Vlasnici zgrada – heroji energetske efikasnosti

Vlada i regulatori imaju odgovornost da jačaju ovlašćenja donosilaca odluka na lokalnom nivou, kao i da pojasne kako se sarađuje sa privatnim kompanijama za usluge u energetici (ESCO) na uspostavljanju javno–privatnih partnerstava u energetskoj efikasnosti, kaže Toivo Miler iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), i dodaje da se konkretne investicije u ovoj oblasti rade na pojedinačnom nivou – u malim projektima za neku ulicu ili zgradu. Ova velika međunarodna finansijska institucija podstiče i podržava aktivnosti u sektoru kroz  Regionalni program za energetsku efikasnost (REEP), koji uključuje pripremu i tehničku pomoć. Miler, viši menadžer za razvoj proizvoda, napominje da su vlasti u gornjem delu lestvice odgovorne da usmeravaju, umesto da samo odobravaju projekte.

Koji su bili prvi koraci Regionalnog programa za energetsku efikasnost za Zapadni Balkan?

Energija se na Zapadnom Balkanu koristi neefikasno i tema je EBRD-u veoma važna. Naša uprava je odlučila da poveća obim finansiranja u tom sektoru na 40 odsto do 2020. Energetski intenzitet u svih šest zemalja je tri puta viši od proseka u Evropskoj uniji, što je rezultat starosti energetske infrastrukture te slabog održavanja i zastarelosti aktive koja troši energiju – posebno u industriji i zgradarstvu.

Efikasnost pruža savršeno rešenje, gde svi dobijaju. Kada ima odgovarajuću podršku čvrstog pravnog i institucionalnog okvira i poduprta je dobro dizajniranim i implementiranim investicionim programima, povećana energetska efikasnost daje mnoge isplative beneficije za konkurentnost, životnu sredinu, sigurnost snabdevanja  energentima i uopšte, ekonomski razvoj.

REEP je finansiran od strane Evropske Unije i donora kroz zajednicki Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).  WBIF je zajednička inicijativa Evropske Komisije, medjunarodnih finansijskih institucija (uključujući i EBRD) bilateralnih donora i vlada zemalja Zapadnog Balkana koji ima za cilj harmonizaciju i bolju saradnju u investicijama koje će doprineti socio-ekonomskom razvoju zemalja Zapadnog Balkana. Uloga mu je da uspostavi primere, ali takođe dolazi s uslovom da se razradi procedura za bilo koji posao koji treba da se obavi. Stoga nam je prvi korak bio da pripremimo prototipe ugovora i podržimo pripremu nabavke.

Trend odobravanja JPP-a u energetici u Srbiji je uzlazan. Sada će se raditi više na obimu i iskustvu.

U Srbiji su usvojeni obrasci ugovora za uličnu rasvetu i za energetsku uštedu u zgradama, što je osnažilo opštine i dalo im samopouzdanje i sigurnost. To štiti njihova prava i interese, dok se uravnoteženo prihvata i u kompanijama, tako da su lokalne samouprave poput one u Žablju pokrenule prve projekte.

Da li je bilo ozbiljnijih prepreka u svesti zbog faktora kao što su tradicija i nasleđena situacija?

Tradicionalna nabavka pristupa odabiru tenderskih ponuda na osnovu dva glavna kriterijuma. Najniža cena investicije, prva stavka, ne uzima u obzir buduće troškove funkcionisanja. Međutim, energetska efikasnost se odnosi na  uštede prilikom rada. Drugim rečima, najniža cena treba da uključi i investicione troškove i izdatke za funkcionisanje u budućnosti.

Drugo pitanje je detaljan opis tehničkog rešenja koje treba da se primeni. Takva rešenja su često zasnovana na ranijim iskustvima umesto na trenutno najnaprednijim i najkonkurentnijim tehnologijama, koje bi obično predložili specijalizovani partneri iz privatnog sektora. Ukoliko pogledate JPP-ove i ESCO projekte, privatna strana je ta koja može da izađe s najboljom ponudom u ekonomskom i tehničkom smislu. Nabavka u projektima energetske efikasnosti u javno–privatnim partnerstvima zahteva nov nivo fleksibilnosti. Treba da se pripremi funkcionalan tender, takav da se tehnička rešenja ne propisuju na strani opštine, već da opštine propisuju funkciju koju nabavljaju.

Kako napreduju zemlje ponaosob?

