Klimatske promene

Subvencije za fosilna goriva u EU i dalje veće nego za zelenu energiju

Subvencije za fosilna goriva u EU vece nego za zelenu energiju

Foto: denfran from Pixabay

Objavljeno

01.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Oporezivanje energenata i naplata na ime emisija ugljenika u EU nisu u skladu s njenim ciljevima, naveo je Evropski revizorski sud u svom prikazu stanja. Taj dokument otkriva da je većina država članica 2020. odvojila više sredstava za subvencije za fosilna goriva nego za energiju iz obnovljivih izvora.

Subvencije za energiju iz obnovljivih izvora su se 2008. do 2019.  gotovo učetvorostručile, a na strani fosilnih goriva su protekle decenije ostale relativno stabilne iako su se Evropska komisija i neke države članice obavezale da ih postepeno ukinu. To proizilazi iz podataka objavljenih u izveštaju Evropskog revizorskog suda, koji pokazuju da aktuelne stope poreza nisu usklađene s tim koliko koji izvor energije zagađuje.

Većina zemalja članica Evropske unije ima visoke poreze na gorivo, ali nekoliko njih drže stope oko minimuma utvrđenog Direktivom o oporezivanju energenata, što može da poremeti unutrašnje tržište, navode autori. Niske tarife za naplatu emisija ugljenika i niski porezi na fosilna goriva čine troškove zelenijih tehnologija visokim u usporedbi i odlažu dekarbonizaciju i energetsku tranziciju, upozorili su.

Izazovna društvena i privredna tranzicija

„Postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva koje treba da se okonča 2025, cilj na kojeg su se obavezale EU i njene države članice, biće izazovna tranzicija za društvo i privredu. Konkretno, utisak da se nepravično postupa prema nekim grupama ili sektorima verovatno bi doveo do otpora prema tranziciji u zeleniju privredu. Udarac oporezivanja energenata na domaćinstva takođe može biti značajan i može dovesti do suprotstavljanja oporezivanju energenata“, stoji u dokumentu.

Utisak da se nepravično postupa prema nekim grupama ili sektorima verovatno bi doveo do otpora prema tranziciji u zeleniju privredu

Suma koju domaćinstva troše na energente, uključujući grejanje i prevoz, veoma varira: u nekim slučajevima, recimo kod najsiromašnijih domaćinstava u Češkoj i Slovačkoj, može da premaši 20 odsto prihoda.

Da bi olakšali rizik od odbijanja poreskih reformi, revizori ukazuju na preporuke više međunarodnih organizacija da se smanje drugi porezi i sprovedu mere preraspodele te da se istovremeno osigura veća transparentnost, uz komuniciranje o razlozima za reforme.

Revizori pozivaju na konzistentnost u oporezivanju energenata

Države u EU su tokom snimanog perioda subvencionisale fosilna goriva s ukupno 55 do 58 milijardi evra godišnje. Petnaest njih je 2020. na subvencije za fosilna goriva potrošilo više nego na obnovljivu energiju, u ovom redosledu od najveće do najmanje razmere: Finska, Irska, Kipar, Belgija, Francuska, Grčka, Rumunija, Litvanija, Poljska, Bugarska, Švedska, Mađarska, Slovačka, Slovenija i Letonija.

Najbolji uslovi za obnovljive u ovom smislu su u Češkoj. Hrvatska je od zemalja Jugoistočne Evrope jedina među zelenih 12 i zauzima šesto mesto.

Revizori su istakli izazove pred kreatorima politike: da osiguraju da oporezivanje energenata među sektorima i subjektima u energetici bude konzistentno, smanjuju subvencije za fosilna goriva i da klimatske ciljeve prilagode društvenim potrebama.

