Zagađen vazduh opet guši stanovnike Zapadnog Balkana

Početak grejne sezone u zemljama Zapadnog Balkana je ujedno i početak sezone sa povećanim zagađenjem vazduha. Poslednjih dana gradovi iz ovog regiona opet su počeli da budu redovni „gosti“ liste gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu.

Zagađenje vazduha u regionu Zapadnog Balkana ponavlja se u isto vreme kao i pre godinu dana, pa izgleda da se ništa nije promenilo uprkos protestima građana, i apelima nevladinih organizacija i stručnjaka da nadležne institucije urade nešto po ovom pitanju. Glavni zagađivači nastavljaju po starom.

Savet građanima, a posebno osetljivim kategorijama, je da izbegavaju da provode vreme na otvorenom

Danas su na listi najzagađenijih gradova, koju objavljuje sajt AirVisual, bili Beograd, Priština, Sarajevo, Skoplje, Sofija, Zagreb. Vrednost Indeksa kvaliteta vazduha (Air Quality Index – AQI) u pojedinim delovima dana bila je između 100 i 150, što znači da je zagađenje vazduha takvo da je cela populacija, a posebno osetljive kategorije stanovnštva, kao što su stari, bolesni, deca, trudnice, mogli da osete iritaciju disajnih organa ili respiratorne probleme. U tim situacijama savet građanima, a posebno osetljivim kategorijama, je da izbegavaju da provode vreme na otvorenom.

Posebno su povećane emisije suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, koje se smatraju najopasnijim zagađivačima vazduha za zdravlje ljudi jer mogu da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok.

Inače, kvalitet vazduha na sajtu AirVisual ocenjuje se na osnovu vrednosti Indeksa kvaliteta vazduha (Air Quality Index – AQI). Vrednosti ovog indeksa izračunavaju se na osnovu podataka nacionalnih mernih stanica, tako što se koriste merenja emisija glavnih zagađivača vazduha, a to su suspendovane čestice PM2.5 i PM10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon.

AirVisual objavljuje Indeks kvaliteta vazduha na osnovu podataka nacionalnih mernih stanica

Vrednosti indeksa AQI se kreću se od nula do 500, pa postoje sledeće kategorije: 0-50 „dobar“, 51-100 „umereno dobar“, 101-150 „nezdrav za osetljive kategorije stanovništva“, 151-200 „nezdrav za celu populaciju“, 201-300 „veoma nezdrav“ i 301-500 „plus toksičan“. Vrednost indeksa, pa samim tim i rangiranje na listi, se menja najčešće na sat vremena.

Pojedini gradovi u regionu u proteklih 12 meseci preduzeli su neke aktivnosti kako bi smanjili zagađenje vazduha.  Grad Skoplje je nastavio akciju subvencionisanja nabavke inverter klima-uređaja za domaćinstva koja predaju svoje šporete na drva i kotlove na lož-ulje. Sredinom godine Kanton Sarajevo je krenuo u pripremu Strategije ograničenja korištenja uglja i ostalih čvrstih goriva, a nedavno je najavio i program finansiranja zamene peći i malih kotlova na ugalj u domaćinstvima.

Zagađenje raste od ponedeljka

U Srbiji su danas gradovi sa najzagađenijim vazduhom bili Beograd, Bor, Kosjerić, Niš i Novi Sad, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Ova agencija ima pet kategorija za kvalitet vazduha: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. Ovih pet gradova bilo je u kategoriji „zagađen“.

Od nedelje veče do danas sve četiri merne stanice u Beogradu (Stari grad, Novi Beograd, Mostar, Vračar) beleže povećane satne vrednosti za PM2.5 i PM10 čestice. Pre toga su one bile 10-30 mikrograma po kubnom metru, a onda su se kretale čak i do 100 mikrograma.

I u Nišu se situacija pogoršala od ponedeljka. Juče uveče satna vrednost za PM10 bila je čak 114 mikrograma na mernom mestu Institut za javno zdravlje Niš.

Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha prosečna granična vrednost PM2.5 za kalendarsku godinu je 25 mikrograma, a kod PM10 se granična vrednost od 50 mikrograma na nivou 24 sata ne sme prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini.

Inače, u 14 gradova u Srbiji vazduh je prošle godine bio prekomerno zagađen, što je rast u odnosu na 2018. kada je to bio slučaj u deset gradova.