x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Srbija već ima prozjumere, ali regulatorne nepoznanice ograničavaju predavanje viškova energije u mrežu

13.09.2018. | Komentari: 0Autor:

Foto: ASOR
Srbija već ima prozjumere, ali regulatorne nepoznanice ograničavaju predavanje viškova energije u mrežu

Ko su prozjumeri, a šta agregatori? Domaća javnost još uvek nije dovoljno upućena, ali donosioci odluka i eksperti u javnim preduzećima, regulatornom telu i na univerzitetima u Srbiji ne samo da su svesni trenda koji neumitno dolazi, već i raspravljaju o tehničkim i regulatornim zahtevima priključenja prozjumera na mrežu na skupovima kao što je radionica koju je Asocijacija za održivi razvoj (ASOR) organizovala 12. septembra u Beogradu.

Na radionici na temu Energetska tranzicija u Srbiji: Smernice i izazovi, koju je ASOR organizovao u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom (ECF), prof. dr Miroslav Kopečni, član Programskog odbora ASOR-a, je predstavio zaključke prve dve radionice održane u okviru projekta Mobilizacija i uključivanja zainteresovane javnosti u proces kreiranja održive energetske politike Srbije.

Profesor Kopečni kaže da će projekat prozjumera u Srbiji zahtevati ogromna sredstva, kao i da će biti potrebno doneti i političku odluku o njihovom uvođenju. Međutim, koncept proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (OIE) za sopstvenu potrošnju i predavanje viškova proizvedene električne energije u mrežu (eng. producer + consumer = prosumer) svakako kuca na vrata, jer će postati obavezujuć kada EU usvoji Četvrti energetski paket poznat i kao „Čista energija za sve Evropljane“, kaže Kopečni.

Kopečni je takođe podsetio na činjenicu da je i dalje otvoreno pitanje da li Srbija nakon fid-in tarife kao modela podsticaja za OIE, koji ističe krajem 2018. godine, prelazi na model fid-in premije ili aukcija, kao i da bez te informacije nijedan investitor ne može da aplicira za kredit kojim bi finansirao projekat proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Prozjumeri možemo biti svi

Varvara Aleksić, ekspertkinja za pravo energetike i životne sredine, je za učesnike radionice „otpakovala“ Četvrti energetski paket i predstavila pravne izazove integracije novih učesnika na tržištu – prozjumera, agregatora i lokalnih energetskih zajednica.

Za širu javnost, Aleksić je objasnila da su prozjumeri učesnici na tržištu električne energije koji električnu energiju koriste, skladište i njom trguju samostalno ili preko agregatora. Agregatori su učesnici na tržištu koji kombinuju potrošnju ili proizvodnju električne energije više prozjumera i njom trguju na tržištu, dok su lokalne energetske zajednice udruženja, zadruge, partnerstva, neprofitne organizacije ili druga pravna lica koja kontrolišu akcionari ili članovi društva.

„Potrošaču se daje uloga aktivnog učesnika na organizovanom tržištu električne energije, što u praktičnom smislu znači da svaki potrošač kod kuće može da ugradi solarne panele ili vetrogeneratore kako bi ne samo proizvodio i koristio proizvedenu električnu energiju za svoje potrebe, već i u slučaju viška imao pravo da izađe na tržište, proda elektičnu energiju i za to dobije naknadu. Time se omogućava da potrošač svojim aktivnim delovanjem smanji svoje troškove i uveća prihode“, kaže Aleksić za Balkan Green Energy News.

Potrošači takođe imaju mogućnost da se udružuju ili da osnivaju lokalne energetske zajednice, koje bi okupljale više prozjumera i time u isto vreme zadovoljavale sopstvene potrebe za električnom energijom i bile konkurentnije na tržištu pri prodaji viška proizvodnje, objašnjava Aleksić.

Na radionici se čulo i da je pitanje kako će operatori distributivnog sistema u regionu gledati na lokalne energetske zajednice jer postoji pitanje održavanja mreže, pri čemu se pokušava da se taj trošak prebaci na lokalne energetske zajednice.

Prozjumeri u Srbiji već postoje, ali…

Prozjumeri u Srbiji već postoje, ali njihov tačan broj je nemoguće utvrditi, jer su potrošači koji „iza brojila“ instaliraju solarni panel ili neki drugi vid proizvodnje nevidljivi za distributera energije, prof. dr Aleksandar Janjić sa Elektronskog fakulteta u Nišu kaže za Balkan Green Energy News.

„Na osnovu razgovora sa instalaterima panela u Srbiji (Sunčica, Conseko, Telefon inženjering) postoji između 100 i 200 malih sistema priključenih na mrežu. Najčešće se radi o malim solarnim sistemima, od 1kW do desetak kW snage instaliranih na domaćinstva“, kaže Janjić i dodaje da se viškovi uglavnom predaju u mrežu, ali se ne mere.

Jedan broj prozjumera ima ugrađenu automatiku kojom se sprečava plasiranje viškova u mrežu. Jedini način za prodaju energije je sistem koji je odvojen od postojeće instalacije i poseduje sopstveno brojilo. Tu energiju otkupljuje javni snabdevač, na šta ga obavezuje zakon, kaže Janjić.

Na pitanje koja su po njegovom mišljenju trenutna regulatorna ograničenja za predavanje viškova u mrežu, Janjić kaže da bi najkorisnije bilo donošenje uredbe o tzv. Net meteringu (neto merenju), kojom se reguliše način tarifiranja energije predate u mrežu.

“Tek tada bi se stvorili jaki podsticaji za ugradnju panela, koji bi se koristili za pokrivanje sopstvene potrošnje, dok bi viškovi bili iskorišćeni za smanjenje računa za utrošenu energiju“, kaže Janjić.

Preporuke za integraciju prozjumera u mrežu

Dalibor Muratović, direktor Direkcije za distribuciju Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) je na radionici predstavio Preporuke za integraciju prozjumera u mrežu (Policy Guidelines 01/2018-ECS on the grid integration of prosumers) koje je u februaru 2018. godine objavio Sekretarijat Energetske zajednice.

Preporuke se odnose na pravni i regulatorni okvir, ispunjenje kriterijuma vezano za tehnologiju i kapacitet, komercijalne šeme sopstvene potrošnje, tretman viška energije, troškove mreže, obračun poreza na dodatu vrednost i ostalih naknada, rešavanje balansnog odstupanja i na povezivanje na mrežu.

Neke od preporuka su da prozjumeri treba da snose odgovornost za deo troškova sistema tj. pripadajuće troškove mreže ili mrežni kapacitet koji koriste za potrebe svoje proizvodnje i da je važno uspostaviti tržišni princip, bez unakrsnih subvencija, koji se postiže sistemom neto obračuna.

Radionicu je zaključila Sonja Risteska iz nemačkog think-tanka Agora Energiewende, koja je govorila o  energetskoj tranziciji u zemljama Zapadnog Balkana i prednostima regionalne integracije. Agora Energiewende trenutno radi na izradi dve regionalne studije koje bi trebalo da pomognu da se poveća udeo obnovljivih izvora energije u regionu – prva se odnosi na povećanja fleksibilnosti sistema u  uslovima  regionalne integracije, a druga na smanjenje troškova finansiranja projekata OIE putem instrumenta za smanjenje rizika (de-risking facility).

Risteski je predstavila i prvi regionalni think-tank na području Zapadnog Balkana posvećenog energetskoj traziciji, čiji su članovi i ASOR i RES Fondacija iz Srbije.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.