Oprezno sa višekratnim plastičnim flašama – oslobađaju toksične supstance!

Plastične flaše za vodu za višekratnu upotrebu su popularne, posebno tokom sportskih aktivnosti, zbog svoje male težine i otpornosti na udarce. Međutim, određena hemijska jedinjenja mogu iz plastike da migriraju u vodu za piće, pokazale su nove analize istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu. Oni su u vodi iz plastičnih flaša pronašli oko 400 različitih hemijskih materija, a neke od ovih supstanci su potencijalno štetne po ljudsko zdravlje.

Čudan ukus vode nakon što je neko vreme bila u plastičnoj boci za višekratnu upotrebu ima svoje razloge, ističu danski naučnici. Oni su pronašli veliku količinu hemijskih supstanci u vodi koja je stajala u plastičnoj flaši, već nakon 24 sata.

Istraživanje je osmišljeno tako da bude što je moguće bliže tipičnom korištenju flaša. Ljudi najčešće piju vodu koja je nekoliko sati stajala u flašama. Ispitivane su nove flaše, kao i boce koje su se redovno koristile za vodu tokom sporta otprilike godinu dana, naveli su naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu.

Pronađene štetne materije su potencijalno opasne po zdravlje

Profesor Jan H. Christensen i istraživačica Selina Tisler su u flašama otkrili više od 400 jedinjenja povezanih s plastikom, kao i preko 3.500 povezanih s deterdžentom za pranje sudova u mašini. Veliki deo čine nepoznate supstance koje istraživači tek treba da identifikuju. Studija je objavljena u časopisu Journal of Hazardous Materials.

Istraživanjem je utvrđeno prisustvo supstanci štetnih po ljudsko zdravlje kao što su endokrini disruptori i karcinogene materije. Naučnici su pronašli razne plastične omekšivače, antioksidante i sredstva za oslobađanje koji se koriste u proizvodnji plastike, kao i dietiltoluamid (DEET), poznat kao aktivna supstanca u spreju protiv komaraca.

Pronađeni su plastični omekšivači, antioksidanti i sredstva za oslobađanje koji se koriste u proizvodnji plastike, kao i dietiltoluamid (DEET)

Istraživači su ostavljali običnu vodu iz slavine u novim i u korišćenim bocama za piće da odstoji 24 sata. Takođe su analizirali i plastične flaše pre i posle pranja u mašini za sudove, kao i nakon dodatnog ručnog ispiranja posle mašinskog pranja.

„Najtoksičnije supstance koje smo identifikovali zapravo su se pojavile nakon što je flaša bila u mašini za pranje sudova, verovatno zato što pranje izjeda plastiku i tako se povećava ispuštanje supstanci“, objasnila je Tisler.

Toksičnost vode u flašama nije istražena

U novim plastičnim flašama za višekratnu upotrebu pronađeno je skoro 500 različitih supstanci koje su ostale u vodi nakon dodatnog ispiranja. Preko 100 njih potiče od same plastike.

Tisler navodi da naučnici tek treba da zaključe da li je voda u flašama štetna po zdravlje, jer trenutno imaju samo procenu koncentracija supstanci i toksikološke procene.

Naučnici tek treba da zaključe da li je voda u flašama štetna po zdravlje

„Samo zato što su ove supstance u vodi, ne znači da je voda toksična i da utiče na nas ljude. Ali problem je u tome što to jednostavno ne znamo. A u principu nije baš sjajno piti ostatke sapuna ili druge hemikalije“, kaže Selina Tisler.

Iako povezanost pronađenih hemijskih jedinjenja i toksičnosti vode još uvek nije utvrđena, jer su potrebna dodatna istraživanja, naučnica Tisler ističe da će sama umesto plastične flaše radije koristiti staklenu ili bocu od kvalitetnog nerđajućeg čelika.

Potrebna je bolja regulativa

Rezultati istraživanja odražavaju nedostatak znanja o ovoj problematici kao i slabe regulative. Postoji potreba za boljim standardima u proizvodnji plastičnih flaša, navode hemičari koji su sproveli analize.

„Studija pokazuje koliko je malo znanja o hemikalijama koje se emituju iz proizvoda sa kojima naša hrana i piće dolaze u kontakt. A opšti je problem što su propisi merenja tokom proizvodnje veoma blagi“, kaže profesor Christensen.

Oznaka za biorazgradivu plastiku ne znači da su flaše nužno napravljene od prirodnih jedinjenja

Studija je obuhvatila i flaše koje su označene kao biorazgradiva plastika. Istraživači su napomenuli da takva oznaka ne znači da su nužno napravljene od prirodnih jedinjenja, a takođe i da plastifikatori mogu lakše da migriraju u vodu za piće kada se biorazgradive flaše polako razgrađuju tokom upotrebe.