Privreda Srbije na tržištu električne energije: nema vremena za odlaganje energetske tranzicije

Srbija, kao i zemlje regiona, nemaju vremena za oklevanje u energetskoj tranziciji jer se u Evropi i svetu dešavaju veoma brze promene kako bi se dostigla klimatska neutralnost. Ostvarivanje ovog cilja, koji predstavlja i razvojnu šansu, zahteva promene u celom društvu, od kojih će najteža biti promena svesti ljudi. Konkretno, to za domaćinstva i firme znači da od pasivnih moraju postati aktivni učesnici na tržištu električne energije. Najvažnije je da su te promene neophodne ne zbog nekog pritiska spolja, već zbog dobrobiti svih nas. Ovo su glavne poruke sa prvog panela konferencije Privreda Srbije na tržištu električne energije.

Konferenciju Privreda Srbije na tržištu električne energije organizovao je portal Balkan Green Energy News, a otvorili su je Artur Lorkowski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike.

Prvi, od četiri panela, imao je naziv Organizacija i funkcionisanje tržišta električne energije, a moderator je bio Dejan Stojčevski, tehnički direktor srpske berze električne energije SEEPEX.

Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekla je da je moguće produženje vladine odluke o zamrzavanju cena za privredu i posle juna, ali to ne bi trebalo da bude strategija za budućnost.

Firme, prema njenim rečima, moraju da se pripremaju da same nađu rešenje za visoke cene. Investicije su rešenje, i od strane države i od strane privrede, kako bi se svi pripremili za ono što dolazi, a to je klimatski neutralan, ali energetski bezbedan privredni rast Srbije, poručila je ona.

Atanacković je istakla da je instaliranje solarnih panela način da firme i građani učestvuju u energetskoj tranziciji i da obezbede taj klimatski neutralan razvoj. Ali, to je i put da imaju sopstvenu proizvodnju i da postanu energetski bezbedni i nezavisni, naglasila je ona.

Atanacković: sve mora da se menja kako bismo ostvarili ciljeve do 2050, pa na kraju moramo da se menjamo i mi

Atanacković je poručila da je klimatska neutralnost cilj i da bi svi akteri trebalo da razgovaraju, kako što je to slučaj na ovoj konferenciji, o tome kako će biti dostignut. Ministarstvo dostizanje cilja vidi kroz promene, kao što je donošenje novih propisa, donošenje novog investicionog plana, zatim usvajanje novih tehnologija za proizvodnju energije, kao i promene u javnm preduzećima. Na kraju, moramo i mi da se promenimo, poručila je ona.

Uskoro će, kako je navela, biti poznati ciljevi za 2030, 2040. i vizija za 2050.

„Prvi ispit će biti 2030, i zato moramo odmah da radimo, otpori su prirodni, ali nemamo vremena za njih jer nema vremena da se odlažu promene“, istakla je Atanacković.

Da Srbija nema vremena za oklevanje, saglasan je i Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta, koji takođe ističe da je 2030. veoma važna, jer zemlja nema prostor za loše rezultate do 2030.

„Promene u energetici su trenutno veoma brze i odlaganje je opasno. Ne smemo da budemo ravnodušni, moramo da uhvatimo taj novi ritam“, naglasio je on, i dodao da danas nema loše investicije u obnovljive izvore energije.

Rajaković je ponovio da nema nikakve dileme da ključna orijentacija mora da bude dekarbonizacija i obnovljivi izvori energije pravi put, ali bez njihove fetišizacije.

Rajaković: promene u energetici Srbije neophodne su zbog nas samih, naše dece, naših unuka

„Država mora da pomogne privredi, ali i ona može i mora da sama sebi pomogne, tako što će iskoristiti zakonske mogućnosti koje su joj otvorene novim propisima, a to je da pravi balansne grupe ili virtuelne elektrane, da ima sopstvenu proizvidnju energije, i da se obučava za ono što dolazi“, poručio je on.

Kako bi zadržale konkuretnost u vremenima visokih cena, firme, prema njegovim rečima, moraju da odgovore proaktivnim pristupom.

Rajaković je svima koji smatraju da energetski sistem u Srbija mora da se menja zbog pritisaka iz EU ili Energetske zajednice poručio da to mora da se uradi zbog nas samih, zbog naše dece i unuka, kako bismo imali zdraviju životnu sredinu i relativno gledano jeftiniji kilovat-sat.

On je istakao da se energetska tranczija mora gledati kao razvojna šansa, jer to i jeste.

Zoran Vujasinović, iz Agencije za saradnju evropskih regulatora (ACER), rekao je da energetska kriza nije promenila mišljenje Evropske komisije, put ka obnovljivim izvorima energije se nastavlja. Kriza je, kako je dodao, sam pomogla da se vide nedostaci i nađu rešenja.

