Subvencije za fosilna goriva udvostručene u 2021. i dalje rastu

Podrška fosilnim gorivima se udvostručila tokom 2021. u odnosu na 2020. i iznosila je skoro 700 milijardi dolara, što je usporilo kretanje ka klimatskim ciljevima globalne zajednice, navodi se u novoj analizi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Međunarodne agencija za energetiku (IEA). Porastu subvencija tokom 2021. doprineo je „oporavak ekonomije“, a očekuje se da će zbog trenutne energetske krize i cena energije subvencije još više porasti u 2022. godini.

Najveće svetske ekonomije su naglo povećale podršku proizvodnji i potrošnji uglja, nafte i prirodnog gasa tokom 2021. godine. Novi podaci pokazuju da je ukupna državna podrška fosilnim gorivima u 51 zemlji širom sveta iznosila 697,2 milijarde dolara u 2021. godini. To je skoro dvostruko u odnosu na 2020, kada su subvencije iznosile 362,4 milijarde dolara.

Mnoge zemlje se bore da izbalansiraju dugotrajna obećanja o postepenom ukidanju neefikasnih subvencija za fosilna goriva sa naporima da zaštite domaćinstva od porasta cena energije, ističu u saopštenju OECD-IAE.

Kao razlog porasta subvencija za potrošnju fosilnih goriva navodi se da su cene energije porasle sa „oporavkom globalne ekonomije“ u 2021. godini. Većina subvencija je utrošena u to da se umanje cene koju plaćaju potrošači.

Većina subvencija je utrošena u to da se umanje cene koju plaćaju potrošači

Očekuje se da će subvencije za potrošnju biti još veće za 2022. godinu, usled viših cena energenata zbog rata u Ukrajini. Kako bi zaštitile građane od visokih cena, vlade podižu subvencije za fosilna goriva. Rezultat toga je da ova industrija ostvaruje ogromnu dobit.

Procena različitih oblika javnih subvencija za fosilna goriva koji su uradile OECD-IEA obuhvata države članice OECD, grupu najrazvijenijih zemlaja (G20) i još 33 druge velike ekonomije sveta, koje sve zajedno čine oko 85 procenata globalne proizvodnje energije.

Podrška za proizvođače

Ukupna podrška za fosilna goriva u zemljama G20 porasla sa 147 milijardi dolara koliko je iznosila u 2020, na 190 milijardi dolara u 2021. Podrška za proizvođače u zemljama G20 je porasla na 64 milijarde dolara u 2021, što je povećanje od skoro 50 procenata u odnosu na 2020, odnosno 17 procenata iznad nivoa za 2019. godinu.

Podrška za proizvođače u zemljama G20 je porasla na 64 milijarde dolara u 2021

To su rezultati analize budžetskih transfera i poreskih olakšica povezanih sa proizvodnjom i upotrebom uglja, nafte, gasa i drugih naftnih derivata koju je uradio OECD za ekonomije G20.

U analizi se navodi da su ove subvencije delimično „nadoknadile gubitke proizvođača“ koji su nastali zbog kontrola cena. Globalne cene energije porasle su krajem 2021. godine.

Međutim, kako se energetska kriza nastavlja, naftne kompanije beleže rekordne profite. Ukupni profit najvećih kompanija u prvom kvartalu ove godine iznosi blizu 100 milijardi dolara. Nedavno je i Generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres pozvao vlade da oporezuju ekstraprofit u sektoru nafte i gasa i iskoriste sredstva za podršku najugroženijima u energetskoj krizi.

Podrška za potrošnju

IEA navodi da se cene koje plaćaju potrošači veštački održavaju niskim, tako što se koriste mere kao što su direktna regulacija cena, formule cena, granične kontrole ili porezi i drugo.

Cene koje plaćaju potrošači se veštački održavaju niskim

Analizirajući situaciju u 42 ekonomije sveta, IEA navodi da su subvencije za potrošače iznosile 531 milijardu dolara u 2021. godini. To je više nego trostruko u odnosu na nivo iz 2020. godine, što je direktno podstaknuto porastom cena energije.

Subvencije za potrošače su iznosile 531 milijardu dolara

Prema peliminarnim podacima Eurostata, fosilna goriva su prošle godine ponovo postala glavni izvor za proizvodnju struje u Evropskoj uniji, nakon što su ih nakratko tokom 2020. pretekli obnovljivi izvori.

Subvencije za fosilna goriva u zemljama G20, kao i u EU, veća su nego podrška za obnovljive izvore energije.

Za postepeno ukidanje subvencija

Većina najrazvijenih ekonomija nastavlja da daje ozbiljnu podršku sektoru fosilnih goriva, primenjujući mere kao što su poreske olakšice, direktne investicije u infrastrukturu, ali i izuzimanje iz propisa o zaštiti životne sredine.

OECD i IEA ističu da je potrebno preusmeravati javno finansiranja ka razvoju alternativa sa niskim sadržajem ugljenika

OECD i IEA dosledno pozivaju na postepeno ukidanje podrške fosilnim gorivima, za koju navode da je neefikasna. Obe institucije ističu da je potrebno preusmeravati javno finansiranja ka razvoju alternativa sa niskim sadržajem ugljenika, uz poboljšanje energetske bezbednosti i energetske efikasnosti.

New @OECD and @IEA data show that in 2021, as energy prices rose with the rebound of the global economy, overall government #FossilFuel subsidies in 51 economies worldwide almost doubled, from $362.4bn in 2020 to $697.2bn in 2021.

➡️ https://t.co/J9Lz02VpKw pic.twitter.com/JVMsMNORMW

— Mathias Cormann (@MathiasCormann) August 29, 2022

„Moramo da usvojimo mere koje štite potrošače od ekstremnih uticaja promena tržišta i geopolitičkih sila na način koji nam pomaže da ostanemo na putu ka ugljeničkoj neutralnosti, kao i energetskoj sigurnosti i pristupačnosti, “ kaže generalni sekretar OECD-a Mathias Cormann.

Subvencije namenjene za podršku domaćinstvima sa niskim prihodima često favorizuju bogatija domaćinstva koja koriste više goriva i energije. Takve subvencije treba treba zameniti ciljanim oblicima podrške, navodi se u saopštenju.

„Subvencije za fosilna goriva predstavljaju prepreku ka održivijoj budućnosti, ali teškoće sa kojima se vlade suočavaju u njihovom uklanjanju su naglašene u vremenima visokih i promenljivih cena goriva, “ rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Birol: Povećanje ulaganja u tehnologije i infrastrukturu za čiste energije jedino trajno rešenje za današnju globalnu energetsku krizu

On ističe da je povećanje ulaganja u tehnologije i infrastrukturu za čiste energije jedino trajno rešenje za današnju globalnu energetsku krizu. To je ujedno i najbolji način da se smanje visoki troškovi energenata, napominje Birol.

Vladine intervencije umanjuju cene fosilnih goriva, ali od toga najviše koristi ima upravo ta industrija. Intervencijama na tržištu se održava i neki vid socijalnog mira, ali istovremeno klimatski ciljevi ostaju slepa mrlja za veća ulaganja. Sve to svakako dolazi na dnevni red, kao što nagoveštavaju i sve prisutniji klimatski poremećaji .