Klimatske promene

Pakistan u klimatskoj katastrofi – najveći krivci da preuzmu odgovornost i pomognu

Foto: Development Canada

Objavljeno

30.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

30.08.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Katastrofalne razmere poplava koje su zahvatile Pakistan direktno su ugrozile preko 33 miliona ljudi, dok je skoro trećina ove zemlje trenutno pod vodom. U monsunskim kišama koje od juna izazivaju pustoš širom zemlje stradalo je preko hiljadu ljudi. Pakistan trenutno trpi razorne posledice klimatskih promena, dok srazmere katastrofe i udeo u emisijama gasova sa efektom staklene bašte ove zemlje pokreću pitanja o globalnoj solidarnosti, ali isto tako i o odgovornosti najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte koji utiču na učestalost klimatskih ekstrema širom planete.

Broj poginulih u poplavama u Pakistanu premašio je hiljadu, dok je preko 33 miliona ljudi raseljeno usled razornih monsunskih kiša koje ovoga leta nastavljaju da izazivaju katastrofalne poplave. Zvaničnici su proglasili vandredno stanje, a pakistanska ministarka za klimatske promene Šeri Rehman ističe da zemlji trenutno ne trebaju mere ublažavanja klimatskih promena, već hitna adaptacija na ovakve klimatske ekstreme.

Pakistanska ministarka kaže da poplave predstavljaju klimatsku katastrofu. Sve je kao jedan veliki okean, kaže Rehman i dodajući da su ekonomski troškovi takođe razorni.

Pakistan je odgovoran za manje od jednog procenta globalnih emisija, ali ova zemlja sa 220 miliona stanovnika zauzima osmo mesto među državama koje su najizloženijie ekstremnim vremenskim prilikama.

Ova država je živi primer svih kriza koje mogu da izbiju, upozorio je Joudat Ayaz iz pakistanskog ministarstva za klimatske promene. On je naglasio da treba obratiti pažnju na istorijske klimatske emisije, jer ovakve klimatske promene su kreirale velike zemlje zagađivači sa emisijama u prošlosti.

”Nisam zadovoljan finansijskom i tehničkom pomoći koju smo dobili od ovih razvijenih zemalja“, rekao je Ayaz za Gwadar Pro, dodajući da razvijene zemlje zapadne Evrope i Severne Amerike ne ispunjavaju svoja obećanja.

Trećina zemlje pod vodom

Godišnje monsunske padavine su neophodne za navodnjavanje useva i za akumulaciju jezera i brana na indijskom potkontinentu. Ali one mogu biti i razorne. Ovog leta palo je nekoliko puta više kiše od proseka za monsunski period godine.

Takođe, bilo je tri puta više poplava iz glacijalnih jezera nego inače. Na jugu jake vrućine prelaze 50 stepeni Celzijusa, dok su na zapadu zemlje česti šumski požari.

Provincije Balochistan i Sindh su najteže pogođene oblasti. U Padidanu, gradu u provinciji Sindh, od juna je palo preko 1200 milimetara kiše. Milioni hektara bogatog poljoprivrednog zemljišta su poplavljeni, voda ruši brane i mostove, a reka Ind preti da izbije iz korita.

Izvan polarnog regiona najveći broj glečera na svetu ima upravo Pakistan. Kao rezultat globalnog zagrevanja, glečeri koji se brzo tope stvorili su preko tri hiljade glacijalnih jezera u severnim provincijama koja prete da se izliju svakog trenutka.

Helikopteri se trude da pronađu suvo zemljište za isporuku pomoći ljudima koji su ostali zaglavljeni u poplavama. Vlada je proglasila vanredno stanje, a UN najavljuje prikupljanje 160 miliona dolara pomoći, istakli su pakistanski zvaničnici.

Istorijske emisije

Prema analizi Carbon Brief-a istorijske emisije i kumulativna količina ugljen-dioksida (CO2), emitovana od početka industrijske revolucije usko je povezana sa zagrevanjem od 1,2 stepeni Celzijusa koje se već dogodilo.

Od 1850. godine do danas je emitovano oko oko 2.500 giga-tona CO2 (GtCO2) u atmosferu. Na prvom mestu su SAD koje su emitovale oko 20 procenata tih istorijskih emisija.

Iako su veliki zagađivači značajno smanjili emitovanje gasova poslednjih decenija, ove istorijske emisije i danas ostaju među najvažnijim faktorima koji doprinose globalnom zagrevanju.

Klimatska katastrofa, globalna odgovorost

One regije i države sveta koje su trenutno najviše na udaru od klimatskih promena su i najmanje odgovorni za klimatsku krizu. Ukoliko bi se postavilo načelo klimatske pravde, ove zemlje i regioni bi trebali da dobiju reparaciju za posledice klimatskih promena, a ne samo prvu pomoć da prežive udar poplava, ili suša.

Narodu Pakistana je potrebna hitna međunarodna pomoć, a ona ne bi trebalo da dođe u obliku pomoći ili dobrotvornih akcija, već u obliku reparacija za klimatske štete, koje bi preuzele elite i korporacije koje kontrolišu i profitiraju od fosilnog kapitala, ističe Jason Hickel, profesor na Institutu za nauku i tehnologiju životne sredine (ICTA-UAB) u Barseloni.

Međunarodna pomoć bi trebalo da dođe u obliku reparacija za klimatske štete, koje bi preuzele elite i korporacije koje kontrolišu i profitiraju od fosilnog kapitala

Postavlja se pitanje koliko je svet zakasnio sa mitigacijom, odnosno  ublažavanjem klimatskih promena, ako su udari klimatske krize ovako žestoki i prisutni u regijama sveta. Uputiti prvu pomoć, hranu i lekove, proglasiti mesta za ugrožene zone, a populaciju dočekati kao klimatske izbeglice je jedan od scenarija.

Ali tu još ne pripada propitivanje odgovornosti, pomenute reparacije i podrška u nastojanju da se omogući ugroženim državama i regionima da se bore i suoče sa klimatskom krizom i adaptiraju na promene.

Nauka je utvrdila da sagorevanje fosilnih goriva i emisije gasova zagrevaju atmosferu planete, što dovodi do toga da ekstremne vremenske prilike, poput suša i poplava budu učestalije i intenzivnije.

Preko 800 miliona ljudi na indijskom potkontinentu biće direktno izloženo klimatskim promenama u narednih nekoliko decenija, usled topljena glečera i poremećaja ciklusa monsunskih kiša, procene su klimatologa.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EU Energetska zajednica Srbiji energetskoj tranziciji Varhelji Várhelyi

EU, Energetska zajednica izrazile podršku Srbiji u energetskoj tranziciji

30. avgust 2022. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović sastala se s visokim zvaničnicima iz Evropske komisije i Sekretarijata Energetske zajednice

Koliko barela nafte košta svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru

Koliko barela nafte košta svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru

30. avgust 2022. - Katar je za pripreme Svetskog prvenstva u fudbalu utrošio 220 milijardi dolara, procenili su svetski...

Evropska klimatska inicijativa nudi donacije do milion evra

EUKI donacije za projekte klimatske akcije do jednog miliona – prijavite se

30. avgust 2022. - Jedan projekat može da dobije od 120 hiljada do miliona evra u okviru sedam ključnih tema u periodu od 18 do 29 meseci

ugalj gasenje termoelektrane napustanje uglja

Ko se u Jugoistočnoj Evropi obavezao da napusti ugalj, a ko i dalje ćuti

30. avgust 2022. - Srbija i Bosna i Hercegovina su jedine dve zemlje koje nisu prihvatile nikakvu vrstu obaveze...