Petnaest od 27 država članica je 2020. potrošilo više na subvencije za fosilna goriva nego za zelenu energiju

„Oporezivanje energenata, naplata na ime ispuštenog ugljenika i subvencionisanje energenata su važne alatke za postizanje klimatskih ciljeva. Po našem mišljenju, najveći izazov je kako da bolje povežemo regulatorne i finansijske mere i pronađemo pravu mešavinu s obe strane. Svojim pregledom stanja smo želeli da doprinesemo debati o cenama energenata i klimatskim promenama, a pogotovo predstojećoj raspravi o predlogu izmena Direktive o oporezivanju energenata“, izjavio je Viorel Ştefan, član Evropskog suda revizora zadužen za ovaj osvrt.

Po važećoj direktivi, energenti koji više zagađuju su verovatno u prednosti kod oporezivanja nad ugljenično efikasnijim varijantama. Na primer, porez na ugalj je manji nego na gas, a neka fosilna goriva se znatno manje oporezuju nego električna energija, stoji u izveštaju.

Slovenija jedina u Jugoistočnoj Evropi ima konkretne poreze na ugljenik

Konkretni porezi na ugljenik, kod kojih je naplata srazmerna emisijama ugljen-dioksida, postoje u 14 država članica. Nivoi se kreću od 0,1 evra po toni CO2 u Poljskoj do preko 100 evra u Švedskoj.

Ovi nameti se obično ne nameću u sektorima pokrivenim Sistemom za trgovanje emisijama, EU ETS. Najviši udeo emisija u sklopu nacionalnih sistema jeste u Irskoj, 49 odsto, a slede Danska i Švedska sa po 40 procenata. Slovenija je na tom spisku jedina zemlja iz regiona kojeg prati Balkan Green Energy News. Njena stopa, za saobraćaj i grejanje, iznosi 17,4 odsto, a pokriveno je 24 odsto emisija.

U planu proširenje naplate emisija ugljenika na vodni, drumski saobraćaj, zgradarstvo

Evropska komisija je u julu predložila izmene Direktive o oporezivanju energenata. Na snazi bi ostalo pravo država članica da za neke sektore smanji poreske stope za energente, zbog energetske efikasnosti, energetskog siromaštva i zaštite životne sredine.

EU ETS je u postupku širenja na vodni saobraćaj, a za drumski prevoz i zgradarstvo je u planu uvođenje odvojenog mehanizma naplate.

Sadašnji sistem trgovanja besplatnim dozvolama za CO2 omogućava nekim učesnicima na tržištu da izbegnu plaćanje na ime dela svojih emisija tog gasa s efektom staklene bašte i njegovih ekvivalenata. Postepeno ukidanje besplatnih sertifikata, koji su vezani za opasnost od takozvanog propuštanja ugljenika iz drugih zemalja (carbon leakage), sprovodi se uporedo s uvođenjem Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

SEEPEX imenovan za nominovanog operatora trzista elektricne energije

SEEPEX imenovan za nominovanog operatora tržišta električne energije (NEMO)

24 јуна 2022 - Imenovanje berze SEEPEX za NEMO stvara uslove da se obavi spajanje srpskog i tržišta okolnih evropskih zemalja

EP glasao EU subvencionise industriju posle prekogranicnog poreza na CO2

EP glasao da EU subvencioniše industriju i posle uvođenja prekograničnog poreza na CO2

24 јуна 2022 - Evropski parlament traži da EU proizvođačima daje besplatne dozvole za CO2 dve godine pošto uvoznici 2030. počnu da plaćaju ceo porez na emisije

Hrvatska raspisala prve aukcije za elektrane veceg kapaciteta na obnovljive izvore energije

Hrvatska raspisala prve aukcije za elektrane većeg kapaciteta na obnovljive izvore

23 јуна 2022 - Premije će biti dodeljene za elektrane sa instalisanom snagom od 638 MW. U međuvremenu je uvećana kvota za biogasne elektrane

Italijanski ministar Cingolani ograniciti cene gasa da zaustavimo spekulante

Italijanski ministar Cingolani: Moramo ograničiti cene gasa da zaustavimo špekulante

22 јуна 2022 - Italijanski ministar Cingolani kaže da predlog njegove države Evropskoj uniji da ograniči veleprodajne cene gasa dobija sve veću podršku