Električna energija

Prekogranični porez EU na CO2 mora postati jedna od glavnih tema za Zapadni Balkan

Prekogranicni porez EU CO2 glavnih tema Zapadni Balkan

Foto: iStock

Objavljeno

09.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Svrha nastupajućeg Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) je da spreči propuštanje CO2 i podstakne dekarbonizaciju, tako da prateće mere moraju takođe da budu usmerene na pomaganje zemljama Zapadnog Balkana da se prilagode sistemu, poručili su učesnici rasprave o njegovom uticaju na elektroenergetski sektor u regionu. Stručnjaci upozoravaju da ova tema još uvek nije dovela do sveobuhvatne debate među zainteresovanim stranama u navedenih šest zemalja.

Climate Strategy 2050 Institute je organizovao onlajn susret nazvan Izuzetni izazov – kako CBAM utiče na elektroenergetski sektor u neposrednom susedstvu EU (An EXcEMPTIONal challenge – how CBAM affects the electricity sector in the direct neighbourhood of the EU).

I sam naziv skreće pažnju na plan da se struja koja se izvozi iz regiona izuzme do 2030. iz primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism). Ali šest ugovornih strana Energetske zajednice mora znatno da napreduje u integraciji sektora sa svojim susedima iz država članica da bi zaslužile odlaganje.

Naplata ispuštanja CO2 ostavila bi sredstva za dekarbonizaciju na domaćem terenu

Neki od govornika i govornica u panel-diskusiji naglasili su da na Zapadnom Balkanu još uvek nema sveobuhvatne debate o tome kako se pripremiti za CBAM. Jedna od glavnih poruka sa događaja, čije je održavanje pomogla Evropska klimatska fondacija, jeste da vlade šest zemalja, ukoliko počnu da naplaćuju emisije CO2 i usklade se sa Sistemom Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS), mogu da zadrže te prihode i upotrebe ih za vlastitu energetsku tranziciju.

Ugovorne strane Energetske zajednice moraju da ispune stroge zahteve da bi njihovi elektroenergetski sistemi bili izuzeti iz CBAM-a do 2030. godine

Učesnici su se složili da je ovaj mehanizam, u suštini porez ili carina na ugljen-dioksid, namenjen sprečavanju propuštanja ugljenika preko granice i podsticanju dekarbonizacije, i istakli da prateće mere moraju takođe da se osmisle tako da pomognu regionu u prilagođavanju promenama, i da uključuju novčanu i tehničku podršku.

Početak postepenog uvođenja CBAM-a zakazan je za 2026, a obuhvatiće struju, đubrivo i neke sirovine. Propuštanje ili curenje ugljenika (eng. carbon leakage) se događa kada se industrija iseljava iz EU u zemlje s labavijim klimatskim propisima. Administracija u Briselu namerava da uvede jednake uslove i tako spreči uvoz proizvoda i električne energije koji bi bili jeftiniji samo zahvaljujući tome što u robu nije uračunata cena emisija CO2.

Buschle: CBAM je granica Zelenog dogovora

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle rekao je da je ta organizacija osnovana da „prevaziđe granice“ integrisanjem sektora energetike u šest zemalja Zapadnog Balkana sa EU. „Kada pričamo o CBAM-u, pričamo o granici Zelenog dogovora“, podvukao je.

To nije granica između ugovornih strana Energetske zajednice i zemalja članica EU, već između one Evrope koja se transformiše brže i one koja to čini sporije. Buschle je izjavio da to ne bi smela da postane takozvana čvrsta granica i ocenio da će CBAM motivisati sprovođenje uparivanja (coupling) tržišta električne energije Zapadnog Balkana i susedstva u EU i stimulisati uvođenje naplate na ime ispuštenog CO2, a sve „u svrhu dalje dekarbonizacije“.

