Von der Leyen obećala da će emisije u EU pasti 55 odsto do 2030. godine

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen zvanično je podigla lestvicu, tako da će Evropska unija nastojati da do 2030. emisije gasova s efektom staklene bašte smanji za 55 odsto. Nadležni odbor Evropskog parlamenta ranije je uputio zahtev da nivo bude postavljen na 60 procenata. EU priprema paket za privredni oporavak Zapadnog Balkana.

Evropa će do 2050. postati klimatski neutralni kontinent, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u svom prvom govoru u Evropskom parlamentu o stanju u Evropskoj uniji i otkrila ambiciozni plan za klimatsku akciju, oporavak i preuređenje privrede zelenim ulaganjima i da se smanje štetne emisije.

„Nigde potreba za bržim delovanjem nije toliko hitna nego oko budućnosti naše krhke planete. Iako je velik deo aktivnosti u svetu zakočen tokom primene mera zabrane kretanja i zatvaranja, planeta se i dalje opasno zagrevala. I to vidimo svuda oko sebe: od kuća koje su evakuisane zbog kidanja glečera na Monblanu, preko požara širom Oregona do letine u Rumuniji uništene usled najjače suše u poslednjih nekoliko decenija. Nećemo uspeti ukoliko ostane status kvo. Moramo ići brže i treba bolje da delujemo“, izjavila je.

Odgovoran pristup zasnovan na dokazima

Evropska unija će delovati na odgovoran način, zasnovan na dokazima, pa tako njeno izvršno telo predlaže da se ciljani nivo smanjenja za emisije staklene bašte do 2030. godine poveća na barem 55 odsto u poređenju sa stanjem iz 1990, rekla je Von der Leyen. Aktuelni cilj je 40 procenata.

Plan za obaranje emisija unapređen je u odnosu na ranije najave iz administracije EU

Ona je kazala da razume da će novi cilj biti „prevelik za neke i premali za druge“, u svetlu nedavne odluke Odbora Evropskog parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane da zahteva 60 procenata. S druge strane, neke zemlje članice se protive većim obavezama ili zahtevaju više sredstava iz Brisela.

Evropski komesari i komesarke su zapravo povećali ciljanu razinu, pošto su ranije ove godine nagovestili da bi za 2030. ona mogla da bude postavljena između 50 i 55 odsto.

Dobro je za poslovanje kada se režu emisije

Von der Leyen je podsetila da joj je 170 poslovnih ljudi i investitora uključujući one iz malih i srednjih preduzeća, ali i najvećih svetskih kompanija juče poslalo zajedničko pismo sa zahtevom da se cilj postavi na najmanje 55 procenata. Među potpisnicima su Microsoft, IKEA, Deutsche Bank, Unilever, H&M, Google i EDF.

EU sada namerava da u sledećih deset godina prepolovi zagađenost vazduha

Taj nivo će čvrsto postaviti EU na putanju ka klimatskoj neutralnosti pre 2050. i ispunjavanju obaveza iz Pariskog sporazuma, naglasila je predsednica komisije i dodala da će, ukoliko ostali budu sledili ovaj primer, svet moći da se zagreva manje od 1,5 stepeni Celzijusa. Emisije su od 1990. smanjene 25 procenata, dok je privreda EU narasla preko 60 odsto, kazala je.

„Imamo više mladih ljudi što se zalažu za promene nego ranije. Raspolažemo s više dokaza da je ono što je dobro za klimu, dobro za poslovanje i dobro za sve nas“, po njenim rečima. Von der Leyen je obećala da će sistem u kojem se trguje sertifikatima za emisije biti unapređen i izjavila da će zelena transformacija smanjiti zavisnost od uvoza, otvoriti milione radnih mesta i „više nego prepoloviti zagađenost vazduha“.

U strože standarde za zaštitu okoline ubrajaju se i zelene obveznice

Trenutna potrošnja sirovina, energenata, vode i hrane i korišćenje zemljišta u EU nisu održivi, podvukla je i rekla da insistira na promeni u odnosu prema prirodi i načinu proizvodnje i potrošnje te kako se živi i radi, jede i greje, ali i u putovanju i saobraćaju.

Briselska administracija će se pozabaviti „svakim izazovom, od opasnih hemikalija preko seče šuma do zagađenja“, navodi šefica izvršnog tela. EU razvija standard za zelene obveznice, kazala je i najavila da će 30 procenata sredstava za NextGenerationEU, paket oporavka od posledica pandemije virusa korona vredan 750 milijardi evra, biti prikupljeno preko zelenih obveznica.

Građevinski sektor može da od izvora ugljenika postane upijač ugljenika, tvrdi Von der Leyen

Von der Leyen je obećala da će podržati tehnologiju vodonika i raditi na postavljanju milion stanica za punjenje električnih vozila. Zgrade moraju da „generišu manje otpada i da postanu jeftinije i održivije“, izjavila je, dodavši da „građevinski sektor čak može da se od izvora ugljenika pretvori u upijač ugljenika ukoliko se budu koristili organski materijali poput drveta i pametne tehnologije“ kao što je veštačka inteligencija.

Paket za oporavak Zapadnog Balkana stiže uporedo s porezom na CO2

Između ostalog, čelnica Evropske komisije je otkrila da će uskoro predstaviti paket za oporavak Zapadnog Balkana, s naglaskom na više regionalnih investicionih inicijativa. Što se tiče planiranog mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, u suštini poreza na ugljen-dioksid, Von der Leyen je rekla da bi on trebalo da motiviše strane proizvođače i uvoznike unutar EU da smanje emisije ugljenika, a da ujednačavanje pozicija mora da se obezbedi u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis ranije je izjavio da besplatni sertifikati za industriju koja zagađuje, a dodeljuju se u okviru sistema trgovine emisijama (EU ETS), treba da se ukinu i da se uključe u mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika.

Tesno glasanje u odboru Evropskog parlamenta pred govor Ursule von der Leyen

U izveštaju o zakonu EU o klimi koji je usvojen u pomenutom odboru Evropskog parlamenta, poslanici zahtevaju od izvršne vlasti unije da od 2025. više ne daje subvencije za fosilna goriva. U dokumentu stoji da sve zemlje članice treba i pojedinačno da postanu ugljenično neutralne najkasnije 2050, a onda da zađu i u minus. To bi značilo da uklanjaju više štetnih gasova nego što ispuštaju.

Međutim, prevaga je bila samo 40 glasova prema 37 onih što su se usprotivili usvajanju, a većina zastupnika je do sada podržavala Evropski zeleni plan takav kakav jeste. Plenarna sednica treba da se održi sledećeg meseca.