Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je danas u Bukureštu sa premijerom Rumunije i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilijem Boložanom Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Ove dve države su sastavile radnu grupu, dodala je.
Projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 je najveći kojeg Srbija razvija u energetici i ima potencijal da bude najveća baterija u čitavoj Evropi, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona se u Rumuniji sastala sa Ilijem Boložanom, odlazećim premijerom te zemlje i vršiocem dužnosti ministra energetike.
Potpisali su memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa navedenim projektom.
„Srbiji će doneti višestruke koristi, mogućnosti za značajno skladištenje električne energije, povoljnu poziciju za balansiranje električne energije i integraciju čistijih izvora energije, kao i stabilnost naše mreže, a to je sve od izuzetnog značaja za eru električne energije koja nastupa. Uverena sam da dokument koji smo danas potpisali predstavlja veliki korak napred u nastavku saradnje koja traje više od šest decenija i koja je bila jedan od ključnih stubova sigurnosti snabdevanja električnom energijom građana i privrede obe zemlje, pre svega zahvaljujući zajedničkom korišćenju potencijala Dunava i hidroelektrana Đerdap”, rekla je Đedović Handanović.
Istakla je značaj dijaloga sa rumunskom stranom kako bi se obezbedili neophodni uslovi za uspešnu realizaciju ovog projekta, pre svega kroz blagovremenu razmenu informacija i koordinaciju svih pitanja značajnih za njegovu realizaciju.
Projekat Đerdap 3 je uključen u stratešku saradnju sa SAD
Đedović Handanović je navela da su završene preliminarne studije i analize. „Srbija ove godine započinje izradu prostornoplanske dokumentacije, kao i dela projektno-tehničke dokumentacije, dok zajednička radna grupa formirana sa rumunskom stranom obezbeđuje redovnu razmenu informacija i tehničkih podataka značajnih za realizaciju projekta“, rekla je ministarka.
Podsetila je da se projekat Đerdap 3 razvija u skladu sa sporazumom o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i Sjedinjenih Država.
Sutra počinje strateški dijalog Srbije i SAD, uključujući energetsku infrastrukturu i energetsku bezbednost
„Na osnovu tog sporazuma raspisan je javni poziv za iskazivanje interesovanja kompanija koje bi mogle da učestvuju u projektu. Na poziv se odazvalo šest kompanija, a trenutno je u toku evaluacija dostavljenih prijava, koju ćemo završiti veoma brzo. Saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama ćemo nastaviti da produbljujemo kroz strateški dijalog, koji počinje sutra i u okviru kojeg očekujemo potpisivanje memoranduma o razumevanju između Srbije i SAD o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti“, izjavila je ministarka.
Ministarka je podsetila da Srbija i Rumunija imaju dugogodišnju tradiciju dobrosusedskih i prijateljskih odnosa, posebno u oblasti hidroenergetskog sektora
„Oslanjajući se na dugogodišnju saradnju, danas smo potpisali još jedan sporazum od izuzetnog značaja za dalje produbljivanje partnerstva u oblasti energetike koje traje još od 1963. godine, kada su tadašnja Jugoslavija i Rumunija potpisale sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap na Dunavu. Tim istorijskim sporazumom osnovana je zajednička jugoslovensko-rumunska komisija za Đerdap“, rekla je Đedović Handanović i dodala da je zajednička komisija do sada održala 104 sednice, od kojih poslednju u novembru 2025. godine. To svedoči o kontinuitetu i snazi dugogodišnje saradnje u oblasti energetike, ocenila je.
Srbija se 2027. povezuje na gasni koridor BRUA
Đedović Handanović je podsetila da je i potpisan memorandum o razumevanju za izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Rumunija, kapaciteta najmanje 1,6 milijardi kubnih metara godišnje, kao i memorandum o razumevanju između nacionalnih gasnih kompanija.
Srbija će deonicu gasovoda od Mokrina do rumunske granice, dužine 13,1 kilometar, završiti sledeće godine, podvukla je. Time će Srbija biti povezana sa gasnim koridorom BRUA (Bugarska-Rumunija-Mađarska-Austrija), čime će već naredne godine dobiti novi pravac snabdevanja i dodatni izvor prirodnog gasa, rekla je ministarka.
Moguća je obnova produktovoda za naftne derivate između dve zemlje
Đedović Handanović je dodala da se razmatra rekonstrukcija i ponovno stavljanje u funkciju cevovoda za transport naftnih derivata između Srbije i Rumunije, čime bi se obezbedio sigurniji i efikasniji transport goriva.
Ukazala je da su dve zemlje već povezale elektroenergetske prenosne sisteme. „Ta povezanost dodatno je unapređena završetkom deonice Transbalkanskog koridora od Pančeva do rumunske granice. Pored toga, kroz projekte Severnog koridora, planiramo da povećamo prekogranični prenosni kapacitet na srpsko-rumunskoj granici za oko 500 megavata. Sledeći cilj je povezivanje naših tržišta električne energije”, rekla je.
North CSE Corridor je strateški elektroenergetski projekat od panevropskog značaja.
Zaključila je da će Rumunija u narednom godinama biti jedan od najvažnijih energetskih partnera Srbije, posebno zato što je reč o prijateljskoj zemlji koja podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, kao i njen proces evropskih integracija.
Boložan naglasio da je presudno održati rad kompleksa Đerdap i zaštititi priobalje i plovidbu
Boložan je naveo da njegova zemlja i Srbija dugo i uspešno sarađuju u energetskom sektoru i istakao primer zajedničkog kompleksa Đerdap 1 i Đerdap 2. Za Rumuniju je važno da razvoj novog projekta bude usklađen sa radom i proizvodnjom ta dva sistema, da se obezbedi zaštita priobalnih područja u Rumuniji u Bugarskoj i da se vodi računa o plovidbi Dunavom, poručio je.
Inače, ova klisura i sistem hidroelektrana se na rumunskom jeziku zovu Porcile de fjer (Porțile de Fier), a na engleskom Ajron gejt (Iron Gate, gvozdena kapija). Đerdap 1 i 2, na Dunavu između dve zemlje, sagrađeni su zajedničkim snagama i podeljeni, dok bi Đerdap 3 u celosti bio uzvodno i u potpunosti na teritoriji Srbije.
„Mi smo susedi, mi imamo zajedničku infrastrukturu. Imamo zajedničke interese i suočavamo se sa mnogim istim izazovima. Prirodno je da zajedno tražimo rešenja koja jačaju energetsku bezbednost i konkurentnost naših privreda,“ izjavio je Ilije Boložan.