Vujasinović: energetska kriza nije promenila stav EU da ide ka obnovljivim izvorima energije

Brzog ozelenjavanja sektora više neće biti i ne bi trebalo da bude, istakao je on, i dodao da je namera u EU da svi učesnici na tržištu budu bilansno odgovorni, za šta postoji više rešenja na raspolaganju, a jedno je udruživanje u balansne grupe.

Vujasinović je najavio da će ACER u anrednom periodu imati mnogo veću ulogu regionu, ali još nije rešen da li će to ići preko Energetske zajednice ili kroz direktnu saradnju sa državama.

Trenutno, kako je objasnio, postoje dva stava o uključivanju tržišta zemalja regiona u evropsko tržište: da se region prvo sam ujedini, a onda tako pripoji EU, ili da svaka zemlja, kada za to bude spremna, spaja svoje tržište sa evropskim.

Paket Čista energija za sve Evropljane ima za cilj da domaćinstva i firme budu aktivni učesnici na tržištu

I Jasmina Trhulj, šefica Odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice, smatra da Srbija, kao i region, nema vremena na raspolaganju.

„Govori se da je energetska tranzicija cilj, ali to nije tačno, ona je sredstvo da dođemo do cilja, a to je modernizacija elektroenergetskog sistema, jer je najveći broj elektrana veoma star, zatim da se sistem učini pouzdanijim, i da se koriste najnovije tehnlogije, a to su čiste tehnologije“, rekla je ona.

Trhulj je podsetila da su Srbija i sve zemlje u regionu potpisnice Pariskog sporazuma i Zelene agende za Zapadni Balkan i članice su Energetske zajednice od 2005. čime su se obavezale da će sprovesti sve ove mere.

Energetska zajednica je, kako je navela, završila primenu Trećeg energetskog paketa i sada počinje primena četvrtog paketa – Čista energija za sve Evropljane.

Paket nudi rešenja za sve krajnje kupce energije, domaćinstva i firme, jer je njegov cilj da sve njih uključi u energetsku  tranziciju kako bi na kraju profitirali i ekonomski i kroz čistiju životnu sredinu, navela je ona.

Promena uloge domaćinstava i firmi na tržištu, prema rečima Marka Jankovića, direktora Direkcije za tržište Elektromreže Srbije (EMS), je jedan od dva glavna cilja EU u energetici. Prvi je centralizacija, tačnije jedno zajedničko tržište.

Kada je reč o privredi, cilj EU je aktivno uključivanje distributivnih korisnika na tržište električne energije, aktivna uloga kupca, naveo je on.

Janković: prognozirana cena za 2023. je 140 evra po MWh i više, a za 2024. više od 100

Janković je rekao da na osnovu cenovnog signala kupca prelazi iz pasivne u aktivnu poziciju na tržištu. Firma će u toj situaciji, na osnovu cenovnog signala prilagoditi svoju osnovnu delatnost, istakao je on.

Janković je ponovio da su uzroci nezapamćenog rasta cena električne energije poremećeni balans između proizvodnje i potrošnje, rast cena CO2 i prirodnog gasa, ali špekulacije na tržištu.

„Kada se poredi cena proizvodnje jednog megavat-sata u septembru 2020. i 2021. rast je bio 400 odsto. Cena iz gasnih elektrana je bila 120-140 evra po MWh i to je omogućilo da se opet otvaraju elektrane na ugalj, što opet utiče na rast CO2 i ulazi se u jedan krug…“, naveo je on, i dodao da su trenutne prognoze pokazuju da će cena u 2023. biti 140 evra po MWh i više, a 2024. veća od 100.

Stabilizacija bi, prema njegovim rečima, mogla da bude na nivou od 100 evra.

AERS će propisati pravila o kvalitetu isporuke energije za snabdevače kako bi ih naterao da poprave kvalitet svoj usluge

Govoreći o špekulacijama i zoupotrebama na tržištu, Milica Brkić Vukovljak, iz Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), rekla je da je Srbiji po prvi put u decembru prošle godine dobila uredbu o sprečavanju zloupotreba i manipulacija na tržištu električne energije. Ta uredba je u Evropskoj uniji poznata kao REMIT, ali ta ista uredba nije mogla biti primenjena u Srbiji dok se ne razreši pitanje nadležnosti ACER-a nad Energetskom zajednicom.

„Kod nas je primenjen „laki REMIT“ i zabranjen je pokušaj manipulacije i sama manipulacija, tako da će AERS pojačati nadzor na tržištu električne energije”, navela je ona.

Brkić Vukovljak je najavila da će AERS po prvi put doneti i pravila o kvalitetu isporuke energije kakoa bi naterao snabdevače da investiraju i poprave kvalitet usluga.

Propisaćemo im ciljeve, a ako ih ostvare biće kažnjeni smanjenjem maksimalno odobrenog prihoda čime ćemo ih demotivisati da ne rade ništa, istakla je ona.