Energetska efikasnost

Sistemski pristup ključan za razvoj energetske efikasnosti u regionu

Sistemski pristup kljucan za razvoj energetske efikasnosti u regionu

Slika: CETEOR

Objavljeno

05.10.2017.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

05.10.2017.

Komentari

0

Podeli

Sistemski pristup je ključan za razvoj energetske efikasnosti, dok u zemljama regiona izazov predstavlja veliki broj strategija i akcionih planova na različitim nivoima, rečeno je na skupu o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije održanom u Neumu, u Bosni i Hercegovini. Na skupu je istaknut značaj informisanja javnosti o koristima energetske efikasnosti i ocenjeno da je zakonska regulativa dobra, ali da izazov predstavlja primena zakona.

U Neumu je 28. i 29 septembra održano VI Savetovanje o energetici u BiH, pod nazivom „Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije u praksi – put ka energetskom zaokretu“, u organizaciji  Centra za ekonomski, tehnološki i okolinski razvoj (CETEOR). Ovogodišnje savetovanje bilo je posvećeno energetskom zaokretu od fosilnih goriva ka energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, uz predstavljanje praktičnih iskustava.

Na skupu su učestvovali predstavnici ministarstava i institucija nadležnih za oblast energetike, međunarodnih i domaćih organizacija koje realizuju projekte u toj oblasti, lokalnih zajednica, kao i energetski menadžeri i investitori.

Na sesiji posvećenoj strateškom planiranju u energetici, Dubravka Bošnjak, projektna menadžerka GIZ Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF-EE), rekla je da je jedan od najvećih problema u BiH to kako da se sublimira veliki broj energetskih strategija koje postoje na različitim nivoima, odnosno na nivo entiteta, kantona i opština.

Ona je rekla da promene treba da idu od lokalnog nivoa ka gore i dodala da je potreban sistemski pristup razvoju energetske efikasnosti, ali i svih ostalih sektora koji su vezani za to.

Slična situacija je i u Hrvatskoj gde takođe postoji veliki broj strategija. U toj zemlji je 12 do 13 gradova pripremilo svoje akcione planove za energetski odživ razvoj (SEAP) i počelo je da sprovodi mere predviđene tim planovima, ali sada moraju ponovno da urade trogodišnju strategiju energetske efikasnosti, rečeno je na skupu.

Grad Mostar u BiH je, takođe, pripremio akcioni plan za period 2016.-2020. i počeo da ga sprovodi. Dva projekta u oblasti energetske efikasnosti koje je grad podneo u saradnji sa partnerima, finansiraće se sredstvima IPA u iznosu od više od million evra. Reč je o projektima izolacije i obnove zgrada i uvođenja energetski efikasne javne rasvete. Gradske vlasti se nadaju da će u budućnosti moći da formiraju i Fond za energetsku efikasnost.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Prva evropska fabrika LFP baterija Subotici ElevenEs

Prva evropska fabrika LFP baterija biće izgrađena u Subotici

21 октобра 2021 - ElevenEs će proizvoditi LFP baterije za vozila i skladištenje energije u Subotici, a fabriku gradi uz pomoć sredstava EU

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

Zlatiborac visokoefikasna oprema za slajsovanje i narezivanje

Nabavkom visokoefikasne mašine Zlatiborac smanjio potrošnju električne energije, emisije CO2

14 октобра 2021 - Zlatiborac je nedavno preko GEFF finansijske linije za lizing nabavio visokoefikasnu opremu za narezivanje i slajsovanje suvomesnatih proizvoda, po kojima je poznat u Srbiji i regionu.

Akcioni plan Zelenu agendu Zapadni Balkan rok EU ETS 2024

Usvojeni Akcioni plan za Zelenu agendu za Zapadni Balkan donosi devet milijardi evra grantova, rok za usklađivanje s EU ETS-om 2024. godine

06 октобра 2021 - EU je pripremila investicioni paket od 30 milijardi evra, a vlade Zapadnog Balkana moraju da sprovedu klimatske reforme iz Akcionog plana za Zelenu agendu