Energetska efikasnost

Sistemski pristup ključan za razvoj energetske efikasnosti u regionu

Sistemski pristup kljucan za razvoj energetske efikasnosti u regionu

Slika: CETEOR

Objavljeno

05.10.2017.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

05.10.2017.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Sistemski pristup je ključan za razvoj energetske efikasnosti, dok u zemljama regiona izazov predstavlja veliki broj strategija i akcionih planova na različitim nivoima, rečeno je na skupu o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije održanom u Neumu, u Bosni i Hercegovini. Na skupu je istaknut značaj informisanja javnosti o koristima energetske efikasnosti i ocenjeno da je zakonska regulativa dobra, ali da izazov predstavlja primena zakona.

U Neumu je 28. i 29 septembra održano VI Savetovanje o energetici u BiH, pod nazivom „Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u praksi – put ka energetskom zaokretu“, u organizaciji  Centra za ekonomski, tehnološki i okolinski razvoj (CETEOR). Ovogodišnje savetovanje bilo je posvećeno energetskom zaokretu od fosilnih goriva ka energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, uz predstavljanje praktičnih iskustava.

Na skupu su učestvovali predstavnici ministarstava i institucija nadležnih za oblast energetike, međunarodnih i domaćih organizacija koje realizuju projekte u toj oblasti, lokalnih zajednica, kao i energetski menadžeri i investitori.

Na sesiji posvećenoj strateškom planiranju u energetici, Dubravka Bošnjak, projektna menadžerka GIZ Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF-EE), rekla je da je jedan od najvećih problema u BiH to kako da se sublimira veliki broj energetskih strategija koje postoje na različitim nivoima, odnosno na nivo entiteta, kantona i opština.

Ona je rekla da promene treba da idu od lokalnog nivoa ka gore i dodala da je potreban sistemski pristup razvoju energetske efikasnosti, ali i svih ostalih sektora koji su vezani za to.

Slična situacija je i u Hrvatskoj gde takođe postoji veliki broj strategija. U toj zemlji je 12 do 13 gradova pripremilo svoje akcione planove za energetski odživ razvoj (SEAP) i počelo je da sprovodi mere predviđene tim planovima, ali sada moraju ponovno da urade trogodišnju strategiju energetske efikasnosti, rečeno je na skupu.

Grad Mostar u BiH je, takođe, pripremio akcioni plan za period 2016.-2020. i počeo da ga sprovodi. Dva projekta u oblasti energetske efikasnosti koje je grad podneo u saradnji sa partnerima, finansiraće se sredstvima IPA u iznosu od više od million evra. Reč je o projektima izolacije i obnove zgrada i uvođenja energetski efikasne javne rasvete. Gradske vlasti se nadaju da će u budućnosti moći da formiraju i Fond za energetsku efikasnost.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

5. oktobar 2017. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

5. oktobar 2017. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

5. oktobar 2017. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)

U strategiji Turske za 2035 novih 89 gigavata iz vetra, solara

U strategiji Turske za 2035. novih 89 gigavata iz vetra, solara

5. oktobar 2017. - Turska je objavila mapu puta za transformaciju energetskog sektora i procenila je na 108 milijardi dolara