Kompanija Elektrani na Severna Makedonija (ESM) dogovorila je snabdevanje ugljem sa elektroprivredom KEK sa Kosova*.
Nakon intenzivnih pregovora između dve državne kompanije i na osnovu odluke Vlade Severne Makedonije odluke, Elektrani na Severna Makedonija (ESM) je zaključio trogodišnji strateški sporazum sa elektroprivredom KEK, saopštio je ESM.
Ugovorom, kako se dodaje, ESM je dobio koncesiju u rudniku Obilić i mogućnost eksploatacije približno tri miliona tona uglja u narednih 36 meseci. Sporazum su zvanično potpisali generalni direktor AD ESM-a Lazo Uzunčev i generalni direktor KEK-a Gramos Hašani.
Ugovor predviđa fiksnu cenu od 24,4 evra po toni uglja
Partnerstvo predviđa garantovanu i fiksnu cenu od 24,4 evra po toni uglja za vreme trajanja sporazuma, sa precizno definisanim parametrima kvaliteta koji će biti osnova za kupovinu i prodaju.
Garantovane količine i ugovorna cena omogućiće direktnu zaštitu domaćeg energetskog sistema od nedostatka kvalitetnog uglja za proizvodnju električne energije u termoelektranama, ali i zaštitu od neizbežnih čestih i drastičnih fluktuacija cena energije na međunarodnim berzama, naveo je ESM.
Osim toga, omogućiće kompaniji da ostvari ogromne finansijske uštede “kupovinom uglja po najpovoljnijoj mogućoj ceni i sa superiornim karakteristikama u poređenju sa svim dosadašnjim kupovinama”.
Finansijski efekat će biti dodatno poboljšan uštedama zbog manje potrošnje lož-ulja u termoelektranama
ESM je objasnio da će korišćenje “kosovskog uglja značajno povećati efikasnost termoelektrana”. To će, kako su dodali, direktno doneti dodatnu godišnju proizvodnju od 800 GWh električne energije i prihod od približno 57 miliona evra.
Finansijski efekat će biti dodatno poboljšan uštedama od smanjene potrebe za lož-uljem tokom sagorevanja. Istovremeno, država će ostvariti i indirektne ekološke koristi i finansijske uštede, sa godišnjim smanjenjem emisije CO2 za 923.000 tona zbog manje sagorevanja uglja i za još 55.980 tona zbog smanjene upotrebe lož-ulja, navela je kompanija.
Inače, i Elektroprivreda Srbije (EPS) je uvozila i uvozi ugalj za rad svojih termoelektrana iz regiona, ali i sveta. Beograd je 2022. ponudio Prištini razmenu električna energija za ugalj, pa i da ugalj plati, ali predlog nije prihvaćen.
Uzunčev: Na tenderu ćemo izabrati firmu za kopanje i dopremanje uglja
Lazo Uzunčev, generalni direktor ESM-a, naveo je da tokom tekuće konsolidacije rudnika, radi nesmetane realizacije godišnjih planova proizvodnje električne energije za period 2027 – 2030, procenjene godišnje potrebe za nabavkom uglja, koje dopunjuju one iz domaće proizvodnje, iznose približno 1,4 miliona tona ili 600.000 tona za Termoelektranu (TE) Oslomej i 800.000 tona za TE Bitolj (Bitola).
On je objasnio da se može očekivati da KEK maksimalno godišnje isporuči približno 800.000 tona.
“Najkasnije do kraja avgusta, objavićemo oglas u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, za izbor ekonomskog operatera koji će, za potrebe kompanije, realizovati celokupne usluge iskopa, analize kvaliteta i utovara uglja sa planiranih otkopnih polja u rudniku Obilić, kao i transport, špediciju i istovar uglja na deponijama u termoelektranama Bitolj i Oslomej”, istakao je on.
Ugljeni basen u Obiliću, kako je podsetio, jedno je od najvećih nalazišta visokokvalitetnog lignita u Evropi i svetu, sa izuzetno niskim sadržajem sumpora i pepela, i prosečnom kaloričnom vrednošću od oko 1.950 kcal/kg.
Ove karakteristike se idealno uklapaju u parametre prema kojima se dimenzionišu kotlovi u termoelektranama Bitolj i Oslomej, dodao je on.
Paralelno sa nabavkom uglja, kako je objasnio, sprovodi se intenzivan plan za potpunu revitalizaciju rudarske mehanizacije i sanaciju zapuštenih kopova.
“Nažalost, naši rudnici su sistematski uništavani tokom perioda od sedam godina, zaključno sa avgustom 2024. godine, eksploatisanjem samo uglja i vrlo malo otkrivke, upravljanjem rudnicima van svih osnovnih i dodatnih rudarskih projekata, uz potpuno zanemarivanje osnovne i pomoćne mehanizacije i BTO sistema, poručio je Uzunčev.
