Održana rasprava o nacrtima propisa za uvođenje prozjumera i premija za solarne i vetroelektrane u Makedoniji

U Skoplju je 8. novembra organizovana javna rasprava o nacrtu pravilnika i nacrtu uredbe kojima će se uređivati sektor obnovljivih izvora energije (OIE) u narednom periodu, uključujući uvođenje prozjumera i tenderskih postupaka sa elektronskim obrnutim aukcijama za dodeljivanje premija investitorima u fotonaponske sisteme i vetroelektrane.

Nacrte ovih podzakonskih akata za sprovođenje novog makedonskog zakona o energetici, koji je usvojen u maju ove godine, pripremili su konsultanti Ministarstva ekonomije i kancelarije potpredsednika vlade za ekonomska pitanja Koče Anguševa iz Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), prenose mediji.

Na javnoj raspravi koja je održana u prostorijama Privredne komore Makedonije, kojoj su prisustvovali brojni energetski eksperti, predstavnici poslovne zajednice i potencijalni investitori, Angušev je rekao da nacrt pravilnika predviđa uvođenje prozjumera, što, kako je objasnio, znači da će domaćinstva, mala preduzeća i budžetski korisnici, moći da budu ne samo potrošači, već i proizvođači električne energije, tako što će instalirati fotonaponske sisteme ili male vetrolektrane.

Prozjumerima bi bilo omogućeno da prodaju višak električne energije na tržištu, ali su učesnici u raspravi imali određene zamerke u pogledu predviđenih pravila i cena za otkup viškova od prozjumera.

Aukcije za dodeljivanje premija za fotonaponske sisteme i vetroelektrane

Nacrti propisa predviđaju pokretanje tenderskih postupaka sa elektronskim obrnutim aukcijama za dodeljivanje premija investitorima u fotonaponske sisteme i vetroelektrane, a kriterijum za dodelu premija biće najniža zatražena subvencija. Makedonija je već predvidela lokacije na zemljištu u državnoj svojini za potencijalne fotonaponske sisteme i projekte vetroelektrana instalisane snage od 10 MW ili veće, ali i od 1 MW do 3 MW, a ove lokacije biće opremljene priključcima za distributivnu ili prenosnu mrežu.

Nacrti predviđaju i mogućnost dodeljivanja premija za projekte na zemljištu koje nije u državnoj svojini, navodi se u saopštenju Privredne komore Makedonije.

Prema rečima Aleksandra Dedinca iz USAID-a, koje prenosi Večer, i dalje se predviđaju fid-in tarife za hidroelektrane (HE) snage do 10 MW, vetroparkove do 50 MW, i postrojenja na biomasu i biogas do 1 MW, dok se premije predviđaju za vetroparkove instalisane snage do 50 MW i fotonaponske sisteme instalisane snage do 30 MW.

Dedinec je govorio i o prozjumerima, napomenuvši da domaćinstva ne bi trebalo da instaliraju fotonaponske sisteme snage veće od 4 kW, a mala preduzeća i budžetski korisnici snage veće od 20 kW.

Dostignut udeo OIE od 18,2% u 2016.

U 2016. godini, BJR Makedonija je dostigla udeo OIE od samo 18,2% u ukupnoj finalnoj potrošnji energije, što je manje od predviđenog proseka od 24,6% za 2015. i 2016. godinu, navodi se u najnovijem Godišnjem izveštaju o implementaciji Sekretarijata Energetske zajednice.

U 2017. godini, ova balkanska država je imala ukupno 753 MW kapaciteta OIE, uključujući velike hidroelektrane (HE), 585 MW, male HE (MHE), 107 MW, kapacitete energije vetra, 37 MW, solarne kapacitete, 17 MW, i postrojenja na biogas, 7 MW.