Rumunija razvija projekat Black Sea AI Gigafactory, vredan i do pet milijardi evra, za 100.000 akceleratora za veštačku inteligenciju kod nuklearne elektrane Cernavodă i planiranog postrojenja Doicești, koje bi se sastojalo od malih modularnih reaktora. Za napajanje tih čipova bi bio potreban jedan i po gigavat električne energije, od čega bi deo bio obezbeđen iz obnovljivih izvora. Ova superračunarska snaga bi bila namenjena AI uslugama u regionu, uključujući Srbiju. Istovremeno, rumunski operatori distribucije i prenosa planiraju data centre s visokim nivoom bezbednosti, na primer u rudnicima soli.
Neke zemlje su uspešnije od drugih u pokrivanju potražnje za električnom energijom iz domaćih elektrana. Ali planeri gledaju mnogo dalje u budućnost i sve drastičnije promene usled očekivane elektrifikacije i digitalizacije – svega! Ta tranzicija će verovatno vrlo brzo da preoblikuje aktuelni pejzaž u energetici. Rumunija se ambiciozno zaleće da zajaše ovaj talas, i sa strane proizvodnje i potrošnje struje, uvođenjem novih tehnologija uključujući male modularne reaktore (SMR-ove) i veštačku inteligenciju (AI).
Vlada je prošle godine dostavila pismo o namerama na poziv u okviru inicijative Evropske unije InvestAI. Rumunskim projektom je predviđeno postavljanje 100.000 takozvanih AI akceleratora.
Prvi deo superračunarskog čvorišta Black Sea AI Gigafactory bi se nalazio kod nuklearne elektrane Cernavodă, jedine u zemlji. Ona je pored gradića Černavoda na jugoistoku zemlje, nedaleko od Konstance.
Projekat Black Sea AI Gigafactory je namenjen pružanju usluga, vezanih za veštačku inteligenciju, u Rumuniji i crnomorskom regionu
U fazi dva se čipovi instaliraju kod lokacije Doicești, gde je u planu projekat šest SMR-ova. To postrojenje, kod sela Doičešti, devedeset kilometara severozapadno od Bukurešta, možda će biti prvo svoje vrste u Evropskoj uniji.
Za Black Sea AI Gigafactory, procenjen na do pet milijardi evra, trebaće napajanje strujom snage 1,5 gigavata. Nadležni nameravaju da nuklearnu energiju kombinuju sa obnovljivim izvorima. U prikazima ovog čvorišta su istakli da će omogućiti pružanje AI usluga u crnomorskom regionu, ali su pomenuli i Srbiju.
Među privatnim i javnim subjektima koji će učestvovati prednjače najveći rumunski univerziteti. Po pomenutom evropskom programu, EU i zemlja korisnica zajedno mogu da pokriju 35 odsto troškova.
EU subvencioniše pokretanje AI fabrike u Bukureštu
U okviru zasebnog mehanizma, za računarstvo visokih performansi – European High-Performance Computing Joint Undertaking (EuroHPC JU) – Bukurešt je pre tri meseca izabran s još pet lokacija po pozivu AI Factories. Reč je o investicijama u manja postrojenja, kolokvijalno fabrike, od gorepomenutih gigafabrika.
Ukupno je obuhvaćno 19 projekata u 16 država članica EU. Samo za poslednju rundu je izdvojeno pola milijarde evra.
Cilj poduhvata RO AI Factory je da transformiše mala i srednja preduzeća (MSE) koja samo pasivno usvajaju tehnologije u AI inovatore. Obuhvaćene su usluge, obuka i pristup infrastrukturi. Projekat su pokrenule naučnoistraživačke institucije.
Predviđena je nabavka i instalacija superkompjutera optimizovanog za veštačku inteligenciju.
Za data centre neophodna vrhunska bezbednost, zaštita
Najveća elektrodistribucija u Rumuniji hoće da napravi data centre. U razmatranju su i podzemne lokacije poput rudnika soli i javnih skloništa.
Distribuție Energie Electrică România (DEER) je u vlasništvu kompanije Electrica, u kojoj država ima skoro 50 odsto akcija.
Ideja je da se izgrade tri modularna i interoperabilna data centra: u Kluž-Napoki, Brašovu i Ploještiju. DEER je ukazao na prednosti podzemnih lokacija u pogledu bezbednosti kao i energetske efikasnosti. Na primer, izvodljivije je uvesti geotermalno hlađenje. Nasuprot tome stoje rizici od korozije, problema s konektivnošću i pristupom i nevidljivih troškova.
DEER je zainteresovan za podzemne lokacije poput javnih skloništa i rudnika soli
Modernizacije infrastrukture za informacione tehnologije je strateški imperativ u koncepciji pametnih elektromreža i upravljanju ogromnim količinama podataka koje generiše četiri miliona korisnika i novih prozjumera, istakla je navedena firma, a preneo je Profit.ro.
I rumunski operator sistema prenosa (TSO) električne energije Transelectrica ima projekat optimizacije svoje komunikacione mreže i pravljenja data centra. On bi morao da ostane u pogonu u ekstremnim slučajevima: ratnim uslovima, pri zemljotresu, poplavama i sajbernapadima.
Grčka elektroprivreda Public Power Corp. (PPC Group) takođe razvija projekte velikih data centara. Planira da iskoristi zemljište na mestu termoelektrana na ugalj, a poslednju u zemlji zatvara najkasnije na kraju ove godine.
