OIE

Ukupni kapacitet tri hidroelektrane na Bistrici u BiH biće 36 megavata

ERS Hidroelektrane na Bistrici tri pogona

Photo: Hans Braxmeier from Pixabay

Objavljeno

06.10.2021.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.10.2021.

Komentari

0

Podeli

Projektna firma Hidroelektrane na Bistrici je u zahtevima za prethodnu procenu uticaja na životnu sredinu otkrila da će zbirna snaga njena tri postrojenja na pritoci Drine na jugoistoku Republike Srpske biti 36,1 megavat. Firmu preko Hidroelektrana na Drini kontroliše ERS.

Nakon dugog planiranja i mnogo odlaganja, Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske predati su zahtevi za prethodnu procenu uticaja projekata hidrocentrala B-1, B-2a i B-3 na reci Bistrici na životnu sredinu. Za izgradnju je još pre skoro dve godine angažovana kineska kompanija AVIC-ENG – China National Aero-technology International Engineering.

Iako je najavljivano da će tri postrojenja imati ukupnu snagu od 45 megavata, u dokumentaciji piše da je reč o 36,1 megavatu i predviđenoj godišnjoj proizvodnji od 134.5 gigavat-sati. Lokacija je na levoj pritoci Drine na jugoistoku Bosne i Hercegovine, nedaleko od mesta određenog za takođe trostruki projekat Gornja Drina.

Dug put do kredita

Državna Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) upravlja projektnim preduzećem Hidroelektrane na Bistrici preko svoje zavisne firme Hidroelektrane na Drini, koja trpi opterećenje zbog kašnjenja u razvoju rešenja i zatvaranja finansijske konstrukcije, kako je ranije preneo Capital.ba.

Prvi tender za obezbeđivanje pozajmice od 68,7 miliona evra bio je bezuspešan, pa je ERS odlučio da pređe na pregovarački postupak. Sedište Hidroelektrana na Bistrici je u Foči.

Podzemni cevovodi i ideja o četvrtoj hidroelektrani

Sva tri postrojenja bila bi protočne derivacione hidroelektrane s branama visine pet do šest metara. Firma se opredelila za podzemne cevovode. U dokumentima stoji i da najpovoljnije tehničko rešenje uključuje izgradnju četvrte hidroelektrane, koja bi bila na reci Janjini.

B-1, zapravo poslednji u kaskadi, projektovan je za izlaznu snagu od 10,7 megavata i tri turbine, koliko bi ih imala i B-2a, kapaciteta 7,2 megavata, a za B-3 su predviđene dve turbine od ukupno 16,2 megavata.

Elektroprivreda Srbije, EPS, upravlja hidroelektranom koja se takođe zove Bistrica sa svoje strane granice. Taj pogon je star šest decenija. Postoji i projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

toplotne pumpe dekarbonizacija grejanje zagrevanje vode iea izvestaj

IEA: Globalna energetska kriza izazvala snažan rast korišćenja toplotnih pumpi

6. oktobar 2021. - Globalna prodaja porasla skoro 15 odsto u 2021, dvostruko više od proseka u protekloj deceniji, predvođena Evropom gde je rast 35 odsto

pravilnik sisteme skladistenje energije nevideni talas investicija u Turskoj

Novi pravilnik za sisteme za skladištenje energije pokrenuo neviđeni talas investicija u Turskoj

6. oktobar 2021. - Regulatorna agencija EMRA je primila zahteve za 67,3 gigavata u projektima vetra i solara kombinovanih sa skladištenjem energije

Grcka medu najatraktivnijim svetskim trzistima za zelenu energiju RECAI

Grčka ostala među najatraktivnijim svetskim tržištima za zelenu energiju

6. oktobar 2021. - EY je zadržao Grčku i Tursku u svom indeksu RECAI za najbolja tržišta u domenu energije iz obnovljivih izvora. Grčka je po jednom kriterijumu druga u svetu!

eu uvoz solarnih panela vetroturbina eurostat

Uvoz zelenih tehnologija u EU duplo veći od izvoza u 2021.

6. oktobar 2021. - Evropa je prošle godine potrošila 15,2 milijarde evra na uvoz solarnih panela, vetroturbina i tečnih biogoriva