Voda zatrovana oko bušotina za istraživanje litijuma kod Valjeva

Rezultati analiza vode procurele oko bušotina za istraživanje rezervi litijuma u selu Lukavac kod Valjeva i u obližnjim bunarima pokazali su ekstremnu kontaminaciju borom. Kompanija Euro Lithium Balkan ne prihvata odgovornost.

Stanovnici područja u Srbiji u kojima strane kompanije tragaju za litijumom, pogotovo na zapadu zemlje, uznemireni su zbog mogućih negativnih posledica istražnog bušenja i eksploatacije i prerade ovog strateškog metala. Poslednji incident se dogodio u Lukavcu u valjevskom kraju, gde je na više mesta registrovano prisustvo prekomernih količina bora u vodi. Analizu je sproveo Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Firma Euro Lithium Balkan, koju je osnovao Euro Lithium and Borates iz Kanade, ne prihvata odgovornost za zatrovanost vode procurele oko dve bušotine i u bunarima u neposrednoj blizini. U slučaju vezanom za bušotinu 22, poziva se na rezultate analize laboratorije koju nije imenovala, iz 2019. godine, za bunar udaljen 127 metara, i napominje da je u međuvremenu pored te lokacije sagrađen put.

Podzemne vode ponovo izbijaju iz bušotine

Cvetko Jovanović više ne može da koristi vodu iz svog bunara, udaljenog 60 metara od tog mesta, kako je preneo Blic, a žali se i da su mu podzemne vode oštetile kuću. Sadržaj bora je tri puta veći od dozvoljenog. U bari oko bušotine kompanije Euro Lithium izmereno je 108 puta više bora nego što je dozvoljeno u Srbiji.

U bari oko bušotine kompanije Euro Lithium izmereno je 108 puta više bora nego što je dozvoljeno u Srbiji

Domaćinstvo nije priključeno na vodovod, a svoju vodu zbog zatrovanosti više ne može da koristi. Meštani su za N1 ispričali da je bušotina već jednom ranije procurela, pa da je morala drugi put da se zatvara, očigledno bez uspeha. Jovanović kaže da je procurelo nakon što je počela izgradnja saobraćajnice Valjevo-Nepričava.

Sastanak s lokalnom zajednicom jednom mesečno

Euro Lithium napominje da je drugi sporni otvor, zaveden pod brojem četiri, 2012. izbušilo preduzeće LithiumLi Balkan, a da ono nije u vlasništvu kanadske kompanije niti njene ispostave u Srbiji.

Meštanin Dragan Kojić kaže da mu je uginulo osam jaganjaca

Bušotina je u selu Šušeoka pored Lukavca. Pored nje je izmeren nivo bora 56 puta veći od dozvoljenog, a koncentracija je u jednom bunaru nedaleko odatle premašena sedam puta. Meštanin Dragan Kojić kaže da mu je uginulo osam jaganjaca.

Predstavnici kompanije tvrde da je bušotina „na pismeni zahtev vlasnika parcele ostala nezapečaćena – necementirana“, ali su izrazili spremnost da je „saniraju“. Euro Lithium Balkan je saopštio da će „svake prve nedelje u mesecu“ organizovati sastanak sa zainteresovanim građanima.

Potpredsednik kompanije Alexander Palkovsky izjavio je za Balkan Green Energy News da će u njenom aranžmanu biti sprovedeno još jedno testiranje vode oko bušotina. „Tu smo da radimo u saradnji sa zajednicom, a ne protiv nje, tako da smo tu da pomognemo ukoliko se išta desilo, bilo da smo za to odgovorni ili ne“, naglasio je.

Ristić: Ugroženi biodiverzitet, poljoprivreda, nasleđe

Stanovništvo sela oko Valjeva, Požege i Rekovca se suprotstavlja istražnim radovima u pomami za litijumom, a kompanija Rio Tinto se već sprema da u Jadru kod Loznice otvori rudnik i postrojenje za preradu rude tog alkalnog metala, koji se upotrebljava za proizvodnju baterija.

Vršilac dužnosti dekana Šumarskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, jedna od najistaknutijih ličnosti u pokretu za zaštitu životne sredine u Srbiji, upozorio je na mogućnost devastacije ovog poljoprivrednog kraja i tamošnjeg biodiverziteta kao i ugroženost kulturno-istorijskog nasleđa.

Zašto država ne štiti prava starosedelaca i poljoprivrednih proizvođača u Jadru?

„Zašto se kao ‘primitivizam’ imenuje želja meštana da žive na zemlji svojih predaka, oru njive, gaje stoku i podižu decu? Zašto nekima smeta javno iskazivanje nezadovoljstva meštana Gornjih i Donjih Nedeljica, Bradića, Brnjca, Korenite i Slatine, iako ih podržavaju članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, Akademije inženjerskih nauka Srbije, profesori Univerziteta u Beogradu, ugledni pravnici, lekari, pisci, glumci, muzičari? Zašto srpska država ne štiti njihova fundamentalna prava, nego se bavi promocijom Studije ekonomske koristi projekta ‘Jadar’ u Privrednoj komori Srbije, koju je naručio Rio Tinto?“, upitao je Ristić u kolumni koju je objavila Politika.

Nemačka neće da eksploatiše litijum na svojoj teritoriji, da ne bi uništavala svoje prirodne resurse, izjavio je za Novu. Ristić je ukazao na nove tehnologije za proizvodnju baterija od natrijuma i grafena, kao i na projekte za izvlačenja litijuma iz podzemnih voda u Nemačkoj i Engleskoj.