbija se i dalje bori da dostigne stare limite. Lekić ističe da u toku 2023. godine nijedno merno mesto u Srbiji nije imalo koncentracije PM2.5 čestica ispod 10 µg/m3.
„Tih 5 µg/m3 koji su preporuka SZO za nas praktično nedostižan cilj. To naravno ne znači da ne treba da učinimo sve ono što je već propisano Programom zaštite vazduha do 2030. godine i pokušamo da smanjimo koncentracije svih zagađujućih materija na što niži nivo“, zaključio je Lekić
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.