Vlada Srbije zamrzla cene električne energije za privredu u novembru

Vlada Srbija je naložila Elektroprivredi Srbije (EPS) da ne menja cene električne energije za privredu u novembru kao vid pomoći zbog drastičnog rasta cena na tržištu koji se kreće od 70 do 135 odsto, saopštili su predstavnici ove kompanije na panel diskusiji „Cena struje za privredu: Šta očekivati?“ u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji (AmCham).

Ograničavanje cena električne energije u novembru je, kako su istakli učesnici diskusije,  samo kratkoročna mera, a visoke cene se očekuju do kraja ove i u prvom kvartalu sledeće godine.

Stručnjaci poručuju privredi da se cene neće vratiti na nivo pre energetske krize, od oko 60 evra za megavat-sat, kao i da se očekuje da prosečna cena za sledeću godinu na berzama bude oko 120 evra.

Oni savetuju privredu da promeni način razmišljanja kada je reč o kupovini električne energije, i kao rešenja predlažu trgovinu na berzi, direktne ugovore sa vlasnicima vetroparkova i solarnih elektrana ili sticanje statusa prozjumera, odnosno izgradnju sopstvenih kapaciteta za proizvodnju električne energije.

Šta piše u zaključku Vlade Srbije?

Bratislav Džombić, direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta EPS-a, rekao je da je u četvrtak Vlada Srbije donela zaključak o cenama koje ova kompanija nudi privredi. Zaključak se odnosi na tri situacije.

U prvoj će EPS ponuditi produženje ugovora o snabdevanju svima kojima ugovor ističe 31. oktobra i to do 30. novembra. U drugoj će onima kojima ugovor o rezervnom snabdevanju ističe 31. oktobra ponuditi novi ugovor za novembar po ceni rezervnog snabdevanja. I, u trećoj će onima koji su već potpisali ugovore sa početkom važenja 1. novembra predložiti da se važenje ugovora odloži do 1. decembra.

EPS bez odluke vlade nije mogao da pomogne privredi

On je ponovio da je vlada morala da donese ovakvu odluku jer EPS samostalno nije mogao da snizi tržišno formirane cene zbog toga što je tržište za snabdevanje firmi liberalizovano, ova kompanija nije jedina na tržištu i takvim ponašanjem bi prekršio propise.

Na pitanje da li će mere biti produžene, Džombić je odgovorio da je najveći rast cena na berzama električne energije, na osnovu kojih se određuju cene po kojima EPS i drugi snabdevači nude isporuke firmama, bio u oktobru, pa je zato vlada i reagovala.

Da se tržišni princip ne bi narušio mere moraju biti kratkoročne, dodao je on.

Kako izgleda „savršena oluja“ na tržištu

Miloš Mladenović, direktor srpske berze SEEPEX, ponovio je da je nastala savršena oluja (eng. perfect storm) kada je reč o cenema struje na berzama, a počela je još na proleće.

Kao glavne uzroke Mladenović je naveo oporavak privede i rast tražnje za energijom, usmeravanje najvećeg dela isporuka tečnog prirodnog gasa ka Dalekom istoku, slabiju proizvodnju obnovljivih izvora energije, kao i inflaciju, o kojoj se slabo priča.

U regionu je, kako je naveo, dodatni problem napravila loša hidrologija, koja je smanjila proizvodnu hidroelektrana. Tu je i dramatičan rast CO2 sa 28 evra prošle godine na 60-65 evra na evropskom tržištu trgovine CO2 emisijama, ali i spekulacijama u trgovini, što je poskupelo proizvodnju struje iz uglja i gasa.

Fjučersi govore da će prosečna cena u 2022. na berzama biti oko 120 evra

Na kraju, pritisak na cene došao je i zbog načina na koji funkcionišu berze, a to je da se najskuplja proizvodnja koja može da zadovolji potražnju, što su u ovom slučaju bile gasne elektrane, uzima kao referentna cena.

Tržište fjučersa trenutno pokazuje da će prosečna cena električne energije u regionu sledeće godine na berzama biti 120 evra za MWh, ali to ne znači da će tolika cena biti za krajnje kupce, poručio je Mladenović.

