Photo: Balkan Green Energy News
Autori: Vladimir Spasić i Branislava Jovičić
Investitori i bankari smatraju da Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije predstavlja dobru polaznu osnovu da se omoguće ulaganja u vetroparkove snage više od 2.000 megavata, ali da bi se to i desilo potrebno je da država napravi izmene koje će omogućiti da što više projekata dobije subvencije, a da oni koji ih ne dobiju mogu da ih sprovedu na tržištu.
Nacrt zakona, o kojem se trenutno vodi javna rasprava, izaziva veliku pažnju investitora u vetroparkove, kao i aktera u sektoru elektroenergetike jer zakon i podzakonska akta koja će biti donesena treba da kreiraju okvir za razvoj tržišta. Šta je još potrebno uraditi da bi zakon, koji su investitori i finansijske institucije u anketi ocenili ocenom 4, dobio najvišu ocenu 5, bila je tema diskusije na okruglom stolu „Industrija vetra u Srbiji između aukcija i tržišta – 2.000 megavata zelene energije čeka jasan signal države“, koji je organizovao Balkan Green Energy News, a moderirao Ivan Gazdić, partner u advokatskoj kancelariji CMS Srbija.
Umesto fid-in tarifa koje su funkcionisale po principu fiksne subvencije na 12 godina za investitore koji su uspeli da uđu u kvotu od 500 MW u prvom talasu investicija u obnovljive izvore energije, država sada uvodi aukcije na kojima će se investitori nadmetati da dobiju subvencije, koje se sada zovu premije.
S obzirom da je posao definisanja modela aukcija, poveren Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), još u toku, u ovom trenutku se i dalje ne zna kako će izgledati model aukcija, kolike će biti kvote, kojom dinamikom će se raspisivati aukcije, kakvi će biti uslovi za učešće, ali kakav god da bude model budućih aukcija, jedno je sigurno – neće svi investitori ući u sistem podsticaja, a Nacrt zakona, onako kako je sada napisan, vodi računa samo o pobednicima aukcija.
Turković: Mi smo prirodni partneri državi u procesu dekarbonizacije i povećanju udela zelene energije
Investitori koji kroz izgradnju vetroparkova treba da investiraju u Srbiju više od dve milijarde evra, jednoglasni su u stavu da oni koji ne budu prošli na aukcijama neće odustati od svojih investicija već će električnu energiju prodavati na tržištu, ali da je neophodno da država i njih prepozna u zakonu i obezbedi im ravnopravne uslove rada kao i pobednicima aukcija. Naravno, bez zavlaćenja ruke u državnu kasu.
Investitori ukazuju da je predvidljivost definisana zakonom i podzakonskim aktima ono što je najvažnije za investitore kada donose odluku o investiranju. Oni kažu da je važno definisati nekoliko stvari da bi se investicije realizovale: definisanje ugovora o premiji i koriporativnih ugovora o otkupu električne energije, prioritetan pristup mreži, predvidljivost troškova balansiranja.
Model aukcija: Sa manje subvencija uraditi više
Nacrt zakona ne definiše detalje aukcija, već će to biti urađeno podzakonskim aktima. Investitori smatraju da se aukcije moraju organizovati tako da budu sredstvo da se napravi tržište, koje će na kraju dovesti do toga da država, tačnije, građani, ne subvencionišu zelenu energiju.
Zato bi na aukcijama trebalo dodeljivati premije samo za deo instalisanog kapaciteta jednog projekta, dok bi se ostatak plasirao na tržištu, što je, na primer, slučaj sa aukcijama za solar u Albaniji, koje su donele najnižu cenu električne energije na Balkanu, rekla je Maja Turković, direktorka za Srbiju kompanije CWP.
U praksi to znači da se premije ne daju za 100% kapaciteta neke elektrane, već za 50% na primer, dok ostatak investitor prodaje sam na tržištu. Predlog je zasnovan na tome što investitor elektranu može izgraditi i sa subvencijama za 50% i sa subvencijama za 100% kapaciteta. Ali, u prvom slučaju država je dala subvencije za 50 MW i dobila izgrađenu elektranu od 100 MW, a u drugom je dala za 100 MW, znači duplo više novca, i dobila elektranu od 100 MW.
„Sa takvim modelom aukcija država će sa manje novca, tačnije subvencija, postići više“, tvrdi Turković.
