Fosilna goriva 2021. ponovo postala glavni izvor za proizvodnju struje u EU

Fosilna goriva su prošle godine ponovo postala glavni izvor za proizvodnju struje u Evropskoj uniji (EU), nakon što su ih u 2020. pretekli obnovljivi izvori, pokazuju preliminarni podaci Eurostata.

Proizvodnja električne energije iz određenih vrsta uglja je značajno porasla u 2021. godini, pa je tako količina struje dobijena iz kategorije ostalih vrsta bitumenskog (crnog) uglja skočila za 25,6%, a iz lignita za 16,2%.

U proizvodnji struje iz obnovljivih izvora, najveći porast je zabeležen kod solara

Kada su u pitanju obnovljivi izvori, najveći porast je zabeležen u količini električne energije proizvedene iz solara, 13%, i čvrstih biogoriva, 9,6%. Sa druge strane, nepovoljni vremenski uslovi doveli su do smanjenja proizvodnje u hidroelektranama, za 1,2%, i vetroelektranama, za 3%.

Nuklearke su proizvele 7% više struje nego u 2020.

Evropska agencija za statistiku takođe naglašava da je proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama u EU 2021. bila za 7% veća nego prethodne godine.

Sa porastom privredne aktivnosti u EU nakon ukidanja mera protiv pandemije bolesti COVID-19, ukupna proizvodnja struje u EU je 2021. porasla za 4,2% u odnosu na prethodnu godinu, navodi Eurostat. Po pojedinačnim vrstama energenata, najveće količine struje su proizvedene iz nuklearne energije, 731 teravat-sat (TWh), prirodnog gasa (550 TWh), vetra (386 TWh), hidroenergije (370 TWh), lignita (227 TWh), ostalih vrsta bitumenskog uglja (193 TWh) i solara (163 TWh).

Ukupna potrošnja fosilnih goriva je takođe porasla, ali se nije vratila na nivo pre pandemije

Preliminarni podaci o ukupnoj potrošnji energije u EU pokazuju da je u 2021. došlo do porasta potrošnje fosilnih goriva zbog privrednog oporavka nakon pandemije. Međutim, ta potrošnja je ostala ispod nivoa koji je imala pre pandemije.

Potrošnja naftnih derivata je prošle godine porasla 5%, nakon što je 2020. ostvarila mnogo veći pad, 12,4%. U poređenju sa 2019. godinom, potrošnja naftnih derivata je u 2021. bila niža za 8,1%, pokazuju podaci Eurostata.

Potrošnja prirodnog gasa je u 2021. bila najveća u proteklih deset godina i dostigla je 15,8 teradžula (TJ), što je 3,9% više nego prethodne godine. Eurostat napominje da je od toga samo 1,7 TJ bilo iz domaćih izvora, a ostatak iz uvoza.

Bugarska je imala najveći skok emisija CO2 u EU u 2021.

Ukidanje protivepidemijskih mera je prošle godine dovelo i do porasta emisija CO2 od korišćenja fosilnih goriva (uglavnom nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa, uglja i treseti), i to za 6,3% u odnosu na 2020, saopštio je Eurostat.

Emisije su porasle u većini zemalja EU, a najveći skokovi su zabeleženi u Bugarskoj, 18%, Estoniji, 13,1%, Slovačkoj, 11,4%, i Italiji, 10,6%. Jedine dve zemlje za koje se procenjuje da su i u 2021. imale pad emisija su Portugal, sa 5,5%, i Finska, 1,5%.