Tri industrijska projekta za hvatanje CO2 na Balkanu dobila grantove od Inovacionog fonda EU

Operater rafinerija nafte Motor Oil Hellas, Titan Cement, takođe grčka kompanija, i Holcimova ispostava u Hrvatskoj su među 41 kompanijom u Evropskoj uniji kojima je iz Inovacionog fonda dodeljeno ukupno 3,6 milijardi evra u bespovratnim sredstvima. Sve tri su grantove dobile za projekte hvatanja emisija ugljenika iz svoje proizvodnje.

Kompanije iz Jugoistočne Evrope pokreću ofanzivu na polju dekarbonizacije i postaju vidljivije na nivou Evrope. Proizvođači fosilnih goriva i rafinerije vuku subvencije u pokušaju da se pozicioniraju na budućem tržištu, a polako ih sustiže industrija cementa, čije su prepreke na putu ka klimatskoj neutralnosti među najvećima.

Jedan od načina, makar u teoriji, jeste da se emisije ugljen-dioksida iz proizvodnje zarobe i da se ta količina trajno pohrani tako da ne dospe u atmosferu. Evropska komisija podržava razvoj tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika, CCS, mada ona i dalje nije pouzdana niti isplativa.

Postoji i varijanta iskorišćavanja dela ili celokupnog izdvojenog CO2 u industrijske svrhe. Za takvu tehnologiju se koristi engleski akronim CCUS.

Još dva proizvođača cementa u Jugoistočnoj Evropi se uključuju u CCS delatnost

Izvršno telo EU je upravo objavilo spisak 41 odabranog projekta iz trećeg poziva za velike projekte zelenih tehnologija koji su se takmičili za pozamašne grantove iz Inovacionog fonda: ukupno 3,6 milijardi evra. Poslato je 239 predloga.

Među njima su tri kompanije koje rade na Balkanu i sve su učestvovale s poduhvatima za prikupljanje ugljenika, u opštoj kategoriji. Ostali segmenti su bili elektrifikacija industrije i vodonik, zatim čiste tehnologije u proizvodnji kao i pilot-projekti srednje veličine. Pobednici još treba da završe postupak pripreme za potpisivanje sporazuma o dodeli bespovratnih sredstava.

Motor Oil će proizvoditi e-gorivo od vodonika, prikupljenog CO2

Grčki Motor Oil Hellas je saopštio je da je dobio neverovatnih 127 miliona evra za projekat IRIS za proizvodnju niskougljeničnog vodonika i metanola uz korišćenje sistema velikog obima za hvatanje ugljenika. Ova kompanija namerava da sekvestira odnosno prikuplja ugljen-dioksid iz emisija iz budućeg postrojenja za proizvodnju plavog vodonika u jednoj od svojih rafinerija nafte.

Zamisao je da se od prirodnog gasa proizvodi metanol koji bi se koristio kao e-gorivo. Ta firma iz sektora fosilnih goriva bi takođe u postupku upotrebljavala zeleni vodonik. Ta supstanca se dobija elektrolizom uz napajanje iz obnovljivih izvora. Kompanija je navela da bi izbacivala 56.000 tona plavog vodonika godišnje.

Inače, Motor Oil je sa nacionalnim proizvođačem uglja i električne energije Public Power Corp. (PPC) ranije osnovao zajedničko preduzeće Hellenic Hydrogen za zeleni vodonik.

Titan Cement razvija sistem za prikupljanje, skladištenje ugljenika

Na listi je još jedna grčka kompanija, Titan Cement. Njegov IFESTOS, nazvan po Hefestu, bogu vatre i kovanja, jedan je od najvećih projekata za hvatanje vodonika u Evropi. Ova firma planira da proizvodi cement i beton bez ispuštanja ugljenika u atmosferu. Osim toga, namerava da na polju dekarbonizacije u regionu ostvari saradnju s drugim industrijama, stoji u dokumentaciji.

Cementne peći u fabrici Kamari kod Atine treba da se rekonstruišu po tehnologiji Oxyfuel prve i druge generacije i rešenjima za kriogensko prikupljanje CO2 nakon sagorevanja. Očekuje se da će ovim projektom postrojenje smanjiti emisije za 98,5 odsto.

Kreatori poduhvata su ga zamislili kao deo infrastrukture za prenos i skladištenje. Sekvestrirani CO2 bi bio prebačen u tečno stanje i isporučen na neku lokaciju na Mediteranu za trajno skladištenje. Titan je saopštio da je potpisao više memoranduma o razumevanju sa potencijalnim partnerima.

Kompanija planira da u navedenom postrojenju proizvodi tri miliona tona cementa godišnje uz nula emisija.

Holcim razvija lanac CCS-a u Hrvatskoj radi dekarbonizacije svoje proizvodnje klinkera

Treći korisnik u Jugoistočnoj Evropi je Holcimova podružnica u Hrvatskoj. Projekat se zove KOdeCO net zero.

Taj proizvođač cementa radi na prvom celokupnom lancu CCS-a u ovoj zemlji. CO2 kojeg prihvati u svojoj fabrici u Koromačnom bi bio prenošen na prvu lokaciju u Sredozemnom moru za zarobljavanje u geološkim strukturama, objavila je Evropska komisija.

To bi bilo prvo veliko pokazno industrijsko postrojenje s Cryocap tehnologijom. Otpadni gas iz proizvodnje klinkera treba da se izdvaja iznad predgrejača. To inovativno rešenje bi omogućilo uštedu 20 odsto električne energije. Pored omogućavanja cirkularnosti kondenzata i smanjenja potrošnje vode, zamišljeno je da vodi proizvodnji cementa bez emisija već od 2028. godine.

KOdeCO znači Koromačno-dekarbonizacija-ekologija. U kompaniji kažu da je projekat vredan 237 miliona evra.

Holcim je preko Inovacionog fonda dobio podršku i za projekat hvatanja ugljenika u Belgiji i investiciju u e-metanol u Francuskoj. Taj proizvođač cementa najvišeg ranga podsetio je da je ranije dobio sredstva EU za investicije u CCUS u Nemačkoj i Poljskoj.