Pirot uskoro dostiže sve ekološke standarde Evropske unije

Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News da se lokalna samouprava sprema da u nastavku saradnje s KfW razvojnom bankom zaokruži prekomponovanje i obnovu sistema grejanja. Poduhvat centralizuje ovaj deo infrastrukture, osetno smanjuje zagađenje i donosi uštede. Ponukan dobrim iskustvom, grad je konkurisao za učešće u fazi 5 tog projekta, izjavio je naš sagovornik.

Pirot već nekoliko godina čini ozbiljne korake u oblasti zaštite životne sredine i održivog energetskog razvoja. Posebno je bitno prvo  javno-privatno partnerstvo (JPP) za ugovorno isporučivanje toplotne energije koje obuhvata i rekonstrukciju kotlarnica u četiri škole i uvođenju biomase, rekao je Vasić. Podižu se kapaciteti za prikupljanje otpada i preradu otpadnih voda, a učinjeni su osnovni koraci i u segmentu energetske efikasnosti u zgradarstvu. Pirot je prošle godine unapredio status iz opštine u grad, zajedno sa Vršcem i Kikindom.

Nedavno ste izjavili da će Pirot biti jedan od prvih gradova u Srbiji koji je ekološki spreman za Evropu. Šta je sve učinjeno da bi se došlo do tog statusa?

Grad Pirot dugi niz godina sprovodi sistemske mere u oblasti zaštite životne sredine, unapređenja energetske efikasnosti i podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Početni koraci bili su vezani za donošenje akata iz nadležnosti lokalne samouprave, kao neophodnog preduslova za kvalitetno sprovođenje željenih aktivnosti.

Nakon toga, krenulo se sa realizacijom konkretnih projekata počev od najmanjih, sa minimalnim materijalnim ulaganjima, do velikih i kopleksnih čiji će efekat dugo biti prisutan. Među njima se u posebno ističu izgradnja nove regionalne sanitarne deponije i modernizacija sistema prikupljanja otpada. U sektoru vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda to su zamena starih azbestnih vodovodnih cevi i izgradnja kanalizacije u šest sela, a u sistemu daljinskog grejanja izgradnja nove centralne toplane-energane i novih delova distributivne mreže, energetska sanacija zgrada u javnom sektoru i aktiviranje potencijala OIE. Sve ove aktivnosti znatno smanjuju zagađenje životne sredine i značajno unapređuju kvalitet življenja.

Planiramo da poboljšamo energetska svojstva stambenih zgrada, unapredimo sistem javnog osvetljenja i podstičemo izgradnju kapaciteta za korišćenje OIE. Počeo je velik projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda. Takođe, prezentujemo našim sugrađanima i afirmišemo značaj zaštite životne sredine, unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja OIE.

Rezultati i aktivnosti govore da smo na dobrom putu da u najskorije vreme u oblasti ekologije dostignemo sve standarde Evropske unije, čime će Pirot postati grad ekološki spreman za Evropu.

U programu KfW banke za unapređenje sistema daljinskog grejanja učestvovao je i Grad Pirot. Koji su rezultati? Koliko je smanjena potrošnja energenata? 

U ovom programu, Grad Pirot je učestvovao u fazama 3 i 4. Sistem je kompletno rekonstruisan i konceptualno prekomponovan. Umesto ostrvskog sistema sa pet blokovskih kotlarnica, dobili smo centralizovan sistem sa jednom toplanom-energanom. U okviru projekta je ugašeno pet kotlarnica i izgrađena je nova, centralna. Kompletno je rekonstruisana i dograđena distributivna mreža i ugrađene su podstanice sa pripadajućom automatikom i mernim uređajima, kao i centralni upravljački sistem. Rezultat je nov sistem, energetski efikasan, ekološki prihvatljiv i ekonomski racionalan. Takođe su stvoreni tehnički preduslovi za naplatu toplotne energije po utrošku i u ovom trenutku ona obuhvata oko 80 odsto ukupne grejane površine. Kao direktna posledica, potrošnja energenata je smanjena za oko 15 odsto.

Kakva su iskustva Pirota sa modelom javno-privatnog parterstva? Koji je status JPP u isporuci toplotne energije za škole?

JPP kao model saradnje javnog i privatnog sektora ima dosta prednosti, te smo ga, polazeći od naše lokalne situacije i uslova, prepoznali kao moguć i prihvatljiv za rešavanje nekih naših problema, pre svega u komunalnim delatnostima.

Prvi koji smo pokrenuli jeste projekat rehabilitacije sistema grejanja u srednjoj mlekarskoj i tri osnovne škole. Imamo stare, neefikasne kotlove koji koriste lož-ulje, neefikasno i ekološki neprihvatljivo gorivo. Udaljenost od sistema daljinskog grejanja i visoka cena povezivanja usmerile su nas da rešenje tražimo u ugradnji visоkoefikasnih kotlova koji će koristuiti bio-masu kao gorivo.

