Zeleni Srbije su za uvođenje nacionalnog sistema za trgovanje emisijama

Investicioni plan masovnog unapređenja energetske efikasnosti stambenih zgrada uz uvođenje toplotnih pumpi, iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije zemlje i postepenu zamenu uglja u termoelektranama biomasom otvaraju put ka energetskom i ekološkom nacionalnom suverenitetu, ističe predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić. On je naveo da se ta stranka zalaže za uvođenje nacionalnog sistema za trgovanje emisijama radi prikupljanja sredstava za dekarbonizaciju.

U svetlu predstojećih izbora, Balkan Green Energy News prenosi planove stranaka za energetski sektor i njegovu dekarbonizaciju, budućnost rudarstva i unapređenje kvaliteta vazduha. U Srbiji se u javnoj sferi i dalje premalo govori o obavezi države da uvede naplatu emisija ugljen-dioksida. Ukoliko to ne učini, izvoznici struje i više vrsta robe u Evropsku uniju, uključujući čelik i cement, moraće da od 2026. godine plaćaju prekogranični porez na CO2 u okviru mehanizma CBAM.

„Hronični ekološki problemi, gomilani decenijama, nažalost se ne mogu rešiti preko noći. Ekologija i zaštita životne sredine nisu pomodarstvo, već ljudska potreba, a Zeleni Srbije će nastaviti da, kao i do sada, tiho, uporno i stručno rade i da se bore za čistu Srbiju“, izjavio je predsednik te stranke Ivan Karić.

Srbija ima i obnovljive i neobnovljive energetske resurse koji mogu da dugoročno obezbede bezbedno i sigurno snabdevanje energijom, ali oni se već 50 godina ne koriste racionalno, dodao je. „Nažalost, nismo bili štedljivi i nedovoljno smo investirali u razvoj novih tehnologija“, ističe Karić i poziva na sveobuhvatnu promenu pristupa.

Bila je zabluda da smo beskonačno bogata zemlja

Budućnost je, sa stanovišta energetske bezbednosti, neizvesna na globalnom nivou, upozorio je prvi čovek Zelenih Srbije. Sagorevanje fosilnih goriva ima brojne negativne posledice, prvenstveno na zdravlje ljudi, kazao je i podvukao da se zemlja ne može sasvim osloniti na ugalj, najznačajniji i najviše korišćen energent, a ni na gas, jer zavisi od uvoza i geopolitičke situacije.

Samo uštedama na višespratnicama u Beogradu može se uštedeti količina struje koju proizvede termoelektrana u Kostolcu

„Uskoro nas očekuju takse na emisije ugljen-dioksida i predstoji nam dugotrajan i osetljiv proces dekarbonizacije, u energetskom sektoru, industriji i privredi u celini. Mi se nećemo ponašati kao da smo planeta za sebe, jer svi pokazatelji i savremeni ekološki alati govore da smo posebno ugrožen deo Evrope, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva i lošeg lignita sa velikim sadržajem sumpora. Sa druge strane, imamo velike potencijale u obnovljivim izvorima, biomasi, suncu, vetru, pa i u rekama, koje ili nismo umeli da koristimo ili ih koristimo na ekološki neprihvatljiv način. Nažalost, ponašamo se kao ‘pijani milioneri’, rasipajući nepažljivo i bahato energiju, jer su nas decenijama učili kako smo beskonačno bogata zemlja, što je užasna zabluda“, napomenuo je Karić.

Osvrćući se na izuzetnu zagađenost vazduha, on je rekao da je lično još 2005-2006. godine u Obrenovcu izveo prvu nezavisnu i automatsku monitoring stanicu za praćenje kvaliteta vazduha. „Smatrao sam tada i borim se sve do sada da obaveštavanje građana i pravo na tačnu informaciju o kvalitetu životne sredine bude neprikosnoveno,“ izjavio je Karić.

Put ka 100 odsto domaćih izvora energije

Zeleni smatraju da je nužno da se donese nacionalni investicioni plan masovne izgradnje energetskog odnosno izolacionog omotača na stambenim zgradama. Ovo se odnosi, pre svega, na velike gradove koji imaju daljinski sistem grejanja. U Srbiji postoji nekoliko stotina hiljada stambenih jedinica koje su potpuno bez izolacije, sa starim i nefunkcionalnim prozorima i stolarijom, navode u stranci.

U investicijama mogu učestvovati država, lokalne samouprave, kompanije koje isporučuju energiju i građani, predlažu Zeleni Srbije. Izgrađeni izolacioni omotač bio bi u vlasništvu države, dugoročno rentiran korisniku kroz cenu energenta, uz račun, najmanje 20 godina. Jedno takvo sistemsko rešenje omogućilo bi da se samo uštedama na višespratnicama u Beogradu može uštedeti količina struje koju proizvede termoelektrana u Kostolcu, izračunali su.

