Energetska kriza

Azerbejdžan na dobrom putu da duplira isporuke gasa Evropi, ali i započne izvoz zelene energije

azerbejdzan prirodni gas ministarski savet djedovic

Foto: Evropska komisija

Objavljeno

06.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Azerbejdžan planira da udvostruči izvoz prirodnog gasa do 2027. godine, što je i planirano dogovorom o saradnji sa Evropskom unijom, a prave se i prvi koraci da se izgradi podvodni kabl koji će omogućiti izvoz zelene energije prema evropskim državama. Ovo su neke od glavnih poruka sa 9. ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Azerbejdžanu.

Sastanku održanom u Bakuu su prisustvovali predstavnici EU, Albanije, Bugarske, Gruzije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Italije, Mađarske, Moldavije, Rumunije, SAD, Srbije, Velike Britanije, Turske i Ukrajine. EU je predstavljala Kadri Simson, komesarka za energetiku.

Južni gasni koridor zamišljen je kao put za diversifikaciju snabdevanja Evrope prirodnim gasom i uvoz ovog energenta iz Azerbejdžana. Sa početkom energetske krize i posle izbijanja rata u Ukrajini ova trasa dobila je još više na značaju, a otvorila se i mogućnost da se Evropa snabdeva zelenom strujom iz vetroparkova i solarnih elektrana u Azerbejdžanu.

Alijev: izvoz povećan skoro 20 odsto

Govoreći na ministarskom sastanku predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev uverio je svoje sagovornike da će Baku do 2027. udvostručiti izvoz gasa, kao što je i predviđeno Memorandumom o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti energetike između EU i ove zemlje, potpisanom prošle godine.

Alijev je rekao da izvoz prirodnog gasa iz Azerbejdžana raste, pa je 2021. bio oko 19 milijardi kubnih metara, prošle godine 22,6 milijardi, a ove godine se očekuje 24,5 milijardi.

EU: uvoz iz Azerbejdžana uvećan 40 odsto

Povodom sastanka EU je saopštila da se Južni gasni koridor pokazao ključnim izvorom snabdevanja EU gasom cevovodima, pri čemu su isporuke porasle za više od 40 odsto, sa oko osam milijardi kubnih metara u 2021. na 11,4 u 2022. godini.

Alijev je podsetio da su njihove rezerve prirodnog gasa dovoljne da obezbede zemlju i njene partnere još najmanje 100 godina, a ove godine biće puštena u rad nova polja. On je istakao da će iskoro početi i izvoz gasa u Rumuniju.

U isporuke gasa iz Azerbejdžana se dosta uzda Bugarska, posebno jer je uspela da izgradi gasovod sa Grčkom, pa sada ima tehničkih uslova da to uradi, ali i Srbija koja gradi cevovod sa Bugarskom.

Južni gasni koridor zasad čine sledeći gasovodi: Južnokavkaski (SCP) od Azerbejdžana do granice Gruzija-Turska, Transanadolijski gasoovod (TANAP) od granice Gruzija-Turska do granice Turska-Grčka i Transjadranski gasovod (TAP), koji povezuje Grčku, Albaniju i Italiju.

Osim toga, na TAP se povezala i Bugarska preko pomenutog gasovoda sa Grčkom.

Počele pripreme za gradnju kabla po dnu Crnog mora

Osim prirodnog gasa, Evropu zanima i električna energija, i to iz obnovljivih izvora. U Bakuu je održan i prvi sastanak upravnog odbora Sporazuma o strateškom partnerstvu u oblasti razvoja i prenosa zelene energije između Azerbejdžana, Gruzije, Mađarske i Rumunije, koji je potpisan prošle godine u decembru.

Ideja ovih država je da se izgradi dalekovod od Azerbejdžana do Gruzije, a onda postavi kabl po dnu Crnog Mora kako bi se dopremala struja do Evrope. Na ovu struju računa i Srbija.

Predsednik Alijev je na ovom sastanku rekao da je njegova zemlja potpisala memorandume o razumevanju sa tri kompanije za gradnju vetroparkova i solaranih elektrana snage skoro 25 GW. Sporazum sa kompanijom Fortescue se odnosi na 12 GW, sa firmom Masdar na 10 GW i sa kompanijom ACWA na 2,5 GW.