Uparivanje tržišta je jedan od najboljih načina da se regionalno tržište integriše sa zemljama EU

Zemlje regiona imaju velik potencijal za uvođenje proizvodnje obnovljive energije, ali još uvek nema dovoljno vetroturbina i solarnih parkova, upozorio je ovaj zvaničnik Energetske zajednice. Zapadni Balkan je pokazao veliku posvećenost cilju da se najkasnije 2050. potpuno dekarbonizuje i da uvede naplaćivanje emisija, ali je uz izuzetak Crne Gore bilo „malo delovanja“ na tom planu, naglasio je Buschle.

Uparivanje tržišta je jedan od najboljih načina da se regionalno tržište integriše sa zemljama EU, izjavio je. Buschle je dodao da je CBAM zamišljen tako da učini granicu propusnom za uvoz obnovljive energije sa Zapadnog Balkana i da region u tom segmentu ne bude kažnjavan porezom na CO2.

U Energetskoj zajednici najviše napredovao elektroenergetski sektor

Elektroenergetski sektor je ostvario najveći napredak u Energetskoj zajednici što se tiče evropskih integracija, izjavio je Nicolas Kuen iz Generalnog direktorata Evropske komisije za energetiku (DG ENER). On je zadužen za istočno i južno susedstvo.

Da bi zemlje Zapadnog Balkana dobile izuzeće od CBAM-a, moraju da rade na uparivanju tržišta i da usvoje zakonska rešenja da bi to omogućile, podsetio je i naglasio da još mnogo toga mora da se učini na nacionalnom nivou, uključujući na polju transparentnosti u elektroenergetskom sektoru.

Vlastima šest zemalja regiona je naloženo da mnogo toga urade do kraja decenije, kaže Nicolas Kuen iz Evropske komisije

Posebno je važno dobijati tačne podatke za izračunavanje količine emisija kao i da se spreči indirektni uvoz struje iz regiona ukoliko ta energija dolazi iz zemalja sa manje strogim propisima, podvukao je Kuen. Rekao je i da zemlje Zapadnog Balkana treba da do januara 2030. uvedu mehanizme za naplatu ugljenika koji će biti ekvivalentni EU ETS-u da bi izbegle plaćanje prekograničnog poreza.

Vladama ovih šest zemalja je naloženo da mnogo toga urade do kraja decenije, priznao je Kuen i kazao da je EU spremna da pomogne da se nađu najbolja rešenja za taj sistem, napomenuvši da je 27-člani blok izvukao pouke iz vlastitih grešaka u istom segmentu.

Kad je reč o toku struje iz obnovljivih izvora ka EU, podsetio je ostale učesnike i učesnice na događaju da on može da se uredi verifikacijom pomoću garancija porekla. Sve u svemu, EU bi trebalo da svojim partnerima u regionu objasni prednosti integracije tržišta energetike tako što će istaći sigurnost snabdevanja, energetsku nezavisnost i korišćenje prihoda od CBAM-a za suzbijanje zagađenosti vazduha i unapređenje energetske efikasnosti, napomenuo je Kuen.

CBAM bi u početku čak oborio cene struje ukoliko bude primenjen sam

Enikő Kácsor, viša istraživačica iz Regionalnog centra za istraživanje energetske politike (REKK), predstavila je studiju modeliranja za uvođenje CBAM-a i ETS-a. Izjavila je da uvođenje CBAM-a samog za sebe nosi opasnost obaranja profitabilnosti kompanija u sektoru elektroenergetike.

Uvođenje CBAM-a jedva da bi smanjilo proizvodnju struje iz uglja, ali učinak pada 85 do 90 odsto ukoliko ga 2030. prati i cena ugljen-dioksida od 70 evra po toni i ako se uračuna i uparivanje tržišta.

U scenariju usklađivanja sa ETS-om očekuje se oštar pad količine emisija, za razliku od uvođenja CBAM-a samog za sebe

Sa CBAM-om koji bi bio uveden bez drugih mera, ukupne emisije na Zapadnom Balkanu i u EU bi porasle za milion tona godišnje usled prelaska sa uglja na gas, što je nepovoljno za dekarbonizaciju. U scenariju sa dovoljno visokim cenama ugljenika, emisije se smanjuju za više od 22 miliona tona.