Srbija ima blizu 300 sunčanih dana godišnje, pa svaki krov mala energana koja čeka da se priključi na mrežu

„Istovremeno treba da pokrenemo zamenu energenata, što predstavlja relativno brz obrt kapitala i višestruku društvenu korist. Srbija ima blizu 300 sunčanih dana godišnje, pa je nama svaki krov mala energana, koja čeka da se priključi na mrežu“, izjavio je Karić.

On je ukazao na napredak efikasnosti i pad cena toplotnih pumpi i neophodnost iskorišćavanja potencijala drugih obnovljivih izvora energije i otpadne toplote iz industrijskih procesa za postizanje „energetskog i ekološkog nacionalnog suvereniteta“.

Posao za sledeću vladu

Karić je rekao da građani nailaze na „nerazumevanje okoštale i učmale administracije“ i da „nedostaje dovoljno širine, razumevanja i propisa kojima bi omogućili da naša zemlja postane energetski efikasna, potpuno bezbedna iz 100 odsto domaćih izvora energije.“

Zeleni Srbije se zalažu za uspostavljanje nacionalnog sistema za trgovinu emisijama gasova s efektom staklene bašte, od kojeg bi prikupljena sredstva bila na raspolaganju privredi i za aktivnosti poput masovnog pošumljavanja. U toj stranci kažu da treba napraviti „kapitalni revolving zeleni fond koji bi bio ulagač i pokretač zelene privrede“ i da se nadaju da će u narednoj vladi biti sluha za to.

Ova poruka o sistemu za trgovinu emisijama je retka među akterima na političkoj sceni, iako se Srbija u suštini već obavezala da ga pokrene i uskladi s onim u Evropskoj uniji, a zatim integriše s njim.

Degradirano zemljište, prostor uz auto-puteve i jalovišta kod rudnika mogu da posluže za brzorastuće bioenergetske useve, da se biomasom postepeno zamenjuje ugalj u termoelektranama, smatraju Zeleni.

„Nijedan radnik u Elektroprivredi Srbije nema potrebe da se boji da će ostati bez posla. Ulaganje u životnu sredinu i zelenu privredu štiti zdravlje, štedi zdravstveni budžet i otvara radna mesta“, naglasio je Karić.

Kopanje ruda samo uz maksimalnu kontrolu, maksimalnu rentu

Potrebna je hitna procena vrednosti ekološkog i prirodnog kapitala Srbije i strategija razvoja i mogućeg iskorišćavanja prirodnog potencijala, navodi predsednik. Tu dolazimo do pitanja rudarstva i desetina dozvola za istraživanja koja su izdata za područja širom zemlje, a on ističe da su Zeleni inicirali moratorijum na eksploataciju ruda litijuma i bora u Gornjem Jadru, gde Rio Tinto planira rudnik i postrojenje za preradu.

Zeleni ističu besplatan gradski prevoz kao jedno od rešenja protiv zagađivanja vazduha u saobraćaju

„Mnoge bogate zemlje su daleko bogatije rudama, vrlo skupim i retkim, pa ipak prave sireve, čokolade, satove, gaje paradajz i od toga prave svetsko čudo. Ukoliko posle studija uticaja na životnu sredinu procenimo da nam je eksploatacija rude isplativa, moramo da budemo maksimalno svoji – od usaglašavanja rudne rente sa zemljama u kojima je ona najviša, do maksimalne kontrole procesa iskopavanja, rada rudnika, prerade rude, odlaganja otkrivke i jalovine“, izjavio je Karić.

Po njegovim rečima, dolazi do izražaja sukob zastarelog koncepta neoliberalne i neokolonijalne ekonomije sa potrebama ljudi i zelenog razvoja i suverenitetom jedne male države, a Srbija nije i ne može biti nečija kolonija, pa ni Rio Tinta, Zijina ili druge kompanije.

Karić: Nijedna kompanija ne dolazi ovde, niti bilo gde u svetu, da usreći nas, nego da ostvari što veći profit

„Kao i u slučaju mini hidroelektrana, našli smo se pred svršenim činom. Kao ekolog i geolog koji je radio u rudniku, razumem potrebu eksploatacije ruda, ali i opravdanu zabrinutost ljudi. Tek kad stvorimo kompletnu sliku, kada mi u našoj kući znamo šta hoćemo, možemo da pozovemo nekoga da da svoju ponudu. Uz obavezu da ga svakodnevno kontrolišemo, nadziremo i proveravamo, jer nijedna kompanija ne dolazi ovde, niti bilo gde u svetu, da usreći nas, nego da ostvari što veći profit“, rekao je Karić.

Pored već navedenog, Zeleni ističu važnost izrade strategije prilagođavanja na klimatske promene za zaštitu zdravlja, privrede i poljoprivrede. Dalje, oni se zalažu za pomoć države za prečišćavanje vazduha i otpadnih gasova iz industrije.

Takođe smatraju da značajan deo zagađenosti vazduha u urbanim sredinama može da se reši besplatnim gradskim prevozom, promenom saobraćajne infrastrukture, ulaganjem u železnicu i promocijom pešačenja i vožnje bicikla.