Procenjuje se potencijal Severnog Jadrana za izgradnju vetroelektrana na moru

Megajoule će na gasnim platformama svog klijenta u Severnom Jadranu pomoću lidar tehnologije meriti brzinu i smer vetra radi proučavanja mogućnosti instaliranja vetroelektrana na moru. Kreatori tih uređaja tvrde da je sposobnost tih uređaja da prikupljaju podatke superiornija od tradicionalnih rešenja.

Neimenovana kompanija je angažovala Megajoule da instalira nekoliko lidara na gasnim platformama u severnom delu Jadranskog mora, saopštio je ZX Lidars, proizvođač tih instrumenata. U objavi je otkriveno samo da klijent upravlja gasnim i naftnim platformama, a njih ima i na italijanskoj i na hrvatskoj strani.

Lidar je istovremeno laser i radar – ta tehnologija služi za trodimenzionalnu detekciju i prikazivanje. Na projektu će se koristiti uređaji ZX 300M. Megajoule Adria, koji je potpisao ugovor, saopštio je da je baš taj model zaslužan za prikupljanje više podataka o vetru na moru za kratko vreme nego svi meteorološki stubovi zajedno do sada.

Pri razvoju projekata vetroelektrana, uslove je najbolje meriti na visini gde bi trebalo da se nalaze turbine. Međutim, s ulaskom generatora od 15 megavata i preko toga na tržište, kućišta mogu biti na 260 metara, a rotori imaju promer od po 220 metara. ZX Lidar ukazuje na to da je u tom slučaju isključena mogućnost korišćenja meteoroloških stubova.

Saipem se sprema da u Severnom Jadranu podigne postrojenje od 450 megavata

Izvršni direktor za razvoj poslovanja u Megajouleu Edo Jerkić izjavio je za Balkan Green Energy News da će lidari detektovati podatke o vetru na do 300 metara od mesta na platformama gde će biti postavljeni. Megajoule Adria je ispostava portugalske kompanije Megajoule II.

Jerkić je naveo da njegova firma osim konsultantskih usluga radi idejne i glavne projekte i dubinske analize, da se bavi nadzorom i, od nedavno, analizom tržišta i cena električne energije.

Kompanija je nadzirala gradnju nedavno završene vetroelektrane Senj u Hrvatskoj, najveće u toj zemlji. Takođe je zadužena za usklađivanje s mrežom i podršku u izdavanju dozvola do upotrebne dozvole.

Italijanska firma za energetske usluge Saipem najavila je u avgustu plan izgradnje dva vetroparka od ukupno 450 megavata na Severnom Jadranu, u saradnji s domaćim firmama AGNES i QINT’X. Ali projekat je zatim proširen i u oktobru su podnele zahtev za dozvole za 600 megavata na dve lokacije, a dodale bi i 100 megavata u plutajućim solarnim panelima.

Osim toga, ta postrojenja u blizini Ravene treba da napajaju fabriku zelenog vodonika kapaciteta 50 megavata.

Hrvatska INA navodno razmatra mogućnosti da svoje gasne platforme, kada iscrpi rezerve, zameni vetroturbinama.

Projekti plutajućih vetroelektrana niču na sve strane u Italiji

Treba pomenuti da je Ministarstvo za ekološku tranziciju Italije nedavno saopštilo da je primilo dokumente za više od deset mogućih projekata plutajućih vetroelektrana na Jadranu. Ta tehnologija u usponu može da se primeni gde je dubina velika, za razliku od konvencionalnih turbina na vodi, jer su njihovi stubovi ukopani na dnu. Kod plutajućih vetroelektrana je manja briga oko protivljenja stanovništva, jer se projekti obično nalaze dalje od obale.

Falck Renewables je u septembru objavio da je sklopio ravnopravno partnerstvo s kompanijom BlueFloat Energy na polju plutajućih vetroparkova. Prvi takav sistem u Italiji, Kailia Energia od 1,2 gigavata, u planu je za gradnju u vodama kod Brindizija, u Južnom Jadranu, otkrili su.

Falck Renewables i BlueFloat Energy su pokrenuli dva projekta plutajućih vetroparkova ukupne snage neverovatnih 2,5 gigavata

Njihov drugi plutajući poduhvat zamišljen je da se realizuje nedaleko odatle, u Jonskom moru, blizu južne obale poluostrva Apulja. Postrojenje Odra Energia je predviđeno za maksimalni kapacitet od 1,3 gigavata, saopštili su u oktobru.

Italijanska Nacionalna asocijacija za energiju vetra – ANEV postavila je cilj za plutajuće vetroelektrane za 2040. na pet gigavata, a trenutno nema nijednog takvog pogona. Najveće postrojenje te vrste na svetu ima samo 50 megavata.