x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Otvoreni međunarodni sajmovi energetike, životne sredine i urbanih pametnih tehnologija u Beogradu

04.10.2017. | Komentari: 0Autor:

Slika: Beogradski sajam
Otvoreni međunarodni sajmovi energetike, životne sredine i urbanih pametnih tehnologija u Beogradu

Na Beogradskom sajmu danas su otvoreni međunarodni sajmovi energetike, životne sredine i urbanih pamentih tehnologija na kojima učestvuje više od 150 domaćih i stranih izlagača. Pored predstavljanja novih tehnologija, ovi sajmovi pružaju priliku da se na različitim pratećim konferencijama i debatama razmotre najvažnija pitanja u oblasti energetike i životne sredine za Srbiju i region i čuju različite stručne analize.

Trinaesti međunarodni sajam energetike, 14. međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa – EcoFair i 6. iSEC – Međunarodni sajam urbanih pametnih tehnologija – Pametni i sigurni gradovi, održavaju se od 4. do 6. oktobra pod sloganom “Nova energija – pametni gradovi”.

Sajam energetike je godišnje i regionalno okupljanje kompanija, korporacija, institucija i stručnjaka iz sektora električne energije, uglja, nafte i gasa, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i rudarstva. EcoFair je posvećen sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine, dok je 6. iSEC posvećen visokim tehnologijama u funkciji urbanih servisa svojstvenih “pametnim i sigurnim gradovima”.

Filipović: Ugalj dominantan, ali treba ulagati u OIE i energetsku efikasnost 

Državna sekretaraka u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović je otvarajući sajmove rekla da je to ministarstvo prepoznalo da je, pored tradicionalnih izvora energije, potrebno ulagati i u obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Ona je rekla da ugalj, kao glavni resurs Srbije, treba da se koristi na pametan način.

U Srbiji se dve trećine električne energije proizvodi u termoelektranama a jedna trećina u hidroelektrana.  Vršilac dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Milorad Grčić je rekao da se hidroenergetski sektor ne može potceniti, najavivši da će sledeće nedelje biti pušten u rad hidroagretgat A1 na hidroelektrani Đerdap 1. Taj agregat je remontovan posle dve godine i pored određenih problema sa ruskim partnerom oko remonta.

Takođe, EPS za sada ima dovoljno kapaciteta da balansira 500 MW elektične energije iz vetroparkova koliko se očekuje da bude izgrađeno u naredne tri godine, rekao je izvršni direktor EPS-a za poslove trgovine električnom energijom Dragan Vlaisavljević na sesiji posvećenoj pametnim gradovima.

Srbija bi mogla da te kapacitete poveća na 1.000 MW posle 2021. godine, ako resorno ministarstvo tako odluči, ali se onda postavlja pitanje da li bi imala dovoljno kapaciteta za balasiranje, odnosno da tu struju, kada je neophodno zbog vremenskih prilika, nadoknadi iz drugih izvora, dodao je Vlaisavljević.

Energetski pametni gradovi u središtu održivog energetskog razvoja

Korišćenje obnovljivih izvora energije je jedna od odlika i pametnih gradova. Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac je rekao da je energetski pametan grad visoko energtski i resursno efikasan grad, da primenjuje informacione i komunikacione tehnologije, a da ga odlikuju otpornost, energetska efikasnost, pametno osvetljenje i transport, kao i pameti integrisani sistemi daljinskog grejanja i hlađena.

U svetu je u gradovima 2010. godine živelo 52 odsto stanovništva, a očekuje se da taj procenat porste na 66 odsto do 2050. godine. To stanovništo pritom koristi 70 odsto energije u svetu, rekao je Banjac i dodao da je za razvoj društva dominatno praćenje potrošnju energije.

Problem naplate ekoloških taksi i nenamenskog trošenja

Pred Srbijom su brojni izazovi u domenu životne sredine, uključujući usaglašavanje sa propisima EU, a jedan od prioriteta novoosnovanog Ministarstva zaštite životne sredine je jačanje administrativnih kapaciteta i početak finansiranja projekata iz Zelenog fonda.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić rekao je na panelu o javnim politikama u oblasti životne sredine da u ministarstvu, Agenciji za zaštitu životne sredine i inspekciji radi 250 zaposlenih, ali da je izdejstvovano da se u naredne dve do tri godine zaposli još 170 ljudi, uglavnom mladih kako bi u godinama koje dolaze zemlja imala stručnjake za ovu oblast.

On je rekao da uskoro treba da bude usvojena uredba na osnovu koje će biti raspisan konkurs za projekte koji će se finansirati iz Zelenog fonda sledeće godine. Izbor projekata će omogućiti da se programiraju sredstva za to u budžetu za narednu godinu.

Delegacija Evropske unije u Srbiji je rekla da mora da se unapredi rad Zelenog fonda, kao i da se obezbedi namensko trošenje sredstava, rekao je Vesić.

U Srbiji se po osnovu različitih taksi na ime zagađenja, poput takse za zagađenje vazduha, za praškaste materije, emisije ugljen dioksida i drugih gasova, plastične kese, slivaju sredstva u budžet ali se ona nužno ne koriste za finansiranje u oblasti životne sredine.

Prošle godine 50 do 60 miliona evra je naplaćeno na ime eko taksi, a za životnu sredinu je izdvojeno oko 17-18 milioan evra, rekao je Vesić.

Ta sredstva se ne slivaju direktno u Zeleni fond već se sredstva raspodeljuju unutar budžeta. Ministar zaštite životne sredine je pokrenulo to pitanje, rekao je Vesić.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije rekao je da bi po osnovu ekoloških taksi trebalo godišnje da se prikupi oko 100 miliona evra.

Pojedina preduzeća, međutim, nisu dostavila Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaje neophodne za obračun i naplatu taksi. U nekim slučajevima su ih sudovi oslobađali te obaveze, proglašavajući Agenciju nenadležnom, rečeno je na skupu.

Vesić je rekao da je zbog toga uveden sistem prinudne naplate.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.