Životna sredina

Zagađenje vazduha u svetu naglo pada usled mera protiv pandemije

zagadjenje vazduha pad mere pandemija

Slika: Ddzphoto, Pixabay

Objavljeno

27.03.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.03.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Koncentracija azotnih oksida se u nekim industrijskim centrima spustila čak za polovinu od izbijanja zaraze virusom korona. Zagađenje vazduha ozbiljno slabi dok države zabranjuju kretanje i proizvodnja se gasi u sklopu borbe da se uspori širenje pandemije, a ljudi ostaju kod kuće.

Satelitski podaci koje skupljaju Evropska svemirska agencija, NASA – Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija Sjedinjenih Država i druge institucije pokazali su dramatično poboljšanje kvaliteta vazduha u poređenju sa pre godinu dana i poslednjih nedelja. Zagađenje vazduha se snažno smanjuje u najvećem delu razvijenog sveta dok vlasti uvode policijski čas i zatvaraju proizvodnju u pokušaju da se izbore s posledicama pandemije.

Samo nekoliko zemalja u Evropi, poput Švedske i Holandije, nije (još) potpuno stalo, a nebo se raščistilo širom kontinenta. Najveći deo štetnih čestica nastaje od sagorevanja i u industrijskim procesima, tako da je vazduh iznad velikih gradova i područja sa fabrikama i termoelektranama postao mnogo čistiji.

Ekonomski zastoj doveo do čišćeg vazduha

Milano, Pariz i Madrid se posebno ističu. Italija i Španija su dosad najgore pogođene bolešću koju izaziva virus korona. Stoga izmereni pad prisustva azotnih oksida ili NOx ne iznenađuje, jer su tamo privreda i saobraćaj na potpunom minimumu da se onemogući da COVID-19 uzme još više maha.

Kako prolaze dani, podaci su sve pouzdaniji. Naučnici ih prilagođavaju tako da isključe efekte drugih faktora, kao što su vremenske prilike, i jednokratne događaje.

Zagađenje vazduha se meri sve tačnije

„Hemija u našoj atmosferi je nelinearna. Stoga se procentualno smanjenje koncentracija može donekle razlikovati od smanjenja emisija. Da bi se na osnovu posmatranja iz satelita izmerila emisija, potrebna je kombinacija modelâ atmosferske hemije, koji uračunavaju svakodnevne meteorološke promene, i tehnikâ inverznog modeliranja“, izjavio je Hank Eskes iz Holandskog kraljevskog meteorološkog instituta, komentarišući brojke za azot-dioksid (NO2).

Procentualno smanjenje koncentracija azotnih oksida može donekle da se razlikuje od smanjenja emisija

Promene na mestima kakva je Velika Britanija, gde se oštre mere uvode sa zakašnjenjem u odnosu na druge države, tek treba da se precizno utvrde. Ali početna očitavanja pokazuju u istom pravcu. Izgleda da su nivoi azot-dioksida u Londonu, Birmingemu, Bristolu i Kardifu na dve trećine ili čak polovini onih od pre pandemije.

Oporavak da prati Zeleni plan

Vlasti na Zapadu moraju da balansiraju u izboru trenutka konačnog ublažavanja restriktivnosti. Lideri Evropske unije su uznemireni zbog ekonomske štete. U svakom slučaju, rekao je predsednik Francuske Emmanuel Macron, finansijski paket pomoći mora da se troši u skladu s Evropskim zelenim planom.

Air pollution sharply falls worldwide on COVID-19 lockdowns

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Trump nagovestio je da bi blokade mogle da se olabave u roku od dve nedelje da se ljudi vrate na posao. Ali povlačenje takvog poteza prerano moglo bi da učini situaciju još gorom nego što je sada, kada je ta zemlja izbila na vrh po potvrđenim infekcijama korona virusom.

Satelitska mapa SAD koju je snimio Sentinel-5 Precursor odgovara trendu. Vazduh je čistiji tamo gde je snažnije socijalno distanciranje i gde je bilo više zatvaranja fabrika.

Poboljšanje šansi za preživljavanje oboljenja COVID-19?

Po jednoj računici, života koji će biti spaseni zato što zagađenje vazduha slabi usled smanjivanja privredne delatnosti trebalo bi da bude više od broja onih koje ćemo izgubiti tokom pandemije. Ali tu nije ubrojen direktan udarac na zdravstveni sistem, a ni posledice nastupajuće recesije.

Drugo istraživanje, koje je obuhvatilo širenje SARS-a, bolesti iz 2003. slične koroni, dovelo je do zaključka da je verovatnoća smrtnog ishoda bila 84 procenta viša na mestima s umerenom zagađenošću vazduha nego u područjima s niskom zagađenošću. Pored toga, čak i kratko poboljšanje može da pomogne pacijentima s hroničnim bolestima koji se inficiraju i da spreči nebrojene upale.

Prosečna količina azot-dioksida iznad Milana survala se 24 odsto za četiri nedelje, a ta kategorija je došla na 21 procenat ispod merenja u isto vreme 2019. godine. U Bergamu je nivo tek malo iznad polovine onog od godinu dana ranije. U Barseloni je došlo do sedmičnog poniranja od zapanjujućih 40 procenata i 55-odstotnog smanjenja za dvanaest meseci.

Prilika za promene

Naučna zajednica i aktivisti odavno pozivaju na rešavanje pitanja kvaliteta vazduha na sistemski način i ulaganja na dugi rok. Neviđeni šok za društvo bi ipak mogao da otkrije naznake šta će moći da se radi drugačije kada sve počne da se vraća u normalu.

Možemo slobodno reći da će više ljudi moći da radi od kuće. Možda takođe ima načina da se preuredi sektor avio-prevoza i industrije letelica. Kompanije iz te grane privrede, velikog zagađivača, trenutno se nade da će države da ih izvuku i da će se vratiti upravo tamo gde su bile.

U međuvremenu, voda u kanalima u Veneciji je odjednom najčistija u savremenoj istoriji, a priroda koristi predah da se izleči najbolje što može. Ali zagađenje vazduha počinje opet da se povećava u Kini kako slabi stisak pandemije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

kelag kelkos mhe kosovo vrhovni sud zatvaranje

Kelagu na Kosovu* naloženo da skine sa mreže tri MHE

20 октобра 2021 - Vrhovni sud Kosova doneo je odluku da tri elektrane u blizini sela Dečani moraju da prestanu da rade do konačne sudske odluke

Realnost energetske tranzicije proizvodnja fosilnih goriva raste 20 godina

Realnost energetske tranzicije: proizvodnja fosilnih goriva raste bar još 20 godina

20 октобра 2021 - Uprkos ciljevima iz Pariskog sporazuma i obećanjima o obaranju neto emisija na nulu, proizvodnja fosilnih goriva je na putanji rasta sve do 2040. godine

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

Beogradske elektrane rezidual toplani Zemunu

Beogradske elektrane: ne koristimo rezidual u toplani u Zemunu

19 октобра 2021 - Beogradske elektrane su demantovale da u toplani u Zemunu spaljuju rezidual i saopštile da taj pogon prelazit sa mazuta na čistiji izvor