Svi građani Srbije tokom grejne sezone udišu zagađen vazduh

Oktobar 2025. doneo je hladni talas, te je grejna sezona počela skoro dve nedelje ranije. S obzirom na to da se u Srbiji najveći deo toplote proizvede iz fosilnih goriva, grejnu sezonu obavezno prati zagađenje vazduha. Brojni limiti su već uveliko premašeni, a Dejan Lekić, autor aplikacije xEco vazduh, ističe da svi građani Srbije i regiona u toku grejne sezone udišu zagađen vazduh.

Nalet hladnoće sa ispodprosečnim temperaturama za ovo doba godine naterao nas je da majice kratkih rukava zamenimo jaknama, a radijatori u Beogradu, kao i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Novom Pazaru i drugim gradovima širom Srbije, bili su topli već 2. oktobra, trinaest dana pre početka grejne sezone.

„Kad počne grejna sezona, zagađujuće materije, već svima poznate kao suspendovane čestice ili PM, od engleskih reči particulate matter, počnu da skaču u vazduhu. One su posledica sagorevanja fosilnih goriva u malim ložištima, srednjim ložištima i toplanama. To se dešava svake godine“, objasnio je Dejan Lekić, idejni tvorac i autor aplikacije xEco, u jutarnjem programu Radio Beograd 1.

Prema podacima aplikacije, koja u realnom vremenu prikuplja merenja iz šest zemalja bivše Jugoslavije, zagađen vazduh tokom grejne sezone dišu svi građani Srbije, ali i regiona, i to posebno u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Situacija je još nepovoljnija ako se primene novi kriterijumi Evropske unije, usvojeni u novembru 2024. godine.

„Kada bi poredili s tim novim kriterijumima i novim graničnim vrednostima usvojenim u Evropskoj direktivi o čistom vazduhu, praktično na svim mernim mestima u Republici Srbiji te granice su već prekoračene u ovoj godini“, naglasio je Lekić.

Nova srednja godišnja granična vrednost za PM2.5 u EU iznosi 10 mikrograma po kubnom metru, a nijedna merna stanica u Srbiji ne pokazuje vrednosti ispod tog nivoa. Kada bi godina danas bila završena, prosečne vrednosti PM2.5 bile bi iznad domaće zakonske granice na 41 od 85 lokacija, kazao je Lekić i procenio da će do kraja godine udeo da dostigne 65 odsto.

Prelazak na gas je samo deo rešenja

Za razliku od Srbije, u Evropskoj uniji u sektoru grejanja dominira prirodni gas, dok je kod nas zagađenje direktno povezano sa ekonomskim mogućnostima građana i države. Kao pozitivan primer, Lekić ističe Sloveniju, koja se više ne greje na ugalj lošeg kvaliteta i sada ima znatno čistiji vazduh.

Prelazak na gas je samo deo rešenja. Program zaštite vazduha do 2030. godine predviđa i druge mere, poput zabrane uvoza automobila ispod određenog evro standarda, što se još uvek ne primenjuje u praksi. Lekić naglašava da se o zagađenju vazduha retko govori u kontekstu zdravlja, iako „zdravlje stanovništva mora biti prioritet“. Ako građani Srbije u proseku žive deset godina kraće nego u EU, jasno je da nešto nije u redu, upozorava.

Po njegovim rečima, država treba da ulaže u infrastrukturu koja će obezbediti čistiju proizvodnju energije za grejanje, ali je potrebno i edukovati građane.

U Beogradu ima između 200 i 300 hiljada malih ložišta

U Beogradu je trenutno u toku akcija postavljanja filtera na dimnjake. Procene pokazuju da u gradu ima između 200.000 i 300.000 malih ložišta, dok su gotovo sve toplane već prešle na gas. Iako je kvalitet vazduha u prestonici ove godine neznatno bolji, u većini drugih mesta situacija se pogoršava.

Nova merna mesta, postavljena uz podršku Evropske unije, pokazala su da je kvalitet vazduha u gradovima gde do tada nije postojao državni monitoring lošiji nego što se mislilo.

Lekić ističe da se rešavanje problema zagađenja vazduha u Srbiji godinama odlaže, iako su njegovi uzroci dobro poznati. „Ako posmatramo poslednjih pet godina, mogu odgovorno da kažem da je prošla godina bila za nijansu lošija od pretprošle, što i nije naročito negativan trend. Mnogo toga zavisi od meteoroloških uslova i dužine grejne sezone. Ove godine, tokom prvih devet meseci, Beograd beleži nešto bolje rezultate, ali je situacija u gotovo svim drugim mestima lošija“, navodi on.

Na 40 mernih mesta je prekoračen zakonom dozvoljeni maksimalni broj dana

Kao ilustraciju, Lekić navodi merno mesto Beograd-Mladenovac, koje je prošle godine u istom periodu imalo 78 dana sa prekoračenjem koncentracije PM10 čestica, dok je ove godine zabeleženo 50 takvih dana. Ipak, oba broja spadaju crvenu zonu, s obzirom na to da je zakonski limit 35 dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru.

Sa druge strane, zaključno sa današnjim danom, najveći broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti koncentracije PM10 u toku 2025. godine zabeležen je u Prokuplju – 103. Slede stanica u Beogradu u ulici Despota Stefana sa 97 dana, Zaječar (93), Popovac (92) i Leskovac (85). Zakonom dozvoljeni maksimalni broj dana je prekoračen na ukupno 40 mernih mesta državnog monitoringa, od 86 na kojima se prati koncentracija.

U poređenju sa graničnim vrednostima aktuelne EU direktive, koja propisuje da PM10 može do 18 puta prekoračiti srednje dnevne granične vrednosti od 45 mikrograma po kubnom metru, u Srbiji je trenutno na čak 76 od 86 lokacija ovaj nivo premašen, a do kraja godine će se verovatno isto dogoditi na 82 merna mesta.