Električna energija

Plan poslovanja EPBiH predviđa ulaganja od 850 miliona evra

vetropark-Bosna i Hercegovina

Photo: Pixabay/EdWhiteImages

Objavljeno

05.01.2021.

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

05.01.2021.

Komentari

1

Podeli

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) usvojila je trogodišnji plan poslovanja koji predviđa ukupna ulaganja od oko 850 miliona evra i proizvodnju 18.433 GWh električne energije, a planirano je i povećanje proizvodnje i prijema energije iz obnovljivih izvora u odnosu na 2020. godinu. Prioritetni projekti takođe uključuju početak gradnje malih hidroelektrana (MHE) na Neretvici tokom 2021. godine, nastavak izgradnje hidroelektrane (HE) Vranduk, kao i stvaranje uslova za nastavak rada na projektima VE Vlašić, HE Janjići i solarnim elektranama.

Plan poslovanja za period od 2021. do 2023. godine, između ostalog, predviđa i završetak izgradnje i puštanje u rad vetroelektrane Podveležje od 1. marta ove godine.

VE Podveležje bi trebalo da proizvede 100 GWh električne energije u 2021. godini

EPBiH je u maju počeo da gradi VE Podveležje, snage 48 MW, prvi vetropark ove državne kompanije. Prema usvojenom planu poslovanja EPBiH, ova vetrolektrana, koja se nalazi u blizini Mostara, bi trebalo da proizvede 100 GWh električne energije u 2021. godini i po 120 GWh u 2022. i 2023.godini.

VE Vlašić, koja će takođe imati instalisanu snagu od 48 MW, ima očekivanu godišnju prizvodnju od 115 GWh, a njena gradnja će se finansirati kreditima Evropske investicione banke (EIB) i nemačke KfW banke, navodi se u ranijim izveštajima.

Prema ranijim najavama, EPBiH planira da do 2025. godine instalira solarne elektrane snage 200 MW na zatvorenim ugljenokopima.

Plan predviđa i ulaganja u termoelektrane na ugalj

Trogodišnji plan poslovanja EPBiH predviđa i ulaganja u termoelektrane na ugalj, poput izgradnje bloka 7 i revitalizacije bloka 6 u TE Tuzla, kao i revitalizaciju bloka 7 u TE Kakanj.

Istovremeno, EPBiH planira projekte izgradnje postrojenja za odsumporavanje na bloku 6 u TE Tuzla i bloku 7 u TE Kakanj, a strateški  ciljevi kompanije u narednom periodu obuhvataju usklađivanje rada termoblokova sa nacionalnim planom redukcije emisija (NERP), navodi se u saopštenju.

Takođe, predviđena je dokapitalizacija rudnika uglja u iznosu od 35,8 miliona evra i nabavka 13,9 miliona tona uglja.

Komentara: (1)
Stanko Kovacevic / 06.01.2021.

Dobro je sto EPBiH povecava ulaganja u koriscenje sunceve energije.
Predlazem da se u program uikljuci i koriscenje sunceve energije kao kogeneracija u postojecim termoelektranama na ugalj u cilju smanjenja zagadjenja iz termoelektrana i povecanja efikasnosti istih.
Imam uradjenu Studiju koriscenja sunceve energije u termoelektranama na ugalj, pa ako zelite mozemo razgovarati na tu temu i ustupiti studiju uz naknadu.
Komentar: Stanko Kovacevic, kontakt: 0038163210998.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalna baterija twest e2s srbija surcin test

Termalna baterija za čuvanje i proizvodnju energije u termoelektranama bez CO2 emisija

23 септембра 2021 - Švajcarsko-nemačka kompanija E2S Power predstavila je u svom test centru u Srbiji inovativnu termalnu bateriju...

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napustenim kopovima uglja

Republika Srpska planira gradnju solarnih elektrana na napuštenim kopovima uglja

23 септембра 2021 - Ministar Petar Đokić razgovarao je o investicijama sa poslovodstvom Rudnika i Termoelektrane "Ugljevik" koji je deo Elektroprivrede Srpske.

ivan asanovic direktor cges odbor direktora

Ivan Asanović novi direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema

22 септембра 2021 - Odbor direktora CGES-a razrešio je dužnosti izvršnog direktora Dragana Kujovića u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

Rekonstruisati ili ne rekonstruisati termoelektranu Pljevlja – pitanje je sad

20 септембра 2021 - Sve ono što se dešava u vezi sa ovom elektranom može se svesti na pitanje: da li se isplati investirati u elektranu na ugalj u vremenu dekarbonizacije.