Alijev smatra da bi crnomorski kabl trebalo planirati u fazama i uskladiti sa potražnjom u Evropi, i siguran je da Rumunija i Mađarska neće biti krajnje odredište za zelenu energiju.

Potencijal zelene energije Azerbejdžana je, kako je naveo, potvrđen – za vetar 157 GW i za solar 27 GW.

Crna Gora i Srbija se uzdaju u Azerbejdžan

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, izjavila je da će ova zemlja na jesen završiti gradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom kojom će se povezati sa izvorima gasa iz Azerbejdžana, Kaspijskog regiona, kao i sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj.

Ona je istakla da Srbija prve isporuke gasa očekuje početkom 2024, što zavisi i od brzine komercijalnih pregovora svih uključenih strana.

Đedović: osiguraćemo energetsku bezbednost i postati tranzitna zemlja

Ministarka je naglasila da je sa predstavnicima Azerbejdžana razgovarala o količinama i ceni gasa koje bismo dobijali novom gasnom interkonekcijom, o potencijalnoj izgradnji gasnih elektrana, kao i o mogućnostima za obezbeđivanje dodatnih količina električne energije iz Azerbejdžana.

Izgradnja gasnih interkonekcija, prema njenim rečima, otvara prostor da Srbija unapredi ne samo svoju energetsku bezbednost, već da bude i tranzitna zemlja preko koje će azerbejdžanski gas stizati i do drugih zemalja u regionu i EU.

Ervin Ibrahimović, potpredsednik Vlade Crne Gore za regionalni razvoj i ministar kapitalnih investicija, izjavio je da su ministarstva Albanije, Crne Gore i Hrvatske nadležna za energetiku pokrenula inicijativu za izgradnju Jadransko-jonskog gasovoda potpisivanjem Ministarske deklaracije 2007. u Zagrebu. Naknadno je inicijativi pridružena i Federacija Bosne i Hercegovine.

Ibrahimović: Pripremljem idejni projekat za Jadransko-jonski gasovod

Projektom je planirano da se gasovodom poveže albanski grad Fiera i hrvatski grad Split, prolazeći pri tome kroz teritorije Crne Gore.

Gasovod omogućava otvaranje novog energetskog koridora za region Jugoistočne Evrope u okviru Južnog gasnog koridora, sa ciljem uspostavljanja novog pravca snabdevanja prirodnim gasom sa Bliskog istoka i Kaspijskog regiona, rekao je Ibrahimović.

Inače, Jadransko-jonski gasovod bi bio nastavak TAP-a, koji povezuje Grčku, Albaniju i Italiju.

Ibrahimović je naveo da je pripremljen idejni projekat i dobijena saglasnost crnogorske vlade za formiranje zajedničke firme, koja će upravljati projektom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

bih berza elektricne energije djokic lakic ministri sastanak

BiH konačno dobija berzu električne energije – dva ministra energetike saglasna da je to prioritet

6. februar 2023. - Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska dogovorile su se da formiranje berze električne energije bude prioritet

eps cena struje privreda dusan stanar

Hoće li EPS smanjiti cene električne energije za privredu?

6. februar 2023. - Dušan Stanar piše o tome šta čeka privredu od 1. maja, do kada važi trenutna cena struje od 120 evra po megavat-satu

Severnomakedonski ESM milijardu evra dekarbonizaciju

Viktor Andonov učestvuje na konferenciji BEF 2024 i poručuje: ESM investira milijardu evra u dekarbonizaciju

6. februar 2023. - Jedan od učesnika na Beogradskom energetskom forumu (BEF 2024) biće ESM-ov direktor za razvoj i investicije Viktor Andonov

epcg novi odbor direktora milutin djukanovic

EPCG dobio novi Odbor direktora, Đukanović reizabran za predsednika

6. februar 2023. - Na konstitutivnoj sednici Odbora direktora za predsednika je imenovan Milutin Đukanović, koji je i do sada obavljao tu funkciju