Samit COP26 počeo, a najmoćnije nacije oklevaju s klimatskom akcijom

Još tokom priprema za 26. Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bilo je neizvesno da li će doći do globalnog konsenzusa o jačanju ambicija. Mnoge zemlje jesu u poslednje vreme povukle važne poteze, ali članice G20 su na udaru kritike zbog toga što u izjavi sa svog poslednjeg skupa nisu objavile konkretnije planove.

Dok su svetski lideri pristizali u Glazgov na pregovore o prihvatanju obaveze da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepen Celzijusa, Velika Britanija se borila da obuzda posledice poplava i lošeg vremena. Iz zemlje domaćina 26. Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama došli su i izveštaji o tornadoima, a neki od učesnika i učesnica nisu uspeli da na vreme stignu u najveći grad Škotske.

Vremenske nepogode koje su pogodile Ujedinjeno Kraljevstvo tokom ovog važnog skupa jedan su od mnogo znakova da mora da se deluje protiv klimatskih promena. Međutim, još je tokom priprema za konferenciju bilo mnogo nepoznanica, a organizatori uopšte nisu bili optimistični da je moguće povećati ambicije u pogledu smanjenja emisija.

U trenutku dok je COP26 počinjao, G20 je saopštio da globalnu ugljeničnu neutralnost treba postići „do polovine ili oko polovine veka“

Da bi stvar bila gora, najmoćnije države sveta su na meti kritika zbog toga što su klimatsku akciju podržale samo u opštim crtama. Grupa dvadeset (G20) se za vikend sastala u Rimu i saopštila da je neophodan niz mera „od ublažavanja preko prilagođavanja do finansiranja“ da bi se svetske neto emisije gasova s efektom staklene bašte svele na nulu, što bi značilo ugljeničnu neutralnost.

Međutim, u zajedničkoj izjavi stoji da taj cilj mora postići „do polovine ili oko polovine veka“. Zaštitnici životne sredine i štampa kritikuju G20, koji okuplja glavne razvijene i privrede u naglom razvoju, zato što nije prihvatio 2050. kao rok i nije dao konkretna obećanja, uključujući ona koja se tiču sredstava, pogotovo za smanjivanje emisija metana i prestanak korišćenja uglja.

Sektor energetike je odgovoran za gotovo tri četvrtine emisije gasova s efektom staklene bašte na svetskom nivou, a ogromna većina toga nastaje od uglja. Međuvladin panel UN o klimatskim promenama (IPCC) je utvrdio da je neophodno postići neto nulu do 2050. da bi se porast temperature zadržao na najviše 1,5 stepeni.

Najveći zagađivači ne prestaju da budu loši uzori

Manje i nerazvijenije zemlje prate šta radi G20 radi smernica – pogotovo što su njegovi članovi odgovorni za 80 procenata emisija u svetu. Bilo kakav entuzijazam na konferenciji u Glazgovu verovatno je splasnuo i zbog toga što britanski premijer Boris Johnson nije pokazao odlučnost da blokira projekat rudnika uglja u Kambriji, mada jeste rekao da je protiv njega.

Male i siromašnije nacije bi mogle da se uzdrže od prihvatanja ambicioznijih ciljeva ukoliko zemlje G20 ne pokažu veću odlučnost

Umesto toga, domaćin konferencije COP26 je pozvao razvijeni svet da odvoji više sredstava za klimatsku akciju i rekao za BBC da je na planeti „minut do ponoć“ što se tiče klimatskih promena. Johnson je naveo da zemlje sveta treba da obećaju da će brže sklanjati automobile na benzin i dizel s puteva i sprečiti seču šuma. Pored toga, priznao je da je mogućnost uspeha konferencije „klimava“.

To kako je sročena zajednička izjava Grupe dvadeset jasno odražava odluke Kine, Rusije i Saudijske Arabije da će ciljati postizanje ugljenične neutralnosti tek 2060. godine.

Turska je odredila 2053. za ciljanu godinu. Ta zemlja je donedavno bila jedna od poslednjih članica UN-a koje nisu ratifikovale Pariski sporazum. A iako je povukla taj potez, protestovala je što je u tom kontekstu proglašena razvijenom zemljom, jer to podrazumeva veću odgovornost i odvajanje više sredstava za međunarodnu klimatsku akciju.

Indija je odbila da odredi ciljani datum za postizanje klimatske neutralnosti, uz obrazloženje da je „žrtva“ globalnog zagrevanja i da mu ne doprinosi. Australija je upravo najavila da će raditi na postizanju ovog cilja 2050. godine.

Borba za prihvatanje granice od jednog i po stepena

Pariski sporazum, postignut 2015. na samitu COP21, propisuje održavanje globalnog zagrevanja na „značajno ispod“ dva stepena Celzijusa. Šefovi i šefice vlada i država i diplomate iz celog sveta sada pregovaraju o mogućnosti da se limit postavi na 1,5 stepeni.

Ali po trenutnoj dinamici, taj nivo bi mogao da bude probijen još tokom ove decenije. To znači da bi svet morao da uvišestruči napore da bi proces mogao da se preokrene i da se porast temperature do 2100. zadrži na jednom i po stepenu. Ipak, čak i sa teoretskim naglim padom emisija, proći će decenije dok se zagrevanje ne ublaži, jer je u atmosferi prisustvo gasova s efektom staklene bašte izuzetno veliko.

U trenutku dok je COP26 počinjao u Glazgovu, G20 je sa svog samita u Rimu poručio da naplata emisija ugljenika i podsticaji treba da se koriste „ukoliko su odgovarajući“ pri tranziciji ka čistoj energiji, i tako je ostavio tumačenje toga šta je odgovarajuće nedorečenim.

Konferencija traje do 12. novembra.