Bugarska zove Srbiju da se pridruži regionalnoj inicijativi u sektoru gasa

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa bugarskim ministrom energetike Rosenom Hristovim o regionalnoj saradnji u oblasti snabdevanja prirodnim gasom i diverzifikaciji izvora snabdevanja.

Ministar Hristov je pozvao Srbiju da se pridruži novoj inicijativi u sektoru gasa u Jugoistočnoj Evropi. Cilj je razmena informacija radi lakšeg i sigurnijeg snabdevanja i da se podstakne bliža saradnja operatera sistema prenosa u Centralnoj, Južnoj i Istočnoj Evropi, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ministarka Đedović smatra da će regionalna saradnja u snabdevanju gasom omogućiti Srbiji bolje planiranje potrebnih interkonekcija. „Izuzetno se radujem inicijativi bugarskog ministra da se Republika Srbija pridruži zemljama EU iz regiona i Moldaviji u kreiranju platforme za saradnju koja će nam omogućiti da sagledamo kapacitete, potrošnju, gasnu infrastrukturu, rute snabdevanja i otvoriti mogućnost saradnje na obezbeđivanju stabilnijeg i povoljnijeg snabdevanja prirodnim gasom celog regiona“, izjavila je.

Gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad

Dvoje ministara su razgovarali i o izgradnji gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. Đedović je izjavila da radovi na cevovodu od Niša do Dimitrovgrada idu planiranom dinamikom.

Da podsetimo, izgradnja bugarske deonice započeta je početkom februara. Ukupna dužina gasovoda iznosiće 170 kilometara. U Srbiji je gradnja počela pre godinu dana. Predviđeni godišnji kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubika.

„Do sada je isporučeno 70 odsto ugovorenih cev. Završeni su pripremni radovi na 92 odsto trase, a završetak radova očekuje se na jesen“, rekla je ministarka.

Diverzifikacija izvora snabdevanja

Gazprom je u aprilu prekinuo isporuke gasa Bugarskoj, nakon što je odbila da plaća u rubljama. Ova zemlja je 95 odsto tog goriva dobijala iz Rusije.

Kao alternativu ruskom gasu, Bugarska je pronašla nekoliko rešenja. Pre svega se oslanja na mogućnost uvoza iz Azerbejdžana i isporuke tečnog prirodnog gasa (TPG ili na eng. liquified natural gas – LNG) iz Sjedinjenih Država. Međutim, nije sve išlo glatko.

Ugovorenih milijardu kubika iz Azerbejdžana nije moglo da bude dopremljeno jer su postojeći gasovodi mogli da transportuju samo trećinu količine. Problem sa uvozom LNG-a stvarale su visoke cene zakupa grčkih i turskih terminala, zbog čega je vlada u jednom trenutku morala da otkaže ugovorene isporuke iz SAD. Ovo pitanje je rešeno početkom ove godine, potpisivanjem sporazuma sa Turskom o zakupu tranzitnih kapaciteta.

Gasovod između Grčke i Bugarske

Grčka i Bugarska su u julu, 13 godina od potpisivanja memoranduma o razumevanju, otvorile gasovod IGB (Interconnector Greece-Bulgaria). Dug je 182 kilometra, a kapacitet prenosa mu je tri milijarde kubnih metara godišnje, uz mogućnost proširenja na pet milijardi. IGB znatno unapređuje interkonektivnost gasnog sistema Grčke sa tržištima na Balkanu i u Istočnoj Evropi.

Dodatan napredak za Bugarsku biće ostvaren uvozom preko terminala za LNG u Aleksandrupolisu u Grčkoj, u kojem Bugarska ima udeo od 20 odsto i koji treba da počne sa radom 2024. godine.

„Gasna interkonekcija će omogućiti diverzifikaciju izvora snabdevanja i dati nam mogućnost da se povežemo sa izvorima gasa iz Azerbejdžana i kaspijskog regiona, kao i sa LNG terminalom u Grčkoj”, izjavila je ministarka Đedović.