Životna sredina

Nemački projekat u dolini Rajne šalje u istoriju prljave tehnologije za dobijanje litijuma

Nemacki projekat u dolini Rajne salje u istoriju prljave tehnologije za dobijanje litijuma

Photo: Free-Photos from Pixabay

Objavljeno

13.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.08.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Poznato je da tehnologije za rudarenje i preradu litijuma koje se koriste u rudnicima u Australiji ili u slanim južnoameričkim jezerima, a moguće je da su slične planirane i za projekat Jadar u Srbiji, negativno utiču na životnu sredinu i ozbiljno je ugrožavaju. Nova i čista tehnologija, kao što je filtriranje geotermalnih voda u dolini Rajne za dobijanje litijuma, mogla bi da u potpunosti promeni situaciju.

Iako veliki deo svetske javnosti zatvara oči pred činjenicom da su tehnologije za dobijanje litijuma prljave, vođeni logikom „ne kopa se u našem dvorištu“, električni automobili koji koriste litijumske baterije nikako ne mogu biti zelena i ekološka prevozna sredstva, ukoliko je tehnologija prljava.

Pilot postrojenje za dobijanje litijuma iz geotermalnih voda u Nemačkoj, kod mesta Bruchsal, trebalo bi da počne sa ekstrakcijom litijuma do kraja godine. Postrojenje bi bilo deo elektrane za proizvodnju električne energije iz geotermalne energije, a ceo projekat sprovode nemački  energetski gigant kompanija EnBW i Institut tehnologije Karlsrue (KIT), preneo je lokalni portal SWR.

Geotermalne vode u Rovu gornje Rajne bogate su litijumom, prema nekim procenama reč je o zalihama koje su dovoljne za baterije 400 miliona električnih automobila. Rezerve se nalaze, kako prenosi DW, na jugozapadu Nemačke, između gradova Bazel i Frankfurta, na dubini od 3 do 5 kilometara.

Litijum se ne proizvodi u Evropi, a potražnja je velika

Prema podacima Nemačkog instituta za geologiju i prirodne resurse (BGR), vode u ovom regionu sadrže između 200 i 400 miligrama litijuma po litru – uporedivo sa nekim slanim jezerima u Južnoj Americi, a ukupne zalihe procenjene su na 16 miliona tona litijum-karbonata.

Inače, u Evropi se trenutno ne proizvodi litijum, a potražnja je velika i u Evropi i širom sveta. Od njega se prave baterije za električna vozila koja su jedan od glavnih načina da se zamene automobili na naftne derivate i tako smanje štetne emisije iz transporta.

Litijum se trenutno najviše proizvodi u Južnoj Americi, Australiji i Kini

Litijum se trenutno najviše proizvodi u Južnoj Americi (Argentina, Čile), Australiji i Kini. Ali, usled stalnih kritika ekoloških organizacija i građana da postojeće tehnologije narušavaju životnu sredinu kompanije koje proizvode litijum dobijaju lošu reputaciju.

Sličan problem bi mogli da imaju i proizvođači električnih automobila jer njihove kupce sve više zanima da li baterije koje se nalaze u njihovim vozilima izazivaju štetu životnoj sredini. Ako je to tačno, takva vozila se ne mogu smatrati niti rešenjem koje je u skladu sa održivim razvojem niti „zelenim“.

Prljave tehnologije iz Južne Amerike i Australije (stižu u Srbiju)

U Južnoj Americi litijum se dobija tako što se slana podzemna voda pumpa na površinu gde u bazenima isparava, a na dnu ostaje talog. Zatim se taj talog hemijski tretira i dobija se litijum. Ovaj proces traje mesecima, zavisi od vremenskih prilika, i opasan je po životnu sredinu jer se zemlja dodatno isušuje, prenosi DW.

Rudnici u Australiji donose zagađenje vazduha silicijumom tokom vađenja rude, a zatim i otpadne vode i šljaku od prerade u kojoj se koriste kiseline. Sličan postupak bi mogao da bude primenjen i u Srbiji gde Rio Tinto planira da otvori rudnik. Kakvu tehnologiju planira da koristi Rio Tinto u Srbiji, zainteresovana javnost moglo bi da sazna veoma brzo jer je pilot postrojenje na putu ka Srbiji iz Australije.

Trenutno se nova tehnologija ispituje u dva pilot postrojenja u Nemačkoj

Na drugoj strani, tehnologija iz Nemačke, kako tvrde investitori, nema tih problema. Koristiće se infrastruktura za rad postojećih elektrana na geotermalnu energiju, kroz koje godišnje protiče do dve milijarde litara termalne vode. Za razliku od klasičnog rudarstva, jedva da postoji jalovina, a korišćenje zemljišta je minimalno.

Nakon upotrebe termalna voda se vraća u podzemlje, ne oslobađaju se štetne materije, a proizvodnja električne i toplotne energije se odvija neometano. Tehnologija koju razvijaju EnBW i KIT podrazumeva filtriranje vode posle proizvodnje električne energije i zatim taloženje u obliku soli. Reč je o projektu UnLIMITED u kojem učestvuju i univerzitet Getingen, i firme BESTEC i HYDROSION, a finansijsku podršku pruža Savezno ministarstvo privrede i ministarstva Baden Virtemberga.

U toku je razvoj još jednog projekta Zero carbon lithium, koji vodi firma Vulcan Energie Ressourcen . Njihovo pilot postrojenje radi od aprila u geotermalnoj elektrani Inshajm, a komercijalna proizvodnja je planirana za 2024.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Protest SEOS-a protiv litijuma: blokada i kampovanje ispred Vlade Srbije

Protest SEOS-a protiv litijuma: blokada i kampovanje ispred Vlade Srbije

13. avgust 2021. - SEOS je u nedelju započeo novi protest i blokadu ispred Vlade Srbije na kojem se zahtevaju ostavke na svim nivoima i oslobođenje RTS-a

sanitarna deponija vinca upravljanje otpadom sepa izvestaj

Regionalna deponija Vinča popravila rezultat Srbije u upravljanju otpadom u 2021.

13. avgust 2021. - Deponija je počela da radi, kako se navodi na sajtu Beo Čiste Energije, firme koja njome upravlja, od avgusta 2021. 

SEOS: Protest ispred Vlade Srbije do ispunjenja zahteva

SEOS: Protest ispred Vlade Srbije do ispunjenja zahteva

13. avgust 2021. - Godinu dana nakon prve blokade povodom borbe protiv projekta Jadar i eksploatacije litijuma, SEOS poziva...

reri tuzba eps sumpor dioksid zagadjenje vazduha tent

Sud naložio EPS-u da smanji emisije SO2 zbog ugrožavanja zdravlja građana

13. avgust 2021. - Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu u korist Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu