Aplikacija koja građanima regiona pomaže da prate nivo aerozagađenja

Mnogo toga se može pročitati i o dobrom i o lošem uticaju pametnih uređaja na kvalitet života, ali za jednu aplikaciju se svakako može reći da podiže nivo svesti građana o kvalitetu vazduha koji dišu. Osvešćenost o ovom pitanju počinje da utiče i na javno mnjenje.

Ako živite u Srbiji, izmaglica vas je možda ovog jutra podstakla da se odmah dohvatite telefona i kliknete na ikonicu koja prikazuje ljudsko lice sa maskom za zagađenje vazduha. Vi ste u tom slučaju jedan od korisnika AirVisual, aplikacije koja je na Play Store do sada preuzeta više od milion puta, a dostupna je i za iOS uređaje.

Vesti ovog jutra nisu bile dobre. Smederevo je imalo nivo suspendovanih čestica PM10 od preko 823 mikrograma po m3 i indeks kvaliteta vazduha AQI od 720, što je kvalitet vazduha u ovom gradu svrstalo u kategoriju „opasan“.

Suspendovane čestice nastaju tokom rada motora u vozilima i industrijskim postrojenjema, sagorevanja ogreva u pećima, a nastaju i na gradilištima i deponijama. PM10 je obično smeša koja obuhvata dim, čađ, prašinu, soli, kiseline i metale.

U i južnom srpskom gradu Nišu situacija je bila alarmantna – AQI od 427 i kategorija „opasan“, s tim što je u Nišu nivo čestica PM2.5, još sitnijih i time opasnijih od PM10 jer lakše dospevaju u pluća, iznosio 389,4 mikrograma po m3.

Upozorenje za nivo „opasan“ je naročito vizuelno upečatljivo jer prikazuje ljudsko lice koje nosi gas masku (za razliku od nižih nivoa koji prikazuju manje zastrašujuće maske za aerozagađenje).

Na ovom nivou se savetuje zatvaranje prozora, nošenje maske napolju, izbegavanje fizičkih aktivnosti na otvorenom prostoru i upotrebu prečišćivača vazduha u zatvorenim prostorima.

Koliko situacija nije sjajna u Srbiji pokazuje i primer Beograda, u kome možda ne mora da se nosi gas maska, ali je nivo zagađenja česticama PM često značajno iznad nivoa u Pekingu, koji važi za jedan od najzagađenijih gradova na svetu.

Predlozi rešenja i nekonstruktivne izjave

Ko redovno prati aplikaciju i stanje u gradovima širom regiona, zna da je situacija često slična, ako ne i gora, u Skoplju, najzagađenijem glavnom gradu u Evropi po podacima Svetske zdravstvene orgazacije (WHO) za 2018. godinu, kao i u Sarajevu, koje je po merenjima američke ambasade nekoliko dana prošle godine bilo najzagađeniji grad na svetu.

Javno saobraćajno preduzeće u Skoplju je od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno dobilo kredit od 10 miliona evra za nabavku 35 autobusa na komprimovani prirodni gas, za koje se očekuje da smanje emisije CO2 za najmanje 15%.

I dok je saobraćaj uz industriju svakako jedan od izvora zagađenja, u gradovima regiona u zimskim mesecima su najčešće najveći problem individualna ložišta u kojima građani sagorevaju ne samo drva i ugalj, već i plastiku i otpadne gume i ulja.

Risto Filkoski, profesor na Mašinskom fakultetu u Skoplju pri Univerzitetu „Sv. Ćirilo i Metodije“, nedavno je za Novu Makedoniju izjavio da problem aerozagađenja u gradovima kao što su Skoplje, Tetovo i Bitolj nije nastao odjednom, već je stvaran decenijama, pa tako i ne može da se reši čarobnim štapićem, već na relativno kratak rok može samo da se ublaži.

On rešenje vidi u razvoju transportne infrastrukture, posebno u sektoru javnog prevoza, zaustavljanju haotične urbane ekspanzije, razvoju i širenju sistema centralnog grejanja, primeni mera za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, gasifikaciji, podršci alternativnim izvorima energije, sankcionisanju zagađivača i motivisanju stanovnika kroz stvaranje adekvatnih uslova da se zadrže u manjim mestima, umesto da se sele u veće gradove.

Rešenja koja se savetuju uključuju i zamenu starih i energetski neefikasnih peći i šporeta onima koji ispunjavaju eko standarde.

Ono što građani svakako ne vide kao rešenje, bar po reakcijama na društvenim mrežama, su izjave kojima se minimizira problem zagađenja, a građani skoro pa kritikuju, jer „izabrali su da žive u Nišu, ne žive na Zlatiboru“.

Niš obara rekorde u zagađenosti vazduha.

"Izabrali su da žive u Nišu, ne žive na Zlatiboru", kaže Snežana Gligorijević iz Instituta za javno zdravlje Niš.

— Beskrupulozan (@MilosAJovanovic) January 21, 2019