Poskupljuje električna energija u Srbiji za privredu 20-50 odsto – šta kupci mogu da učine?

Odluka Elektroprivrede Srbije (EPS), ali i ostalih snabdevača na tržištu da povećaju cenu električne energije za privredu 20-50 odsto posledica je rasta cena na evropskim berzama, s obzirom da cena za firme nije pod kontrolom države, kao što je to slučaj sa domaćinstvima, pa se slobodno formira na tržištu.

Poskupljenje električne energije u Srbiji za privredu je trend koji je prisutan još od 2017. godine, pa je tako cena do 2019. povećana oko 15 odsto, a dalji rast je 2020. zaustavljen samo zbog pandemije korona virusa. Glavni razlog je rast troškova emisija CO2 u proizvodnoj ceni električne energije, tačnije to što emiteri gasova sa efektom staklene bašte moraju da plate za svoje emisije – mehanizam koji EU koristi kako bi u energetskoj tranziciji proterala fosilna goriva iz energetike.

Vlasti u Srbija nisu na vreme informisale kupce energije šta ih čeka, a pre svega donele mere koje bi im pomogle da neminovne promene dočekaju spremnije. Istina i potrošači su imali dovoljno signala da shvate šta se dešava.

Poskupljenje električne energije u Srbiji za privredu je trend koji je prisutan još od 2017, pa je tako cena samo do 2019. povećana oko 15 odsto

Rast cena električne energija na evropskim berzama u poslednjih šest meseci sa oko 50 evra po megavat-satu (MWh) na oko 80 evra je posledica poskupljenja emisionih jedinica za ugljen dioksid sa oko 20-27 evra po toni CO2 na oko 55. Emisione jedinice predstavljaju taksu za emitovanje CO2, pa proizvođači energije iz fosilnih goriva, pre svega uglja, moraju da ih kupe i samim tim ovaj trošak postaje deo prodajne cene.

Kupci električne energije u Srbiji su u velikom problemu

Emitovanje CO2 se ne plaća u Srbiji, odnosno ne plaća ga EPS, pa njegova prodajna cena ne bi morala da uzima u obzir i ovaj trošak, ali cena se u Srbiji formira slobodno i prati dešavanja na evropskim berzama, slično kao i kod mnogih drugih proizvoda.

Kupci električne energije na slobodnom tržištu, pre svega firme koje se snabdevaju na srednjem i visokom naponu, su u najvećim problemima. Poskupljenje električne energije za 20 ili čak 50 odsto ozbiljno utiče na svaku kompaniju.

U Srbiji se dešava isto što i u Evropi

Dejan Stojčevski, tehnički direktor srpske berze električne energije SEEPEX, kaže za Balkan Green Energy News da ponuda svih snabdevača, pa i EPS-a, prati dešavanja na evropskim berzama, odnosno kretanje vrednosti fjučersa za budući period (naredna tromesečja, naredna godina).

„Reč je o dugoročnim ugovorima, pa snabdevači gledaju trenutne cene, koje su oko 80 evra/MWh u ovom regionu, i nikada nisu bile veće u ovom periodu godine, i fjučerse za sledeću godnu, čija je vrednost u ovom trenutku  oko 70 evra. Niko neće davati ponude kupcima ispod ovog nivoa jer je to trenutna vrednost na veleprodajnom tržištu“, ističe on.

Trenutne cene, koje su oko 80 evra/MWh, nikada nisu bile veće u ovom regionu u ovom periodu godine

Zbog pandemije, kako kaže, prosečna bazna cena električne energije je prošle godine bila oko 39 evra (u ovom regionu), što je bila niža u odnosu na period pre pandemije koja je bila na nivou 50-51 evro (2017-2019). U tom trenutku vrednost cena emisionih jedinica CO2 iznosila je 20-27 evra.

Ove godine  cena emisionih jedinica CO2 dostigla je nivo veći od 50 evra što je direktno doprinelo porastu cena na berzama u proseku od 20-30 evra, odnosno povećanju cena od 50 odsto, i Stojčevski nema dilemu da je uzrok poskupljenja rast cena CO2.

„Moguće je da je taj rast posledica špekulacija, ali to ne menja stvar. Ako i dođe do pada cena CO2, to neće biti drastično, i neće suštinski promeniti situaciju. Ne može se zameriti nijednom snabdevaču u Srbiji što nudi više cene, to je tržište. Ono što se dešava u Srbiji dešava se svuda u Evropi“, ističe Stojčevski.

EPS drži 95 odsto tržišta kada je reč o snabdevanju kupaca na srednjem i visokom naponu

Jedan od trgovaca električnom energijom, koji nije želeo da govori zvanično, rekao je za Balkan Green Energy News da EPS zahvaljujući tome što ima svoju proizvodnju u Srbiji može da ponudi cene koje su  niže u odnosu na konkurenciju. EPS, inače, drži 95 odsto tržišta kada je reč o snabdevanju kupaca na srednjem i visokom naponu.

