Životna sredina

Svetski dan životne sredine 2024: Naša zemlja, naša budućnost

Svetski dan zivotne sredine 2024, Nasa zemlja, nasa buducnost

Foto: Wild Pixar from Pixabay

Objavljeno

04.06.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

04.06.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Svake godine 5. juna obeležava se Svetski dan životne sredine. Ustanovile su ga Ujedinjene nacije 1973. godine. Teme Svetskog dana životne sredine  2024. su obnova zemljišta, zaustavljanje dezertifikacije i jačanje otpornosti na sušu. Slogan glasi: „Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo generacija obnove.”

Svetski dan životne sredine je najveća globalna platforma za informisanje javnosti o stanju životne sredine i obeležava se širom sveta. Ovogodišnji domaćin je Saudijska Arabija.

Ekosistemi širom sveta su ugroženi. Počev od šuma, preko zemljišta do poljoprivrednih površina i jezera, prirodni prostori od kojih zavisi postojanje čovečanstva nalaze se na prekretnici.

Skoro 40 odsto zemljišta na planeti je degradirano, a suše su 29 odsto brojnije nego 2000. godine i traju duže. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, do sredine veka bi mogle da pogode tri četvrtine svetske populacije.

Zbog toga  je na ovaj Svetski dan životne sredine naglašen značaj obnove zemljišta, zaustavljanja dezertifikacije i jačanja otpornosti na sušu. Ovogodišnji slogan je: „Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo generacija obnove.”

Gubitak nekada produktivnog zemljišta ugrožava zalihe hrane, podstiče klimatske promene i izaziva krizu biodiverziteta, koja gura milion vrsta ka izumiranju, kažu stručnjaci.

Mi smo generacija koja može da se pomiri sa zemljom

„Ne možemo da vratimo vreme, ali možemo da uzgajamo šume, oživimo izvore vode i vratimo tlo. Mi smo generacija koja može da se pomiri sa zemljom“, poručili su iz Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

Zemlje sveta su se poslednjih godina obavezale da će obnoviti ukupno jednu milijardu hektara degradiranog zemljišta i ispuniti druge ciljeve kako bi sprečile gubitke ekosistema. Veliki deo do sada sprovedene odnove je urađen pod zastavom Dekade obnove ekosistema Ujedinjenih nacija.

Dekada obnove ekosistema je globalna misija oživljavanja milijardi hektara, od šuma do obradivih površina i od planinskih vrhova do morskih dubina, a njena primena je počela 2021, simbolično na Svetski dan životne sredine.

Saudijska Arabija, ovogodišnji domaćin, među nacijama je koje su prihvatile restauraciju.

Kako bismo globalno zagrevanje od predindustrijskog doba do 2100. ograničili barem na dva stepena Celzijusa, moramo da do 2030. godine oborimo godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Za to je neophodno obnavljanje ekosistema, a ono mora ići ruku pod ruku sa dekarbonizacijom privrede.

Takođe, zaustavljanjem degradacije kopna i okeana sprečio bi se gubitak jednog miliona ugroženih vrsta. Naučnici kažu da bi obnavljanje samo 15 odsto ekosistema u prioritetnim oblastima bilo dovoljno da se izumiranje vrsta smanji za 60 odsto.

Kako zaštititi ekosistem

UN-ova Dekada obnove ekosistema usredsređena je na šume, obradive površine, pašnjake i savane, reke i jezera, okeane i priobalna područja, gradove, tresetišta i planine, koje smo kao čovečanstvo degradirali. Svaki tip ekosistema se može obnoviti smanjenjem pritisaka koje stvaramo i delovanjem na terenu kako bi se ubrzao njihov oporavak.

Pre svega, to podrazumeva očuvanje ključnih procesa kao što su fotosinteza, skladištenje ugljenika, kruženje hranljivih materija i filtracija vode, uz istovremeno zaštitu i obnavljanje biodiverziteta.

Širom sveta treba obnovit između 765 miliona i milijardu hektara zemljišta. Skoro polovina ove površine se nalazi u Podsaharskoj Africi, zatim u Aziji i Latinskoj Americi.

Organizujte akciju sadnje drveća i biljaka

Da bi se zemljište obnovilo i zaustavilo širenje pustinje, potrebno je saditi drveće i biljke. U svojoj lokalnoj zajednici možete da organizujete akciju sadnje drveća i biljaka kako biste pojačali zelene površine i sprečili eroziju tla. Uzgajanje drveća pored ulica može smanjiti temperaturu u gradovima do čak pet stepeni Celzijusa.

Recikliranje je još jedan od načina koji može da smanji negativan uticaj na životnu sredinu. Ono pomaže i u očuvanju resursa i smanjenju količine otpada koji se šalje na deponije. Racionalno korišćenje vode će takođe doprineti zaštiti vodnih resursa i da ublažiti degradaciju zemljišta usled nedostatka vode.

Značaj obnove zemljišta za ekosistem pokazuje primer Nepala. Ta zemlja je obnavljanjem livada i šuma utrostručila populaciju tigrova.

Ove godine će biti obeležena tridesetogodišnjica godišnjica Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije. Šesnaesta sednica Konferencije strana Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije biće održana u saudijskoj prestonici, Rijadu, od 2. do 13. decembra.

Učinimo poljoprivredu održivijom

Način na koji proizvodimo i konzumiramo hranu je odgovoran za 80 odsto gubitka biodiverziteta. Prva promena koju možete da napravite jeste kupovina i proizvodnja organske hrane.  Kupovinom organski uzgajanih proizvoda podržavate lokalne farmere koji praktikuju organske metode uzgoja. Organska poljoprivreda pomaže u očuvanju plodnosti zemljišta i smanjenju upotrebe hemijskih đubriva i pesticida.

Počnite sa kompostiranjem organskog otpada kako biste proizveli prirodno đubrivo za svoj vrt ili baštu. Kompostiranje pomaže u obogaćivanju zemljišta hranljivim materijama i poboljšava plodnost tla.

Zaštitimo slatkovodne sisteme

Svetski slatkovodni ekosistemi obezbeđuju hranu i vodu za milijarde ljudi kao i stanište za bezbroj biljaka i životinja. Oni takođe održavaju cikluse vode koji zemlju čine plodnom i ključni su za regeneraciju. Ipak, slatkovodni ekosistemi nestaju alarmantnom brzinom, zbog zagađenja, klimatskih promena i prekomernog ribolova.

Ono što kao pojedinci možemo da uradimo jeste da smanjimo potrošnju vode u svakodnevnim aktivnostima. Na primer, da sakupljamo kišnicu za zalivanje bašte.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

protest u valjevu

U Valjevu održan protest protiv rudarenja litijuma

4. jun 2024. - Valjevci su na centralnom trgu poručili da ne žele rudarenje litijuma na području svog grada

milorad dodik

Dodik: RS spremna da kao i Srbija podrži kopanje litijuma

4. jun 2024. - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozdravio je potpisivanje memoranduma između EU i Srbije

zlatko kokanovic jadar litijum prostorni plan loznica

Kokanović: Skupština grada Loznice se sprema da u prostorni plan ubaci projekat Jadar

4. jun 2024. - Zlatko Kokanović, aktivista Udruženja Ne damo Jadar pozvao je građane Loznice da budu u pripravnosti 25. jula, kada je zakazana sednica Skupštine grada Loznice

srbija litijum memorandum eu solc vucic

Srbija i EU potpisale memorandum koji podržava otvaranje rudnika litijuma Rio Tinta

4. jun 2024. - Potpisan je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila