Pad troškova solarnih panela i prateće opreme i više cene električne energije učinili su solarne elektrane isplativim i u delovima Evrope koji su se nekada smatrali previše mračnim za ovu tehnologiju. U nordijskim zemljama prošle godine prvi put je instalirano više novih solarnih nego vetrokapaciteta.
Sever Evrope ima od 1.200 do 1.900 sunčanih sati godišnje. Sa druge strane, jug Evrope ima između 2.500 i 3.000 sunčanih sati godišnje. Stoga ne iznenađuje da su projekti solarne energije decenijama bili uglavnom razvijani na jugu, a vetroenergije na severu.
Ipak, zbog pada troškova tehnologije i poskupljenja električne energije, solar je stigao i u mračne kutke Evrope.
U 2025. godini, prema podacima BloombergNEF-a, širom nordijske regije investitori i komunalna preduzeća su po prvi put dodali više novih solarnih elektrana nego vetroparkova. Prognoze predviđaju da će se ovaj trend nastaviti.
Pojedine države već dostižu svoje ciljeve instalacije solarnih kapaciteta zacrtane za 2030. godinu. Švedska je 2023. dostigla prvobitno zacrtani cilj, a 2024. joj se pridružila i Finska. Investitori planiraju drugi talas velikih projekata na severu.
Troškovi solarnih panela i prateće opreme u Evropi pali su za 30 odsto od 2021. godine
Troškovi solarnih panela i prateće opreme u Evropi pali su za 30 odsto od 2021. godine, pokazuju podaci kompanije Aurora Energy Research. Istovremeno, veleprodajne cene električne energije u nordijskom regionu, koje su 2020. prosečno iznosile oko 11 evra po megavat-satu, tokom energetske krize koja je usledila nakon ruske invazije na Ukrajinu porasle su više od deset puta.
U prvih šest meseci 2026. prosečno su iznosile 79 evra po megavat-satu.
Isplativost ulaganja ilustruje solarni park Simo kompanije Exilion, smešten neposredno južno od Arktičkog kruga. Vrednost projekta iznosi oko 40 miliona evra, a elektrana većinu prihoda ostvaruje tokom letnjih meseci.
Solar i vetar se dobro dopunjuju, jer imaju maksimalnu proizvodnju u različitim periodima godine
Exilionov poslovni plan pretpostavlja da elektrana između novembra i januara gotovo da nema proizvodnju, pa se sva električna energija proizvedena tokom tog perioda tretira kao bonus. Na lokaciji se nalazi i vetroelektrana. Ove dve tehnologije se dobro dopunjuju, jer vetroelektrane najveći deo električne energije proizvode tokom mračnih zimskih meseci, kada je proizvodnja solarne elektrane mala.
Zamah koji solar doživljava na severu Evrope je u suprotnosti sa problemima sa kojima se investitori suočavaju na jugu Evrope. Naime, u Španiji je instalirano toliko solarnih kapaciteta da cene električne energije padaju, zbog čega investitori u pojedinim periodima ostvaruju veoma male ili nikakve prihode od proizvodnje.
Još neke od prednosti postavljanja solarnih panela u mračnim i hladnim delovima severne Evrope su što hladnije temperature pomažu solarnim panelima da rade efikasnije. Takođe, sneg reflektuje dodatnu svetlost na dvostrane panele, čime povećava proizvodnju.
Domaćinstava i preduzeća predvode razvoj solara u Škotskoj i na Farskim ostrvima
Osim velikih projekata u nordijskim zemljama, solarni paneli su privlačni i sve većem broju domaćinstava i preduzeća u Škotskoj.
Gotovo 2.000 domova širom Škotskog gorja i ostrva instaliralo je solarne panele u šest meseci, zaključno sa aprilom, uprkos tome što regija ima jedva polovinu sunčeve svetlosti u odnosu na jug Španije.
Solar se sve više razvija i na Farskim ostrvima, koja se smatra jednim od najoblačnijih mesta na svetu. Ostrva su pre nekoliko godina imala samo nekoliko solarnih farmi, međutim, jeftinija tehnologija i rastući interes domaćinstava i preduzeća potpuno su promenili ovu sliku.
Lokalna kompanija za komunalne usluge SEV procenjuje da sada postoji više od 60 instalacija, a još 25 do 30 čeka odobrenje.