„EPS sada ne plaća emisione jedinice za CO2 i zato je nelojalna konkurencija u odnosu na sve druge proizvođače iz EU, ne i iz regiona. U ovoj situaciji EPS ima priliku da prilično zaradi, moglo bi se reći, ni kriv, ni dužan, jer će svoju robu prodavati po visokim cenama, u koje je kod drugih proizvođača uključen i trošak CO2, a oni ga nemaju“, kaže naš sagovornik.

Sve je veći pritisak, dodaje, da se naplata CO2 uvede i u regionu, a uskoro stiže i odluka o uvođenju prekogranične takse EU na CO2.

„Kada bi i EPS plaćao CO2 onda bi situacija bila problematična za ovu kompaniju, ali cena za privredu se ne bi puno promenila, samo bi mogla da bude veća, to je ono što čeka kupce u narednim godinama“, dodaje on.

Kupci energije se suočavaju sa energetskom tranzicijom

Na pitanje kako kupci električne energije mogu da se zaštite od visokih cena, Dejan Stojčevski odgovara da ima nekoliko načina. Značajniji udeo obnovljivih izvora energije dugoročno gledano smanjiće cene, ali to će potrajati.

Postavljanje solarnih panela na krovovima pogona je opcija koja bi pomogla da se proizvede deo potrebne energije i tako smanji trošak njene nabavke.

Rešenja za privredu su instalacija solarnih panela, direktna trgovina na berzama struje…

„Mogu i da se organizuju, više firmi, i da se pojave samostalno na tržištu i nabavljaju električnu energiju za svoje potrebe. Tako bi direktno nabavljali energiju i ne bi zavisili od posrednika. Naravno, moraju da imaju znanje za trgovanje i rešavanje problema balansiranja“, ističe Stojčevski.

Kupci u Srbiji se sada suočavaju sa energetskom tranzicijom, koja bar kada je reč o EPS-u još uvek nije ni počela osim u segmentu  cena električne energije. Energetska tranzicija, pak, podrazumeva plaćanje prava da emitujete CO2, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore, korišćenje novih tehnologija, proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe (prozjumeri), pre svega korišćenjem solarnih panela, sklapanje korporativnih ugovora o otkupu električne energije, ali u određenom periodu i veće cene.

Srbija godinama odlaže energetsku tranziciju (poslednji potezi Ministarstva rudarstva i energetike daju nadu da se stvari menjaju), ali na primeru poskupljenja električne energije vidi se da guranje glave u pesak ne može da spreči neizbežno jer se posledice energetske tranzicije u EU prelivaju i na Srbiju. U svim zemljama, pa i kod nas, energetsku tranziciju iznose krajnji potrošači, odnosno privreda i domaćinstva, što će se desiti kada se ukine državna kontrola cene, ali država u tome mora da im pomogne.

To, zasad, nije bio slučaj u Srbiji.

EPS: Poskupljenje posledica skoka cena na berzama

U Elektroprivredi Srbije za Balkan Green Energy News kažu u skladu sa Zakonom o energetici, svi kupci električne energije osim domaćinstava i malih kupaca imaju obavezu da električnu energiju nabavljaju na tržištu i snabdevanje se obavlja na osnovu ugovora o snabdevanju koji se zaključuje uglavnom na godinu dana. 

„Električna energija je tržišna roba i trenutna cena je posledica kretanja cena na berzama električne energije, koje su dostigle rekordne nivoe. U odnosu na isti period prošle godine, cene na berzama u regionu su porasle za oko 23-27 EUR/MWh, odnosno za 70-80 odsto. Ostvarena spot cena na najvećoj berzi  u Evropi, EEX, u Nemačkoj, u periodu od 1. januara do 15. juna 2021. u odnosu na isti period prošle godine je porasla za oko 30 EUR/MWh ili za oko 130 odsto“, navode u EPS-u.

Cene električne energije u regionu i Evropi u periodu januar-jun 2020. godine bile su druge najniže ikada (niže cene su zabeležene jedino u istom periodu 2016. godine), pre svega zbog pandemije COVID-19.

Najveći razlog za porast cena električne energije u Evropi je pre svega porast cena emisija CO2 na istorijski maksimum tokom ove godine, ističu u EPS-u. 

Što se tiče cena na komercijalnom tržištu u Srbiji, u junu 2019, referentna cena na veleprodajnom tržištu za period jul 2019-jun 2020. godine bila je na nivou od 57 EUR/MWh za baznu isporuku, dok je u junu 2020. cena za period jul 2020-jun 2021. bila 46 EUR/MWh.

U junu 2021. cena za period jul 2021-jun 2022. godine je na nivou od 77 EUR/MWh, navode u EPS-u.