EBRD od decembra 2020. savetuje vladu kako da pripremi aukcije
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) od decembra 2020. zajedno sa Vladom Srbije radi na pripremi aukcija. Pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike se ogleda u detaljnim preporukama za model aukcija, za regulisanje balansiranja i uslovima pod kojima proizvođači zelene energije mogu postati balansno odgovorna strana, kao i u pripremi dokumentacije za aukcije.
Corbo: pobednici da se biraju isklučivo na osnovu najniže cene
Naš savet je da aukcije budu jednostavne, kao i da se pobednici biraju isključivo na osnovu najniže cene, rekao je Francesco Corbo, šef za energetiku za Zapadni Balkan i Hrvatsku u EBRD-u.
Na pitanje kada očekuje prvu aukciju u Srbiji on je odgovorio da se nada da bi EBRD, ako sve o čemu se razgovara sa vlastima bude obavljeno na vreme, mogao pre leta da kaže vladi da je pravi trenutak da ih raspiše.
Država mora da odluči šta želi
Muškatirović: Ovakav zakon kakav je, ne prepoznaje postojanje tržišta
„Ako su uslovi za kvalifikaciju lakši, država će dobiti projekte sa modernijom tehnologijom, po nižim cenama odnosno subvencijama, ali vremenski mnogo kasnije. Ako su uslovi zahtevniji onda će brže dobiti nove elektrane, poručio je Miloš Colić, direktora firme New Energy Solutions, komentarišući uslove kvalifikacija za aukcije.
To je strateško pitanje, kako je dodao, i neko mora na to da odgovori.
Uvođenje aukcije pozdravio je i Christophe Bols, direktor firma Elicio za Srbiju, ali je upozorio da država mora da budu pažljiva u tome kakve će uslove postaviti za učešće na njima jer će od toga zavisiti koliko će vetroparkova biti izgrađeno.
Nacrt je dobar, ali mislim da bi država prilikom pripreme podzakonskih akata, koji će detaljno razraditi model aukcija, definisati dinamiku njihovog održavanja, morala da sasluša investitore i banke kako bi aukcije omogućili da Srbija dobije što više energije iz vetra, poručio je on.
Neravnopravnost projekata sa premijama i bez premija: Pristup mreži
Vetroparkovi izgrađeni bez premija, kako piše u Nacrtu, ne bi imali prioritetan pristup mreži, kao što je to slučaj sa elektranama sa premijama. Kada bi ova odredba ušla u zakon, tada bi operatoru prenosnog sistema bila ostavljena mogućnost da potisne odnosno isključi sa mreže vetroparkove, jer nemaju prioritetan pristup, što bi smanjilo prihode zbog manje proizvodnje.
Praksa u Evropi je u potpunosti drugačija – svi obnovljivi izvori energije imaju isti prioritetni pristup mreži bez obzira da li su u sistemu podsticaja države ili nisu.
„Odlično je što ćemo imati ovakav zakon, ali mora da se doradi, na primer, u delovima koji se odnose na razvoj projekata bez subvencija, da ne bi bilo straha da mi kao investitori uđemo u njihovu realizaciju“, istakao je Dušan Muškatirović, savetnik u firmi Ivicom Energy.
Lazendić: Inovativnost glavna odlika zakona
„Veliki broj kompanija prepoznao je Republiku Srbiju kao ambijent za realizaciju svojih investicija u obnovljivu energiju, a kompanije koje su ranije investirale i dalje su tu da nastave da ulažu što je dobra poruka“, rekla je Neda Lazendić, direktorka kompanije Windvision NBT.
Lazendić: aukcije su prelazno rešenje do poslovanja po tržišnim principima
Kompanija Windvision, podsetila je Lazendić, je odnedavno ušla u partnerstvo sa norveškom kompanijom NBT, da zajednički rade na realizaciji projekata ukupne snage od 800 MW.
Lazendić je pohvalila inovativnost kao glavnu odliku novog zakona, a posebno to što obnovljivi izvori energije dobijaju svoj zakon, što ukazuje i na novi, poseban značaj obnovljivih izvora energije za Republiku Srbiju i plan države da smanji korišćenje fosilnih goriva i poveća upotrebu čistijih oblika energije.
Nacrt, prema njenim rečima, uvodi aukcije kao prelazno rešenje između važećeg subvencionisanja elektrana na zelenu energiju kroz fid-in tarife i prestanka subvencionisanja i poslovanja po tržišnim principima.