Zemlje napreduju različitim tempom pa je stoga i postalo jasno da će kompleksnost projekata odrediti kako će ih tržište prihvatiti. Sve u svemu, ulično osvetljenje se čini manje kompleksnim, prihvaćenijim tipom projekta u javnom sektoru. Samo u Hrvatskoj, REEP je pripremio projekte ulične rasvete vredne preko deset miliona evra. Uz primere ugovora, oni su pripremljeni i u Srbiji pod REEP-om, a prvi projekti se implementiraju, gde su zainteresovani i Beograd i Novi Sad. Snabdevanje grejanjem iz bio-mase zvuči kao interesantan tip projekta u Bosni i Hercegovini.

U Srbiji, Ministarstvo rudarstva i energetike razume važnost energetske efikasnosti i obezbeđuje siguran, jasan pravni okvir. Ministarstvo je pozvalo  EBRD da podrži pripremu šablonâ ugovorâ i usvojilo ih kao podzakonske akte. To daje opštinama jasnoću i bezbednost, jer je jasno da bilo koji ESCO u javnoj rasveti mora da koristi te ugovore.

Investiranje u energetsku efikasnost u javnoj rasveti  u Srbiji može da donese uštede između 19 i 34 miliona evra.

Kako se uvođenje mera energetske efikasnosti razlikuje na lokalnom nivou i višim instancama?

Svaki investicioni projekat se dešava na lokalnom nivou. Opština ili vlasnik zgrade su ti koji treba da imaju samopouzdanje da potpišu ugovor i da se osećaju sigurnima da mogu da objasne građanima zašto je energetski efikasna javna rasveta pozitivan projekt. Pojedinačne investicije su male, recimo za neko obdanište ili školu, ali pravi heroji su tamo. Vlasnici, predsednik opštine, energetski menadžer i službenik za nabavku rade zajedno i donose energetsku efikasnost, zelenu revoluciju.

Dobar primer ESCO ugovora to olakšava, jer privatne kompanije na sebe preuzimaju tehničke i rizike performansi. Stoga više političke instance igraju različitu ulogu; one mogu da pruže političku podršku, usmeravanje i dobre prototipe ugovora i da doprinesu da se razreše strateška pitanja. U opštinama smo čuli da je Aleksandar Antić, ministar energetike Srbije, napisao  pismo podrške, podstičući opštine da primene ovaj koncept, uspostavljen primerom ugovora u propisu.

Na lokalnom nivou još uvek primećujemo malo oklevanja, jer lokalne vlasti još nisu sasvim sigurne kako sve funkcioniše. Pod REEP-om, EBRD pomaže u pripremi tenderske dokumentacije i pruža tehničku podršku. Odlazimo u opštine i ministarstvo i razjašnjavamo specifična tehnička pitanja kao što je kada porez na dodatnu vrednost postaje naplativ.

ESCO tržište u invostranstvu
U drugim zemljama tržište je razvijenije i nema potrebe uveravati opštine da ulažu u projekte energetske efikasnosti. U Nemačkoj je samo ESCO tržište vredno do osam milijardi evra godišnje. Ali i u Letoniji smo, na primer, u decembru finansirali jedan ESCO podvig. Bliže Zapadnom Balkanu, Slovenija je dobar primer. Tamo dobro razumeju ESCO i projekte energetske efikasnosti. Na primer, Novo Mesto koristi podršku koja je finansirana od strane Evropske Unije pod okriljem zajedničkog   EU- EBRD ELENA dogovora (European Local Energy Assistance) u pripremi ESCO projekata.

Da li se kapacitet radne snage i veštine razvijaju zadovoljavajućom brzinom?

Iako bi se nivo veština mogao još podići, verovatno više mora da se menja gledište ili stav: tradicionalno, inženjer izrađuje tehnički projekat, na primer sistem grejanja, da bude prilično predimenzioniran – tako da bi se zgrada u svakoj situaciji mogla zagrejati. Za energetsku efikasnost sistem grejanja mora da bude dimenzioniran tako da zgrada može dovoljno da se zagreje. Bilo kakav kapacitet koji to premašuje će doneti rasipanje energije, što znači da će biti neefikasan. Ali ljudi su pametni i brzo razumeju ovaj drugačiji pristup.

Inženjeri koje sam sreo su veoma stručni i obrazovani. Stalni napredak u tehnologiji je samo deo života i proces učenja. Na primer, veći deo projekata u Srbiji ili čak svi će se sada raditi s LED sistemima, jer se cena opreme smanjivala, dok troškovi na energente rastu.