Najprihvatljiviji način rešavanja videli smo u projektu JPP koji bi obuhvatio zamenu kotlova i ugovorno isporučivanje toplotne energije. Prvi je ove vrste u Srbiji, te smo kao pioniri veoma ponosni što smo uspeli. Upravo smo potpisali ugovor sa kompanijom GGE ESCO, koja je pobedila na konkursu.  U toku leta biće sprovedene pripremne radnje da bi početkom naredne grejne sezone počelo i ugovorno isporučivanje toplotne energije. Naša investicija u ovom poslu je ravna nuli. Privatni partner ulaže sopstvena sredstva u opremu, nove kotlove (po dva u svakoj školi), održavanje, nabavku energenata. Mi kao grad plaćamo ugovorom definisanu cenu za isporučenu toplotnu energiju, a pri tome imamo nove, energetski efikasne sisteme grejanja, koji su uz to i ekološki, jer će se koristiti bio-masa, odnosno drvna sečka.

Drugi je projekat unapređenja sistema javnog osvetljenja. Očekujemo pozitivno mišljenje Komisije za JPP, nakon čega će se krenuti sa postupkom odabira privatnog partnera. Očekivani rezultat sprovođenja projekta je uspostavljanje savremenijeg, enegetski efikasnijeg i jeftinijeg sistema javne rasvete.

Šta je sve učinjeno na povećanju energetske efikasnosti u zgradarstvu u saradnji sa GIZ-om i da li se planiraju još neke aktivnosti u sklopu GIZ-ovog projekta za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama?

Zgradarstvo u našem gradu, kako u javnoj tako i u privatnoj svojini, karakteriše velika potrošnja energije ali i veliki potencijal za njenu uštedu.

Dugogodišnja saradnja s GIZ-om rezultovala je formiranjem lokalne tipologije stambenog fonda Grada Pirota, izradom prvih 11 energetskih pasoša i kao najznačajnijim rezultatom: lokalnim akcionim planom za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru. Naša je želja da nastavimo, a u ovom trenutku sarađujemo na projektu “Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji”.

Osim sa GIZ-om, sarađujemo i sa drugim partnerima, poput Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije. Tu sprovodimo projekat energetske sanacije javnih objekata. U završnoj fazi je postupak izrade projektne dokumentacije za objekte dveju škola čija se realizacija očekuje ove godine.

Kada će biti osnovan gradski fond za energetsku efikasnost, sa kojim sredstvima će raspolagati i kakvim će se projektima baviti?

Osnivanje i funkcionisanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost je centralna aktivnost u procesu implementacije lokalnog akcionog plana. Odluka o osnivanju doneta je na sednici gradske skupštine  17. marta. U toku je izrada godišnjeg programa rada fonda. Za sprovođenje aktivnosti u tekućoj godini opredeljeno je 15 miliona dinara sa mogućnošću da, u zavisnosti od uspešnosti i dinamike priliva sredstava do kraja godine, one budu povećane.

U planovima su sufinansiranje mera energetske sanacije – termička izolacija fasada, zamena spoljne stolarije, zamena ili rekonstrukcija sistema grejanja, ugradnja merača potrošnje toplotne energije kao i sufinansiranje izrade elaborata energetske efikasnosti jednoporodičnih i višeporodičnih zgrada.

Kako je organizovan sistem upravljanja otpadom u Pirotu i planirate li neke značajnije investicije?

Naš grad je proteklih godina uložio znatna sredstva kako bi unapredio sistem. Po svom značaju, obimu poslova i visini investicije, posebno se izdvaja izgradnja regionalne sanitarne deponije. Ona je urađena u saradnji sa fondovima EU i tehnički i tehnološki je najsavremeniji objekat ove vrste u zemlji. Vrednost investicije je 5,3 miliona evra, a projektovani vek trajanja je oko 25 godina.

U domenu prikupljanja otpada permanentno povećavamo obuhvat građana i trenutno je on vrlo velik, jer se pored grada ogranizovano prikupljanje otpada vrši i u 47 od 72 sela. Takođe, sprovode se mere u domenu pomoći organizacijama koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina.

Planovi grada su da se u bliskoj budućnosti oformi zaokružen sistem upravljanja otpadom sa maksimalnim obuhvatom, primarnom i sekundarnom selekcijom, savremenim deponovanjem i značajnim iskorišćenjem potencijala otpada, pre svega energetskog. Ovakav sistem treba biti samoodrživ dugi niz godina. U tom duhu već su preduzeti koraci i nadamo se da ćemo u najskorije vreme krenuti sa realizacijom.

Šta je grad uradio da podigne svest građana?

Paralelno sa građevinskim radovima i instaliranjem opreme, naši sugrađani su informisani o efikasnom korišćenju energije i zaštiti životne sredine. Promovišemo ideje održivog razvoja naše zajednice prevashodnoj ciljnoj grupi mladih svih uzrasta, primereno njihovim godinama i sa ciljem razvijanja svesti i usvajanja pozitivnih navika. Ustaljena praksa jeste i redovno i aktivno učešće svih naših organa i ustanova u projektima koje pokreću državni organi i organizacije i nevladin sektor.

Neke aktivnosti pokušavamo da sprovedemo i kroz obrazovni sistem, poput razmatranja mogućnosti uvođenja profila tehničara za energetsku efikasnost u našoj tehničkoj školi.

Vizija za budućnost je da živimo u gradu u kome se energija koristi racionalno, pretežno iz lokalnih obnovljivih izvora, u gradu u kome se vodi računa o zaštiti životne sredine i koji predstavlja poželjno mesto za život budućih generacija.