Plan Elektroprivrede Srbije za zelenu energiju do 2038. vredan je 4,8 milijardi evra

Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da u narednih 15 godina u nove elektrane na obnovljive izvore energije investira 4,8 milijardi evra i tako više nego duplira snagu svojih elektrana koje proizvode zelenu energiju, najavio je Miroslav Tomašević, vd direktor EPS-a.

Novi zeleni megavati strateško su opredeljenje Elektroprivrede Srbije, kako je saopštila ova kompanija, i to potvrđuje Zeleni put EPS-a (eng. Go Green Road), dokument koji objedinjuje najvažnije investicione projekte u oblasti obnovljivih izvora. Bazna energija iz uglja jeste stvarnost i sadašnjica našeg elektroenergetskog sektora, ali na trasi dekarbonizacije i energetske tranzicije zaokret ka OIE, kako ističu u ovoj kompaniji, je jedini način da i narednih decenija energetika bude glavni oslonac ekonomskog razvoja Srbije.

Investicije neophodne kako bi EPS ostao jedan od najjačih energetskih igrača na Zapadnom Balkanu

„Investicije u izgradnju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije za EPS i jačanje zelenog portfolija siguran su put da EPS ostane jedan od najjačih energetskih igrača na Zapadnom Balkanu“, izjavio je Tomašević.

Prema sadašnjim procenama, kako je rekao, u narednih 15 godina udeo obnovljivih izvora u proizvodnom portfoliju EPS-a mogao bi da poraste sa sadašnjih nešto više od 3.000 megavata na više od 7.000 MW do 2038, što je više nego dupliranje snage elektrana koje koriste zelenu energiju. Realizacija planiranih investicija, vrednih oko 4,8 milijardi evra, osnažila bi energetsku krvnu sliku EPS za novih oko 4.000 MW.

Učešće obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji trebalo bi da dostigne 50 odsto

Na ovaj način, učešće obnovljive energije u ukupnim instalisanim kapacitetima EPS-a poraslo bi sa 36,9 odsto na oko 63 odsto. Proizvodnja električne energije iz ovih elektrana bi se povećala sa sadašnjih oko 10.000 gigavat-sati na 16.500 GWh, pa bi udeo ove energije u ukupnoj proizvodnji sa 30 odsto bio povećan na, kako kažu u EPS-u, gotovo 50 odsto.

Tomašević kaže da je najveći skok udela obnovljive energije planiran u narednih sedam do osam godina, a stalni razvoj i realizacija projekata biće nastavljeni od 2031. do 2038. On je istakao da su pojedini projekti planirani u okviru Zelenog puta EPS-a već dobili podršku i zeleno svetlo Evropske unije.

Reč je o 49 miliona evra koje je EPS dobio preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ta bespovratna pomoć biće iskorišćena za revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana, izgradnju vetroparka Kostolac i izradu investiciono-tehničke dokumentacije za razvoj projekata solarnih elektrana Morava i Kolubara A.

Vetropark Kostolac biće na mreži sledeće godine

Prema rečima prvog čoveka EPS, najznačajniji projekti EPS-a u oblasti zelene energije podrazumevaju gradnju hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana.

U 2024. očekuje se završetak vetroparka Kostolac snage 66 MW, solarne elektrane Petka, snage skoro 10 MW, kao i instalacija solarnih panela na krovovima Termoelektrane Nikola Tesla A (TENT).

Novina su dva vetroparka snage 500 MW kod Kostolca

Tomašević kaže da je godinu dana kasnije planirano da solarna elektrana bude postavljena i na krovovima druge velike termoelektrane, TENT B, dok će na pepelištima termoelektrana Kolubara A i Morava, uz najavljenu pomoć kreditora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i KfW, biti instalirane pomenute dve solarne elektrane.

Na području Kostolca planirane su solarne elektrane Srednje kostolačko ostrvo, snage 97 MW i Klenovnik“ od oko 250 MW.

Nije zanemarena ni mogućnost daljeg iskorišćenja potencijala vetra, jer su na lokaciji Stiško polje kod Kostolca planirana dva vetroparka od po 500 MW, a ukupna investicija procenjena je na 1,5 milijardi evra, naveo je Tomašević.

RHE Bistrica na mreži do 2031.

On je istakao da će neophodnu rezervu energije za balansiranje varijabilnih obnovljivih izvora – sunca i vetra, obezbediti ključni projekat u realizaciji zelenog scenarija – reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica, planirane snage 628 MW.

Ova elektrana će omogućiti ulazak novih čistih megavata iz solarnih i vetroelektrana, a mogla bi biti na mreži do 2031. godine, odnosno na vreme da omogući prihvat planiranih elektrana na varijabilne obnovljive izvore u srednjem roku, najavio je Tomašević.

RHE Đerdap 3 bi mogla da bude završena do 2037.

Dalji razvoj zelenog scenarija zahtevaće dodatnu podršku u pogledu akumulacije energije i zato će biti potreban razvoj i realizacija ambicioznog projekta RHE Đerdap 3, u dve faze, do 2037. Investicija podrazumeva još dva kapaciteta od po 600 megavata.

Tomašević je istakao da je pravovremena planska revitalizacija proizvodnih objekata od presudne važnosti za energetsku sigurnost. Osim što povećavaju pouzdanost rada elektrana, revitalizacije produžavaju radni vek, a donose i dodatne megavate instalisane snage i dragocene gigavat-sate električne energije.

Planirane su i brojne revitalizacije hidroelektrana

Zato EPS u narednim godinama planira revitalizaciju HE Bistrica, koja bi trebalo da bude završena do 2027, kao i modernizaciju i povećanje snage za 40 MW u HE Đerdap 2, etapno na svih 10 agregata, do 2032. Novih ukupno 11,8 MW dobiće i Vlasinske hidroelektrane i tri agregata HE Potpeć, uz prethodnu ugradnju i četvrtog agregata u HE Potpeć, snage 12,7 MW.

„Ovakav scenario strateškog razvoja EPS, zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora kojima Srbija raspolaže, omogućio bi postepeno smanjenje korišćenja sada dominantnog energenta – lignita. Do potpune zamene drugim baznim energentom, nova, zelena energija bi sve više doprinosila energetskoj sigurnosti i nezavisnosti Srbije i EPS. To je veoma značajno u vremenu energetske krize, kada se energija i energenti potvrđuju kao ključni faktori za opstanak i razvoj nacionalnih ekonomija“, poručio je Tomašević.