Sud u Banjaluci je poništio rešenje Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske prema kojem je izdata građevinska dozvola za projekat hidroelektrane B-2a od 7,2 megavata. Planirani hidroenergetski kompleks na Bistrici sastoji se od tri hidroelektrane, a druga dva postrojenja su takođe u sporu i pod tužbama koje su podneli Centar za životnu sredinu i Arhus centar u BiH.
Okružni sud u Banjaluci je poništio rešenje Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske, jer je prilikom izdavanja građevinskih dozvola firmi Hidroelektrane Bistrica sa sedištem u Foči došlo do bitnih povreda pravila postupka, istakli su u Centru za životnu sredinu (CZZS).
Sud je osporio dozvole za projekat hidroelektrane B-2a na reci Bistrici u opštini Foča, planirane snage 7,2 megavata.
CZZS ističe da je inspekciji podneo zahtev za hitni vanredni nadzor i obustavu svih građevinskih radova na postrojenju
Izgradnja započeta bez ekološke dozvole
CZZS je pokrenuo postupak u aprilu, sa ciljem da se preispita zakonitost građevinske dozvole iz 2010. godine.
Firma Hidroelektrane Bistrica, iz koje stoji Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). nije posedovala važeću ekološku dozvolu kada je započela građevinske radove, u decembru 2021. godine. Ona je ključni preduslov za izgradnju objekata koji invazivno utiču na elemente životne sredine, naročito na vodna dobra, navode u CZZS-u.
Sud je ukazao i na druge nepravilnosti, napominju u centru. Naime, postupak prethodne procene uticaja, koji se provodi pre izdavanja ekološke dozvole za ovo postrojenje, nije bio okončan.
Odluka suda je presedan i pomak u dostizanju ekološke pravde
Bistrica je leva pritoka Drine na jugoistoku Bosne i Hercegovine, a B-2a je deo plana izgradnje kompleksa od tri hidroelektrane zbirne snage 36 megavata. Poduhvat je procenjen na 103 miliona evra. Za izvođača je izabrana kineska kompanija AVIC-ENG – China National Aero-technology International Engineering Corp.
CZZS tumači odluku o poništenju građevinske dozvole kao presedan u dostizanju ekološke pravde, s obzirom na to da je za druga dva projekta, B-1 i B-3, nadležni sud odlučio u korist investitora. Ti slučajevi imaju identičnu „činjeničnu podlogu“, saopšteno je.
Postupci protiv građevinskih dozvola za druge dve hidroelektrane na Bistrici okončani su odlukama u korist investitora
Iako postoji pomak, sve to ukazuje na to da je potrebno još mnogo rada organizacija, ali i pravosuđa na razumevanju složenosti ekološkog prava i stvarne štetnosti projekata, ocenio je Redžib Skomorac, pravni savetnik u Centru za životnu sredinu.
Planovi za tri projekta na Bistrici pod tužbama
Arhus centar iz Sarajeva i CZZS su u septembru podneli zajedničku tužbu protiv rešenja kojim su odobrene studije uticaja na životnu sredinu za sve tri hidroelektrane.
Kao rešenje za migracije riba predviđen je takozvani riblji lift, ali ono nije dovoljno elaborirano i tehnički je ostalo potpuno opskurno, tvrde u CZZS-u.
I Srbija ima hidroelektranu Bistrica
Sa druge strane granice, u Srbiji, Elektroprivreda Srbije (EPS) upravlja hidroelektranom koja se takođe zove Bistrica, izgrađenom pre šest decenija. EPS priprema i projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica, predviđene snage 630 megavata.
EPS i ERS u opštini Foča grade hidrocentralu Buk Bijela od 93 megavata, koja bi sa još dva takva postrojenja činila kaskadu Gornja Drina. Uključuje branu visine 57 metara.
Izgradnji se oštro protive Arhus centar, CZZS i druge nevladine organizacije i aktivisti za zaštitu životne sredine u BiH i Crnoj Gori, zbog uticaja koju bi ova postrojenja imala na gornji tok Drine i pritoke.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.