Nakon što su prva javno–privatna partnerstva uspostavljena, možemo li očekivati šire usvajanje modela? Jeste li uočili ima li razmene iskustava?

Počeli smo da koristimo koncepte JPP i ESCO za javnu rasvetu. Budući da  je javna rasveta  jedna tehnologija, jasno je definisano šta projekat obuhvata, a uštede su velike. REEP je podržao mnoge projekte javne rasvete, od kojih je 11 implementirano u Hrvatskoj i Srbiji, dok je pre nekoliko godina bilo samo njih par. Kao razvojna banka, imamo ulogu da podižemo najteži teret, radimo težak posao na početku. Sprema se još projekata, uključujući u Beogradu i Novom Sadu. Trend odobravanja JPP-a u energetici u Srbiji je uzlazan. Sada će se raditi više na obimu i iskustvu.

Sledeći korak je da se koncepcija sad primeni na druge projekte, uključujući daljinsko grejanje i zgrade u javnom vlasništvu. To je kompleksnije jer ima i kompjutera, rasvete, ventilacije i kuhinjskih uređaja…

Regionalni program za energetsku efikasnost uključuje pripremu i tehničku pomoć

Šta je sa svešću o potrebi ulaganja u energetsku efikasnost kod lokalne i centralne vlasti?

Svest u javnom sektoru još uvek veoma varira. Ima opština koje razumeju korist. Takođe, neka ministarstva pružaju podršku. Međutim, još ima potrebe za boljim razumevanjem, uključujući po funkcijama. Na primer, kolege koje rade u javnim nabavkama ili finansijama često nemaju dovoljno znanja o koristi od ulaganja u energetsku efikasnost.

Možete li izdvojiti uspešne programe ili projekte u grejanju, zgradarstvu i rasveti kojima je doprinela Evropska banka za obnovu i razvoj?

Nedavno finansirani ESCO podvig u javnoj rasveti radila je Javna razsvetljava d.d. u Sloveniji. Ima više drugih dobrih primera. Za javnu rasvetu prvi su u Hrvatskoj bili – Novigrad, Vrbovec i Podbablje. Namerno počinjemo da radimo u manjim mestima, jer sve može brže da se implementira, a i ona nisu toliko izložena kao glavni gradovi, gde dolazi do usporavanja zbog političkih interesa.

U nedavnom finansijskom paketu za ESCO u Letoniji, izvođači postižu uštedu u grejanju od 54 odsto, dok stanari ne moraju da plaćaju više nego što su davali za račune za grejanje. Za bio-masu ima nekih dobrih primera u regionu, na primer u Prijedoru u BiH. Za velike novoizgrađene javne objekte koji su finansirani preko JPP-a imamo dobre primere u Turskoj.

Kakva su vaša ostala iskustva na ovom polju?

U drugim zemljama tržište je razvijenije i nema potrebe uveravati opštine da ulažu u projekte energetske efikasnosti. U Nemačkoj je samo ESCO tržište vredno do osam milijardi evra godišnje. Ali i u Letoniji smo, na primer, u decembru finansirali jedan ESCO podvig.

Bliže Zapadnom Balkanu, Slovenija je dobar primer. Tamo dobro razumeju ESCO i projekte energetske efikasnosti. Na primer, Novo Mesto koristi podršku koja je finansirana od strane Evropske Unije pod okriljem zajedničkog   EU- EBRD ELENA dogovora (European Local Energy Assistance) u pripremi ESCO projekata.

Imate li podatke o obimu mogućih ušteda i zapošljavanju, i gde je rub ciklusa energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu ili po pojedinačnim tržištima?

Neiskorišćeni potencijal energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu je značajan, a Svetska banka procenjuje da se može isplativo uštedeti do 35 odsto u ukupnoj energiji u domaćinstvima, 40 procenata u javnom sektoru i 25 u industriji i komercijalnim delatnostima. U hladnim područjima dalje na severu rezultati mogu biti veći. Projekti postaju privlačniji i izvodljiviji, uključujući ukidanje subvencija.

Poslednje procene su da investiranje u energetsku efikasnost u javnoj rasveti samo u Srbiji može da donese uštede između 19 i 34 miliona evra. Ako gledamo Nemačku kao reper, može da se zaključi da samo u Srbiji može da se otvori 22.600 radnih mesta do 2020 godine, ali za to je potrebno da ministarstva politički podrže nove projekte i da ih opštine pokrenu. Ipak, već možemo da vidimo pozitivne pomake, kako nove kompanije ulaze na tržište, uključujući one internacionalne.