Srbija sprema zakonski okvir za skladištenje CO2

Nacrt zakona o istraživanju i eksploataciji ugljovodonika obuhvatiće trajno zbrinjavanje ugljen-dioksida (CO2) u geološkim formacijama iscrpljenih ležišta, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.

U Srbiji je otpočela izrada nacrta zakona o istraživanju i eksploataciji ugljovodonika i polaznih osnova za njega. Ministarstvo rudarstva i energetike je pozvalo zainteresovanu javnost, stručne institucije, predstavnike privrede, naučnih i akademskih ustanova, kao i organizacije civilnog društva, da na adresu elektronske pošte sektor.energetika@mre.gov.rs dostave predloge i sugestije.

Rok je 18. januar. Reč je o jednom od ključnih regulatornih okvira u oblasti rudarstva, budući da obuhvata istraživanje, eksploataciju, pripremu i transport ugljovodonika u okviru procesa istraživanja i eksploatacije, odnosno nafte, prirodnog gasa, kondenzata i drugih ugljovodoničnih resursa.

U Srbiji je ova oblast regulisana odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji ugljovodonike tretira kao energetske mineralne sirovine. Cilj donošenja novog zakona je da se uspostavi jedinstven pravni i institucionalni okvir za istraživanje i eksploataciju ugljovodonika, kao i za istraživanje geoloških struktura pogodnih za podzemno skladištenje prirodnog gasa i trajno zbrinjavanje CO2 u geološkim formacijama iscrpljenih ležišta koje se nalaze na eksploatacionim poljima, u skladu sa najvišim bezbednosnim i ekološkim standardima.

Novi zakon treba da omogući podsticanje istraživanja i korišćenja geoloških struktura za skladištenje gasa i ugljen-dioksida

Ministarstvo je objasnilo da regulatorni okvir treba unaprediti u domenu postupaka dodele prava na istraživanje i eksploataciju, odnosno uskladiti sa evropskim propisima, i to posebno direktivom 94/22/EZ o uslovima za davanje i korišćenje odobrenja za pronalaženje, istraživanje i proizvodnju ugljovodonika, direktivom 2009/31/EZ o geološkom skladištenju ugljen-dioksida i direktivom 2013/30/EU o bezbednosti naftnih i gasnih aktivnosti na moru.

Među posebnim ciljevima je uvođenje ekoloških standarda i mera zaštite životne sredine u sve faze procesa. Ministarstvo takođe namerava da zakonom definiše obaveze investitora u pogledu rekultivacije, sanacije i monitoringa. Što se tiče skladištenja gasa i CO2, novim okvirom treba da se omogući podsticanje istraživanja i korišćenja geoloških struktura za te svrhe, kao dela strategije smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Brojne mogućnosti za upotrebu prikupljenog ugljen-dioksida, ali za to je potrebno tržište

Inače, tehnologija za hvatanje, upotrebu i (trajno) skladištenje ugljenika – CCUS, ima još dug put do postizanja konkurentnosti, a tržište za nju je u povoju. Ali i pored toga može biti veoma bitna za sektore koje je teško dekarbonizovati, poput proizvodnje cementa i čelika. Često se koristi i akronim CCS, u kojem nema segmenta korišćenja CO2.

Tržište sekvestracije ugljen-dioksida na izvoru emisija, u industrijskim postrojenjima, još je nerazvijeno. Situacija je još teža za investitore u direktno prikupljanje iz vazduha (DAC), jer se muče da nađu finansiranje, budući da uklanjanje ugljenika (carbon removal) samo troši novac i ne donosi zaradu.

Zagovornici ove koncepcije veruju da će doći do promene kada poraste potražnja za sintetičkim gorivima. Ona se proizvode od uhvaćenog CO2. Ugljenik se može koristiti u brojnim industrijama, na primer u proizvodnji vodonika ili čak dijamanata i votke.

Treći i najlakši način sekvestracije CO2 je uvećavanje količine ugljenika u zemljištu, preko fotosinteze, što se postiže održivom poljoprivredom i šumarstvom.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), telo Ujedinjenih nacija, zalaže se da se CCS iskoristi za dugoročno skladištenje radi ublažavanja klimatskih promena.

Kritičari nazivaju CCS izgovorom za industriju fosilnih goriva da nastavi da pumpa naftu, gas

Kritičari kažu da javna sredstva treba trošiti na tranziciju ka čistoj energetici i druge oblike dekarbonizacije, i optužuju industriju fosilnih goriva da podržava i razvija rešenja za CCUS samo da bi imala izgovor da nastavi da proizvodi naftu, gas i petrohemijske materijale.

Važno je pomenuti i da ovaj sektor već decenijama koristi CO2 za tehnologiju povećavanja učinka u eksploataciji nafte (enhanced oil recovery – EOR). Reč je o utiskivanju u tlo ispod naftnog polja koje je pri kraju životnog veka, kako bi preostalo crno zlato lakše izašlo.

Postavlja se i pitanje gde i kako trajno zarobiti milijarde tona CO2, jer može da procuri i ponovo izađe u atmosferu. Osim toga, pri sagorevanju sintetičkih iliti e-goriva se ponovo oslobađa ugljen-dioksid.