Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu bateriju. Kapacitet pećine od 300.000 kubnih metara vode, zagrejane na 95 stepeni Celzijusa, omogućava skladištenje 13 gigavat-sati energije za daljinsko grejanje.

Ispod švedskog grada Vesterosa nalazi se pećina koja je tokom Hladnog rata služila za skladištenje lož-ulja. Ova podzemna struktura, sastavljena od tri kamene prostorije, imala je kapacitet od 300.000 kubnih metara lož-ulja, što je bilo dovoljno za godinu dana snabdevanja. Švedska, iako neutralna, tu je čuvala rezerve za vanredne situacije.

Nakon pada Gvozdene zavese, pećina je prenamenjena za skladištenje nafte. Međutim, 2007. godine istekla je dozvola za ovu svrhu, pa je ostala prazna više od decenije. Energetska kompanija Mälarenergi pronašla je inovativan način za njenu ponovnu upotrebu – transformisala ju je u toplotnu bateriju za skladištenje energije.

Kombinovana termoelektrana u Vesterosu jedna je od najvećih u Švedskoj. Radi na otpad, biomasu i biogorivo. Istovremeno proizvodi električnu i toplotnu energiju, što omogućava snabdevanje 98 odsto domaćinstava u gradu, koji broji 160.000 stanovnika. Na toplotnu odlazi dve trećine energije koja se potroši u tokom jednog dana, dok na električnu energiju opada jedna trećina.

„Očekuje se da će potražnja za električnom energijom u Švedskoj porasti sa današnjih 135 teravat-sati na 250–345 teravat-sati 2045. godine. Ovo je enormno povećanje i veliki izazov. Ukoliko bi se više ljudi odreklo daljinskog grejanja i koristilo oblike grejanja na struju, izazov bi bio još veći“, istakla je Lisa Granstrem, kompanijina menadžerka za strategiju.

Toplotna baterija, koja skladišti višak toplote proizvedene leti, omogućiće kontinuiranu proizvodnju električne energije

Po njenim rečima, daljinsko grejanje omogućava da se električna energija koristi za elektrifikaciju industrije i transportnog sektora, a bez njega bi energetska tranzicija bila teško izvodljiva.

Potreba za daljinskim grejanjem varira tokom godine: manja je leti, dok zimi raste. Leti nastaje višak toplote, dok tokom hladnih zimskih dana potražnja za toplotom premašuje kapacitete kogeneracijskog postrojenja, koje tada mora da prioritetno proizvodi toplotnu energiju na uštrb električne. Toplotna baterija, koja skladišti višak toplote proizvedene leti, omogućiće kontinuiranu proizvodnju električne energije čak i tokom najhladnijih dana.

Kako funkcioniše toplotna baterija u pećini

Projekat dekontaminacije započet je 2019. godine, a završen 2023. godine. U okviru rekonstrukcije izvučeni su ostaci nafte i ugrađene su cevi, izmenjivači toplote i ostala neophodna oprema. Zatim je pećina napunjena vodom koja služi kao medijum za skladištenje energije. Zidovi su prirodni izolatori, a voda se leti zagreva na 95 stepeni Celzijusa viškom toplote iz termoelektrane.

Kapacitet pećine od 300.000 kubnih metara omogućava skladištenje 13 gigavat-sati energije za daljinsko grejanje, što je dovoljno da grad ostane topao do dve nedelje. Ovo rešenje eliminiše potrebu za korišćenjem dodatnih bojlera na fosilna goriva, zbog kojih bi emisije CO2 termoelektrane bile 1.600 tona više.

„Ovaj rezervoar ekvivalentan je kapacitetu 120 olimpijskih bazena i 11 puta je veći od našeg najvećeg nadzemnog rezervoara tople vode“, pojasnila je Granstrem.

Toplotno skladište je svečano otvoreno u septembru. Upotreba je počela na jesen, a Granstrem ističe da su već imali priliku da iskoriste njene prednosti.

„Mogli smo da odložimo pokretanje kotla 7 za otprilike četiri nedelje pred zimu, što je rezultiralo smanjenjem emisija iz kogeneracijskog postrojenja i nižim troškovima. Takođe, uspeli smo da održimo proizvodnju električne energije tokom nekoliko dana kada je na tržištu bila nestašica struje, a istovremeno i veoma hladno vreme. Klimatska kriza je najveći izazov našeg vremena, ali mora se rešavati na lokalnom nivou. Pećina je deo tog rešenja“, zaključila je.