„U Nacrtu ne važi isti tretman za projekte koji će dobiti premije na aukcijama i onih koji će biti sprovedeni bez tih podsticaja, po tržišnim uslovima, jer samo ovi prvi imaju prioritetan pristup mreži i oslobođeni su od troškova balansiranja, a to bi trebalo da važi za sve“, istakla je ona.
Bragonzi: Moguće kreditiranje i do 75% troškova zelenih projekata
Alessandro Bragonzi, novi direktor Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, poručio je da je važno da zakon ohrabruje strane investicije, kao i da omogućava da se napuste subvencije i uvedu tržišni uslovi u sektor.
EIB obično obezbeđuje 50% finansija za projekat, ali kod zelene energije to se može povećati na 75%, čime se olakšava sprovođenje investicija, istakao je on.
Evropska investiciona banka je zacrtala cilj da do 2025. godine 50% kredita bude za projekte u oblasti odživog razvoja, zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Troškovi balansiranja
Nacrt zakona predviđa besplatno balansiranje za vetroelektrane u sistemu podsticaja sve do uvođenja unutardnevnog tržišta. Iako na prvi pogled ovo izgleda kao „besplatan kolač“ kojim će država počastiti investitore, ta „pogodnost“ nije predviđena za projekte bez premija, što ukazuje na još jednu neravnopravnost.
Čak i da se neravnopravnost zanemari kao kriterijum, srednjeročno posmatrano, i za jedne i za druge projekte važno je da se sada u Nacrtu ili podzakonskim aktima definiše kako će se obračunavati trošak balansiranja kada se to u nekom trenutku desi, jer tako mogu unapred da predvide trošak koji ih očekuje. Time bi uslovi za gradnju vetroparkova postali predvidljiviji, što je jedan od glavnih zahteva i investitora i finansijskih institucija.
Finansijski element učestvovanja na aukcijama
Obaveznost dostavljanja bankarske garancije kao uslov za učešće na aukcijama, prema rečima Maje Turković, povećalo bi verovatnoću da će neko ko prođe na aukcijama izgraditi elektranu.
„Sada se u Nacrtu bankarska garancija traži posle pobede na aukciji, pa ako je neko ne donese deo kvote koju je dobio neće biti iskorišćen na toj aukciji i elektrana neće biti izgrađena“, poručila je ona.
Uslovi za učešće na aukcijama će, kako je rekao Aleksandar Savić, šef odeljenja za javni sektor i specijalno kreditiranje Erste banke, promeniti način rada sa investitorima. Banke će, naime, morati ranije da se uključe u proces, da bi investitor došao spreman na aukcije.
To, kako je dodao, neće biti problem, ka ni izdavanje bankarskih garancija pre aukcija.
Korporativni ugovori o otkupu električne energije: Preduslov za razvoj tržišta
Da bi projekti koji ne budu uspešni na aukcijama mogli da dovedu do gradnje novih vetrparkova neophodni su korporativni ugovori o otkupu električne energije.
Maja Turković kaže da je za omogućavanje ovakvih ugovora neophodno da država obezbedi pravni okvir. To može da uradi tako što bi ih samo pomenula u zakonu, i dala osnov da se izmene pravila o radu tržišta, koja se najviše odnose na rad Elektromreže Srbije (EMS).
Korporativni ugovori o otkupu električne energije su, prema rečima Miloša Colića, dobro rešenje jer će biti sve više kompanija u Srbiji koje će kao potrošači želeti da ih sklapaju direktno sa proizvođačima. Ali, on smatra da sada nisu ušli u Nacrt jer je pitanje da li da prodavci budu snabdevači ili proizvođači.
Zato je dobro da prvo usvojimo ovakav zakon, pa da u praksi vidimo šta je najbolje rešenje, i onda se zakon može promeniti, dodao je on.
Osniva se udruženje za obnovljive izvore energije
Danijela Isailović, direktor za odnose sa državnim institucijama i odnose sa javnošću firme Wind Park Plandište, istakla je da je ključno što je zakon kao osnovni cilj definisao smanjenje upotrebe fosilnih izvora energije. Još važnije je što je proklamovao da će obnovljiva energija biti budućnost energetskog sistema, dodala je ona.
Isailović je takođe najavila da se u februaru očekuje formalno osnivanje nacionalne asocijacije za obnovljive izvore energije koju je inicirala firma New Energy Solutions, a podržala Evropska banka za obnovu i razvoj. Komentarišući buduću ulogu asocijacije, Miloš Colić je rekao da će njena uloga biti da zastupa stavove sektora, ali i da radi na promociji zelene energije.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.