Srbija dobila nagradu Fosil dana zbog odlaganja primene ekoloških dozvola za velike zagađivače

Ekološka organizacija CAN International dodelila je Srbiji nagradu Fosil dana zbog odlaganja primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja koje će dozvoliti velikim zagađivačima, uključujući termoelektrane na ugalj, da nastave da zagađuju bez kontrole.

Internacionalna mreža za klimatsku akciju (Climate Action Network International – CAN) dodelila je Srbiji nagradu Fosil dana. Srbija je dobila treće mesto, dok su prva dva zauzele Sjedinjene Države i Australija, zbog odlaganja uvođenja dozvola koje propisuje Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Ova promena, koju je odobrila Vlada Srbije i pred glasanjem je u Narodnoj skupštini, dozvoliće velikim zagađivačima kao što su termoelektrane Elektroprivrede Srbije i kineski Ziđin da još tri godine rade bez dozvola koje zakon nalaže.

Dozvole bi trebalo da obezbede sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađivanja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. One obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time ne pričinjavaju štetu zdravlju ljudi i životnoj sredini.

Iako su ove promene još u fazi diskusije u Skupštini, CAN je dodelio ovu sarkastičnu nagradu zbog poruke koju predlog predstavlja za kvalitet životne sredine u Srbiji.

Congratulations to Serbia!🇷🇸 👎🏼

Despite catastrophic #airpollution the citizens of Serbia will keep subsidising the obsolete and dirty energy production to their own financial and health costs! 🤢

What about #GreenAgenda for Western Balkans? #EndCoal #JustTransition https://t.co/2oX3qZ69RI

— CAN EUROPE (@CANEurope) November 10, 2021

Nagradu Fosil dana organizacija daje “zemljama koje rade najviše da postignu najmanje” u borbi protiv klimatskih promena.

Ironičan tajming

Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26, koja se održava u Glazgovu, predsednik Aleksandar Vučić rekao je šekspirovski da “Zemlja ima muziku za one koje slušaju.” Međutim, aktivisti iz CAN-a smatraju da bi tačnije bilo reći da “Srbija ima zakone za one koji zagađuju.”

Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI smatra da je tajming dešavanja u Srbiji ironičan.

“Bar 23 nove zemlje su na samitu COP26 obećale da će postepeno ukinuti korišćenje uglja u energetskom sektoru, ali srpska vlada daje nove privilegije zagađivačima. Odlaganje roka za izdavanje ekoloških dozvola je jasan signal zagađivačima da se zakoni na njih ne odnose i da će ih država uvek podržavati u njihovom kršenju zakona”, rekao je Rajić.

Ogromno zagađenje vazduha

Svake zime, nivo zagađenja vazduha u Srbiji dostiže alarmantne nivoe. Termoelektrane koje za proizvodnju električne energije koriste ugalj doprinose velikim delom tom zagađenju. Po podacima iz izveštaja organizacije Europe Beyond Coal (Evropa posle uglja) iz 2019. godine, šesnaest termoelektrana na Zapadnom Balkanu proizvodi više sumpor-dioksida nego sva takva postrojenja u Evropskoj uniji zajedno.

Takođe, po studiji Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz 2019, zagađenje vazduha povezano je sa 5.000 slučajeva prevremene smrti u posmatranih 19 gradova u regionu.

“Više od tri miliona ljudi širom Srbije izloženo je previše zagađenom vazduhu. Trenutni nivo ekološke degradacije stavlja Srbiju u deset zemalja s najvećim brojem prevremenih smrti izazvanih zagađenjem,” kaže Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.

Vlasti ignorišu zakonske i međunarodne obaveze

Uprkos tome, vlasti u Srbiji nastavljaju da ignorišu svoje zakonske obaveze, poput onih iz Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz 2018. godine. Srpske termolektrane su prošle godine ispustile šest puta veću količinu sumpor-dioksida od dozvoljene. Osim toga, Srbija još nije utvrdila novi nacionalno utvrđeni doprinos, dokument koji bi trebalo da postavi ambiciozne granice za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je obaveza koja proizilazi iz Pariskog sporazuma.

Dalje, Srbija nastavlja eksploataciju lignita, najnekvalitetnijeg oblika uglja, nastavlja da subvencioniše proizvodnju električne energije iz uglja i kasni sa izradom Nacionalnog plana za energiju i klimu.

Za sve ovo, kako ističu aktivisti, platiće obični građani.

”Srbija svesno dovodi životnu sredinu i zdravlje svojih građana u opasnost. Srbijanci su ti koji će platiti cenu za lakomislen odnos vlade prema sopstvenim zakonima,” upozorava Maria Jolie Veder, klimatska advokatica iz organizije ClientEarth.