Neda Lazendić: Srbija će raspisati prve aukcije do kraja godine

Neda Lazendić, potpredsednica Odbora za energetiku u Američkoj privrednoj komori i direktorka za Srbiju u kompaniji WV International Emergy, navela je da kompanija razvija osam vetroparkova i jedan solarni park.Meru Vlade Srbije, koju je kolega Džombić predstavio, vidim kao kratkoročnu, a dugoročno je očigledno da se država opredelila za obnovljve izvore energije, što dokazuje i regulativa koja je usvojena ove godine, pre svega Zakon o obnovljvim izvorima energije, istakla je ona.

Lazendić je rekla da se kompanija sprema za aukcije koje se očekuju do kraja 2021. Aukcije su na prvom mestu, a zatim i korporativni ugovori o otkupu električne energije, za koje postoji interesovanje, naglasila je ona.

EU koristi novac od CO2 i smanjuje takse, poreze, naknade

Kao moguće mere za visoke cene, Milka Mumović, ekspert za električnu energiju i statistiku u Sekretarijatu Energetske zajednice, je pomenula preporuke Evropske komisije koje predviđaju smanjenje poreza i drugih taksi, poreza i naknada na računu za struju.

Ali, u Srbiji je udeo tih naknada, taksi i poreza u ukupnom računu za struju četiri puta manji nego u EU, pa je i prostor za reagovanje manji, istakla je ona.

U 2021. do septembra zemlje EU na ime prihoda od prava na emitovanje CO2 dobile su 10 milijardi evra više nego prošle godine, što je ogroman fond iz kojeg se može finansirati pomoć domaćinstvima, ali samo onih koja spadaju u energetski siromašna, i privredi, ako se ne krše pravila o državnoj pomoći.

Ali, opet Srbija nema prihode od CO2, dodala je Mumović.

Zemlje koje nemaju, kao i Srbija, ove sredstva poput Albanije i Severne Makedonije odlučile su se razne mere. Albanija će dati finansijsku pomoć snabdevaču, a Severna Makedonija uvozi ugalj i pokreće sve termo blokove.energet

Dugoročna rešenja za privredu

Mere koje su donete u Srbiji, prema rečima Miloša Mladenovića, direktora berze SEEPEX, predstavljaju samo gašenje požara. On je naveo da će do proleća, tačnije poslednji kvartal ove i prvi sledeće godine biti kritični kada je reč o cenama.

Privreda mora da menja način razmišljanja i da posmatra energiju kao berzansku robu veoma osetljivu na dešavanja ne samo u energetici, nego i u drugim sektorima, istakao je Mladenović.

Berza, direktni ugovori sa proizvođačima, status prozjumera…

Firme moraju, dodao je, da ojačaju svoje kapacitete i da se okrenu i tržištu, tačnije berzama, umesto da se oslanjaju na dugoročne ugovore sa EPS-om. Rešenje su i direktni ugovori sa proizvođačima zelene energije ili korporativni ugovori o otkupu električne energije.

Jedan od prioriteta za firme je da kao kupci energije prestanu da budu pasivni posmatrači, već aktivni učesnici, poručio je Mladenović.

Učesnici diskusije su kao još jedno rešenje za privredu naveli sticanje statusa prozjumera, što znači da sami proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju.

Mumović: bolje da firme plaćaju CO2 u Srbiji, nego prekograničnu taksu Briselu

Milka Mumović, ekspert za električnu energiju i statistiku u Sekretarijatu Energetske zajednice, rekla je da bi privreda trebalo da razmišlja i o uvođenju prekogranične takse na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) koju je EU najavila za 2026. za sve proizvođače cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminijuma i električne energije.

Izvoznici struje uz određene uslove, kao što je plan dekarbonizacije, nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP), koji taj plan razrađuje, i realizaciju u praksi, mogu da budu izuzeti od plaćanja, ali ostali ne, istakla je ona.

Zato Mumović smatra da je bolje da Srbija uvede CO2 taksu i naplati je privredi jer će tako novac ostati u Srbiji, a u suprotnom će firme plaćati prekograničnu taksu i novac ide u Brisel.

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a, naglasio je da uvođenje CO2 takse ne znači da će privreda plaćati 60 evra koliko je ta taksa sad u EU, jer postoje besplatne emisione jedinice za CO2.

Rešenje za privredu je i da kupuje garancije porekla i tako ozeleni struju koju troši, dodao je Mladenović.