Rumunija ne dozvoljava da projekat Đerdap 3 ugrozi proizvodnju hidroelektrana Đerdap 1, 2

Ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduža izjavio je da će njegova zemlja pomno pratiti projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i da ni u kom slučaju neće dozvoliti da proizvodnja kompleksa Đerdap 1 i 2 bude ugrožena. Ministarstvo je ranije nagovestilo da bi Rumunija mogla da pristane da učestvuje sa 50 odsto udela.

Nakon sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović u Kladovu, rumunski ministar energetike Sebastijan Burduža posetio je hidroelektranu Đerdap 1. Osvrnuvši se na projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 na Dunavu, naglasio je da će njegova država pažljivo pratiti planove vezane za tu investiciju. Rumunija ni u kom slučaju neće dozvoliti da proizvodnja kompleksa Đerdap 1 i 2 bude ugrožena, izjavio je Burduža.

Lokacija za projekat Đerdap 3 je uzvodno, kod Lepenskog vira, takođe na granici dveju država. Srbija bi obe gornje akumulacije, Pesača i Brodica, napravila na svojoj teritoriji.

Jugoslavija i Rumunija su zajedno sagradile brane i hidroelektrane Đerdap 1 i 2. Inače, postojeći sistem se na rumunskom zove Porțile de Fier, a na engleskom Iron Gate – Gvozdena kapija ili vrata.

Rumunija i Bugarska su pritom u julu uvrstile zajednički projekat hidroelektrane Turnu Măgurele – Nikopol na Dunavu na listu prekograničnih investicija koje imaju pravo na finansijsku podršku Evropske unije. Sporazum, koji uključuje još jednu hidrocentralu, potpisale su početkom prošle godine.

Burduža: Nećemo praviti nikakve kompromise oko projekta Đerdap 3

Za Đerdap 3 je urađena prethodna studija izvodljivosti. Vlada u Beogradu planira da ga izgradi do 2040. godine. Državna Elektroprivreda Srbije i državni zvaničnici pominjali su da bi kapacitet iznosio 2,4 gigavata. Međutim, ostaje nejasno kolika bi bila maksimalna snaga pri upumpavanju vode u gornje akumulacije, dok je struja na tržištu jeftina ili je elektroenergetski sistem preopterećen, a kolika kada postrojenje pređe u režim proizvodnje.

Srpska strana je dostavila inicijalne podatke o investiciji i mogućem uticaju na infrastrukturu u Đerdapu 1 i 2, otkrio je Burduža. Presudan značaj ima zaštita kapaciteta proizvodnje u Đerdapu 1 i 2, čija je uloga u energetskom sistemu Rumunije ključna, naglasio je ministar.

Srbija je navedenu studiju sprovela s američkom kompanijom Bechtel, izjavio je Burduža.

„Budući da je reč o reverzibilnoj hidroelektrani, razumemo njen značaj, njenu ulogu da se obezbedi pružanje sistemskih i usluga balansiranja, ali – još jednom – nećemo praviti nikakve kompromise u pogledu proizvodnje električne energije u Đerdapu 1 i 2“, izjavio je.

Rumunija ranije predložila razgovore o mogućnosti njenog učešća u investiciji

Đerdap 1, otvoren 1972, najveća je hidroelektrana u Evropskoj uniji i četvrta u Evropi sa svojih ukupno 2.282 megavata, rekao je Burduža. „Gvozdena kapija 1 je stub našeg energetskog sistema, a konstantna ulaganja u modernizaciju te infrastrukture su ključna za obezbeđivanje stabilnosti i efikasnosti proizvodnje električne energije. Hidroelectrica ostaje strateški partner u postizanju ciljeva Rumunije koji se tiču sigurne proizvodnje zelene energije po konkurentnoj ceni“, istakao je.

Burdužino Ministarstvo energetike je u maju objavilo da bi Đerdap 3 mogao ozbiljno da utiče na životnu sredinu i prohodnost Dunava. Projekat mora ozbiljno da se razmotri kroz zajedničke radne grupe, poručili su tada zvaničnici.

„Saradnja s našim prijateljima i susedima u Srbiji veoma je važna na svim nivoima, pogotovo u domenu energetike. Već više od 50 godina s uspehom zajedno upravljamo veoma kompleksnim hidroenergetskim i plovnim sistemima“, saopštilo je ministarstvo tom prilikom i ukazalo na primer Đerdapa 1 i 2.

Navedeni poduhvat ne može početi bez intenzivnog i hitnog dijaloga i pristanka Rumunije i bliske saradnje s njom, insistirala je državna vlast.

Treba napomenuti da je ta država takođe prepoznala mogućnost da se uključi, nagovestivši da bi možda učestvovala sa pedeset odsto.