Zapadni Balkan ima tesan rok za spajanje tržišta električne energije

Prvi zadatak u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu je spajanje tržišta, koje je takođe osnovni uslov za izuzeće od CBAM-a, a naplata tog poreza na CO2 za izvoz u EU počinje već u januaru 2026, upozorili su stručnjaci i predstavnici berzi električne energije na Beogradskom energetskom forumu. Oni su predstavili situaciju u regionu i složili se da hitno treba delovati na povezivanju te da je za to neophodna saradnja nadležnih ministarstava, operatora sistema prenosa i tržišta i regulatornih tela.

Opterećen, kao i ostatak Evrope, turbulencijama na tržištu električne energije usled pandemije koronavirusa, energetske krize i rata u Ukrajini, Zapadni Balkan je i pred mnoštvom izazova oko približavanja Evropskoj uniji na ovom planu. Propisi se nagomilavaju, a mnogo njih automatski stupa na snagu u državama članicama, dok je usvajanje u zemljama tog regiona kompleksnije, i ide preko Energetske zajednice.

Poslednji je bio paket direktiva i zakona EU za reformu tržišta električne energije, o kojoj je bilo reči na jednom od panela na Beogradskom energetskom forumu. „Naš prvi zadatak, da bismo uopšte pričali o energetskoj tranziciji, jeste spajanje tržišta. Bez toga energetska tranzicija jednostavno ne može da zaživi na pravi način, odnosno brzi prelazak na veliku količinu obnovljivih izvora“, istakao je moderator razgovora Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze SEEPEX.

Bosna i Hercegovina još uopšte nema organizovano tržište električne energije

Većina zemalja regiona je tek prošle godine uspostavila tržište za dan unapred, a unutardnevno je još na dalekom štapu, podsetio je. „Srbija ima i jedno i drugo, ali ne možemo da govorimo o velikoj likvidnosti. Bosna i Hercegovina još nije uspostavila organizovano tržište i nije realno da ga uspostavi u naredne dve godine“, ocenio je Stojčevski.

Ukazao je i na obaveze vezane za dekarbonizaciju i naveo da EU menja pravni okvir za vodonik, balansiranje, skladištenje energije, dugoročne ugovore i druge segmente.

Za spajanje tržišta je važno i uvođenje negativnih cena u berzansko trgovanje

Dalje, da bi zemlje regiona dobile izuzeće od uvozne takse EU na ugljen-dioksid, u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), spajanje ili uparivanje tržišta – market coupling – takođe je osnovni uslov. Nakon aktuelnog probnog perioda, kada se ovaj porez samo obračunava, naplata počinje 1. januara 2026. godine. Osim toga, zemlje Zapadnog Balkana će morati da uvedu sistem ili sisteme za trgovanje emisijama (ETS) najkasnije pred početak 2030. godine.

Stojčevski je izrazio sumnju da će svi ti procesi moći da budu sprovedeni u roku. Napomenuo je i da je uvođenje negativnih cena u trgovanje strujom važno za spajanje tržišta, da bi se region prilagodio EU.

Veći, koordinisani regioni imaju bolji pristup tržištu, većim kapacitetima

Od pada cena, potražnje i proizvodnje tokom zatvaranja zbog pandemije, preko vrtoglavih skokova cena tokom energetske krize do aktuelnih epizoda sa cenama duboko ispod nule, ključ je uvek u povezivanju i da je više tržišta u sekvenci, poručio je Zoran Vujasinović iz Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER). „Bolji prenosni kapaciteti omogućavaju da se uvek nađe neko da popije ili ponudi,“ naglasio je.

Stvaranje balansnog tržišta se odvija sporo

Što se tiče balansnog tržišta, ono se za zemlje Zapadnog Balkana otvara vrlo polako, a ni u Evropi ne ide tako jednostavno, kazao je Vujasinović. Osvrnuvši se na integraciju sa EU, podvukao je da veća i koordinisana područja imaju bolji pristup tržištu i da su im dostupni veći kapaciteti.

Vujasinović je preporučio zemljama regiona da prođu kroz postupak jednostavnijeg spajanja, preko takozvanih NTC-ova (net transfer capacities). Reč je o obračunu zasnovanom na kapacitetima bilateralne razmene. „I to je velik zalogaj“, naveo je. On smatra da je za to potrebno nekoliko godina, a da kasnije može da se pređe na spajanje sa Centralnom Evropom i metodologiju zasnovanu na tokovima snaga (flow-based market coupling).

Ni posao transponovanja paketa za integraciju tržišta nije završen

Trgovci na berzama već kupuju i prodaju struju za isporuku 2026. godine i važno im je da znaju kako će sistem tada funkcionisati, izjavila je Jasmina Trhulj, šefica odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice.

Zemlje Zapadnog Balkana će prenošenjem Paketa za integraciju (tržišta) električne energije – EIP u svoje pravne okvire praktično postati punopravne članice EU. Tu su obavezu preuzele u decembru 2022, a posao je trebalo da bude završen do kraja prošle godine. Još nijedna ugovorna strana u ovom regionu ga nije završila, mada rade na tome, kazala je Trhulj.

