OIE

Vetropark Kovačica, snage 104,5 MW, zvanično počeo proizvodnju

kovacica

Slika: New Energy Solutions

Objavljeno

17.07.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

17.07.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Posle skoro tri decenije, Srbija je dobila jednu potpuno novu elektranu velike snage – vetropark Kovačica, kapaciteta 104,5 MW. Projekat vredan 189 miliona evra je dosad najveći vetropark koji je zvanično počeo proizvodnju i najveća nova elektrana koja koristi obnovljive izvore energije u Srbiji.

Vetropark Kovačica je bio u probnom radu od početka godine, a zvanično je počeo da proizvodi električnu energiju od 12. jula. Srbija na mreži trenutno ima 5 vetroelektrana: Devreč 1 snage 500 kW (od 2012), Kulu snage 9,9 MW (od 2016), La Pikolinu snage 6,6 MW (od 2016), Malibunar snage 8 MW (2018) i Alibunar snage 42 MW (od 2019). U završnim fazama izgradnje ili u fazi probne proizvodnje su vetroparkovi snage veće od 370 MW.

Vetroelektrana Kovačica stekla je status povlašćenog proizvođača električne energije, i to kao prva potpuno nova elektrana, koja je posle skoro tri decenije priključena na prenosni sistem električne energije, saoštila je kompanija New Energy Solutions.

Prema zvaničnim podacima, poslednja potpuno nova elektrana koja se priključila na prenosni sistem koji čine naponski nivoi 400 kV, 220 kV i 110 kV, bila je Hidroelektrana Pirot koja se priključila 1990. godine.

Dobijanjem statusa povlašćenog proizvođača električne energije završen je razvoj projekta i započeta je eksploatacija vetroparka, saopštila je kompanija.

Vetropark Kovačica se sastoji od 38 vetroturbina tipa General Electric 2.75-120.

Izraelski Enlight postao vlasnik projekta 2016.

Razvoj vetroparka Kovačica počeo je 2012. godine, građevinska dozvola je dobijena 2014, dok je privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije odobren 2015.

Vlasnik projekta je 2016. postala izraelska kompanija Enlight, dok je upravljanje i razvoj projekta, kao i izgradnja poverena firmi New Energy Solutions. Ova firma će biti zadužena za operativno upravljanje i održavanje.

Projekat finansira konzorcijum koji čine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Erste Group i Erste Bank Srbija, a osigurava Euler-Hermes ECA, navodi se u saopštenju.

Projekat će doprineti dostizanju udela obnovljivih izvora energije u potrošnji od 27% do 2020. godine i smanjenje emisije CO2.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zagreb to boost solar rooftops to reach 50 MW until 2024

Zagreb pripremio program Sunčani krovovi za masovnije korišćenje solarnih panela

21 октобра 2021 - Grad Zagreb pripremio je program za podršku instaliranju solarnih panela na krovovima zgrada javnih ustanova, privatnih vlasnika i firmi

EPS solarnu elektranu lokaciji Kolubaru B

Na lokaciji planiranoj za Kolubaru B EPS želi da izgradi solarnu elektranu

20 октобра 2021 - EPS je raspisao poziv za istraživanje lokacije za termoelektranu Kolubara B radi mogućnosti postavljanja solarne elektrane

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

coldplay-turneja-emisije-co2

Coldplay smanjuje emisije CO2 na svetskoj turneji uz pomoć kinetičke energije publike

15 октобра 2021 - Bend će koristiti solarne panele, biogorivo, mobilnu punjivu bateriju, kao i specijalni pod kojim će se kinetička energija koju proizvode pokreti publike pretvarati u struju za nastup.