Po rezultatima iste studije, uvođenje ETS-a 2030. godine donosi skok cena struje od pet do šest evra po megavat-satu, dok samo sa CBAM-om one padaju i za do 20 evra po megavat-satu.

Učesnici su ukazali na rizik od gubljenja podrške dekarbonizaciji i evropskim integracijama među stanovništvom Zapadnog Balkana, pogotovo u slučaju naglog rasta cena električne energije za domaćinstva. REKK zaključuje da EU mora da pronađe odgovarajuće podsticaje za sprovođenje tog procesa u regionu i da tamošnjim zemljama treba omogućiti da ublaže udarac na ljude suočene s energetskim siromaštvom.

Ključ je u pažljivom praćenju napretka i usredsređivanju na dekarbonizaciju i klimatske ciljeve, kazala je Kácsor.

Pouke iz neuspeha u primeni Direktive o velikim ložištima

S druge strane, Damir Miljević iz Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju – RESET iz Bosne i Hercegovine procenjuje da će, ukoliko Zapadni Balkan dobije odlaganje do 2030, izvoznici struje nastaviti po starom do poslednjeg trenutka.

Uporedio je situaciju s teškoćama u implementaciji Direktive o velikim ložištima (LCPD) i izjavio da se o CBAM-u i izazovima oko naplate emisija ugljenika mora razgovarati sa svim zainteresovanim stranama u regionu, a ne samo sa vladama, budući da utiču na svakog građanina i građanku i svaku kompaniju.

Napredak u integraciji elektroenergetskog sektora sa EU mora pažljivo da se prati i proverava tako da Zapadni Balkan ne bi do 2030. zaostao u procesu

Sonja Risteska iz ekspertske organizacije Agora Energiewende smatra da se napredak mora pažljivo pratiti i proveravati i takođe ukazala na primer LCPD-a, rekavši da zagađujuća postrojenja nastavljaju da krše propise. Po njenom viđenju, i uvođenje CBAM-a samog za sebe bi donelo rezultate. Ukazala je na projekcije po kojima bi u tom slučaju postalo finansijski neodrživo graditi još elektrana na lignit.

Vlade na Zapadnom Balkanu su „na raskršću“, ocenjuje Péter Pozsgai iz Sekretarijata Energetske zajednice. Rekao je da one mogu ili da odlažu usklađivanje s EU, da „upravljaju svojim termoelektranama dok se ne raspadnu i nastave da truju ljude“, ili da odmah pokušaju da dobiju sredstva i političku podršku i da izgrade elektrane sa niskim emisijama ugljenika ili potpuno bez njih.

Zemljama regiona će uskoro verovatno ponestati vremena da promene kurs, izjavio je Pozsgai.

CBAM će biti jedna od tema na konferenciji Privreda Srbije na tržištu električne energije u organizaciji Balkan Green Energy Newsa. Događaj će se održati 22. februara u Beogradu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija EU grant dalekovode pametna brojila

Srbija dobila EU grant za dalekovode, pametna brojila

08 августа 2022 - Srbiji je preko WBIF-a odobreno 224 miliona evra za sedam projekata, od čega 17 miliona za dalekovode i unapređenje elektrodistributivnog sistema

EPCG snizio cenu prodaju 10 odsto udela vlasnistvu

EPCG snizio cenu za prodaju 10 odsto udela u vlasništvu

06 августа 2022 - U toku je još jedan pokušaj privlačenja mogućih strateških partnera da preuzmu udeo u termoelektrani Pljevlja

h bridges etf drugo mesto tamicenje 2022

Studenti ETF-a osvojili drugo mesto na najvećem svetskom takmičenju za energetsku elektroniku

05 августа 2022 - U finalu su u Sjedinjenim Američkim Državama bili bolji od dva američka, dva nemačka i jednog fakulteta sa Šri Lanke

Kosovo vanredne mere bezbednost snabdevanja strujom

Kosovo* uvelo vanredne mere za bezbednost snabdevanja strujom

05 августа 2022 - Kosovo* je uvelo vanredne mere u trajanju do 180 dana u sektoru snabdevanja električnom energijom zbog skoka cena širom Evrope