U Srbiji je zakon bio u velikoj meri završen još u oktobru, a očekuje se da će biti usvojen na jesen, dodala je. Sledeći korak je implementacija. Jasmina Trhulj je skrenula pažnju na bilateralne inicijative Srbije i Mađarske te Crne Gore i Italije za spajanje tržišta i napomenula da jedino Bosna i Hercegovina nema takav projekat, dok ostale tri ugovorne strane rade sa Grčkom.

Ukoliko ne ostvaruje napredak, Zapadni Balkan ne može da očekuje odlaganja ni kompromise

Žerom le Paž, predsednik komiteta za električnu energiju u asocijaciji trgovaca energentima Energy Traders Europe, rekao je da promene koje je EU svojom reformom uvela u ustrojstvo tržišta nisu fundamentalne, već da ga je samo malo drugačije strukturisala. „Reč je o davanju dugoročnih signala investitorima u proizvodnju struje, skladištenje i obnovljive izvore, ali i o davanju dobrih signala potrošačima, uz mehanizme za njihovu zaštitu“, izjavio je.

EU traži od zemalja regiona da urade za dve godine ono što je tamo trajalo dvadeset

Posebno se pohvalno izrazio o uređivanju oblasti dugoročnih, tržišno zasnovanih instrumenata – ugovora o otkupu električne energije (PPA) i terminskih ugovora (forvarda). „Oni su okosnica toga kako trgujemo, kako sistem funkcioniše“, naglasio je Le Paž. Pored toga, regulisani mehanizmi za isplatu subvencija za postrojenja koja nisu na fosilna goriva, preko ugovora o razlici u ceni (CfD), onima koji razvijaju projekte daju podršku limitiranjem najniže cene kao i određivanjem maksimalne cene koju će potrošači plaćati, objasnio je.

Sada se treba pobrinuti da sistem profunkcioniše i na prekograničnom nivou, kazao je Le Paž.

Kao i drugi panelisti, smatra da je za dobar tok integracije na Zapadnom Balkanu nužno da državne vlasti što pre uspostave tesnu saradnju sa Sekretarijatom Energetske zajednice i svojim operatorima prenosnog sistema (TSO), regulatorima i operaterima tržišta odnosno berzi struje.

Le Paž se složio da je teško ispuniti obaveze kao što je uvođenje naplate dozvola za ispuštanje CO2. EU realno traži od zemalja regiona da urade za dve godine ono što je tamo trajalo dvadeset, dodao je. „To nije lako i gotovo da nije fer. A ipak, to je važeća politika“, izjavio je.

Ipak, rad na tim zadacima se veoma ceni, kaže Le Paž. „Ali ukoliko niste ničim pokazali da ste posvećeni postizanju napretka, nadležne institucije neće biti mnogo popustljive“, upozorio je.

Adex berza će za Energetsku zajednicu biti most ka EU

Na nivou organizovanog tržišta električne energije, svoj deo posla obavlja Alpsko-jadransko dunavska berza električne energije Adex, naglasio je Anže Predovnik. Njen cilj je povezivanje tržišta i uniformisanje uslova trgovanja i rada na svim tržištima u okviru grupacije, kazao je njen generalni direktor. Predovnik, koji vodi i slovenačku berzu BSP SouthPool, napomenuo je da je u toku optimizacija resursa.

Adex Group želi da omogući robustne, transparentne cenovne signale, kazao je. Pored rada na stvaranju jedinstvene berze sa SEEPEX-om i mađarskim HUPX-om, o čemu su nedavno potpisali sporazum, kompanija pomaže berzama struje u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u gorepomenutim inicijativama za spajanje tržišta, izjavio je Predovnik.

„Napravićemo najveće energetsko čvorište ili holding za trgovanje energentima u regionu. U ovoj postavci, budući da smo na granici EU kakva je sada i zemalja Energetske zajednice, možemo da poslužimo kao most i svom ekspertizom, koju smo stekli poslednjih godina i decenija u EU, prolazeći kroz sva spajanja tržišta, doprinesemo integraciji zemalja Energetske zajednice“, rekao je generalni direktor HUPX-a Matjaš Vajta.

On je istakao da se žiža pomera sa dana unapred na unutardnevno tržište i struju iz obnovljivih izvora te da jača algoritamsko trgovanje. Većina novopridošlih na HUPX se oslanja na algo, a taj trend kreće i u okolnom području, napomenuo je Vajta.

„Biće jako izazovno jednim potezom rešiti sva ta pitanja u regionu“, podvukao je prvi čovek berze električne energije u Budimpešti i zaključio da treba hitno delovati, a da je spajanje tržišta na prvom mestu.

Tako će baš prvi memorandum o razumevanju za Srbiju i Mađarsku biti uskoro potpisan, najavio je Vajta.