Prosečan stepen implementacije propisa u članicama Energetske zajednice (EnZ) je oko 43%, navodi se u Godišnjem izveštaju o implementaciji Sekretarijata EnZ, i naglašava potreba završetka prve tranzicije, od zatvorenih, postsocijalističkih energetskih sektora do regionalno integrisanih tržišta, kako bi bila uspešna druga tranzicija, ka zelenoj energiji, koja trenutno transformiše Evropu i svet.

Izveštaj, koji obuhvata period od septembra 2017. do septembra 2018. godine, otkriva da su Crna Gora i Srbija i dalje predvodnici u primeni propisa EnZ, Makedonija je prešla na treće mesto, a Albanija i Kosovo* su u sredini.

Na začelju su Moldavija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina, koja ima najslabiju implementaciju. Gruzija je najslabija kada je reč o primeni, ali ima dobar tempo, s obzirom na to da većina rokova za transpoziciju još nije istekla.

Treću godinu za redom, fokus EnZ je na implementaciji Trećeg energetskog paketa, gde je novina to što se u maju 2018. godine Makedonija pridružila ostalim članicama, koje su već prenele ovaj set propisa.

Promena paradigme – od liberalizacije tržišta do dekarbonizacije

Sekretarijat EnZ energetsku tranziciju koja trenutno menja Evropu i ostatak sveta naziva drugom tranzicijom za članice EnZ. Prvo tranzicija je je bio prelazak sa zatvorenog, post-socijalističkog energetskog sektora u svakoj od članica, na otvorena i regionalno integrisana energetska tržišta.

“Sa promenom paradigme – liberalizacija tržišta u dekarbonizacija, postavlja se pitanje da li je vreme i za radikalnu promenu kursa u članicama EnZ? Ili drugačije rečeno: možemo li da preskočimo prvu tranziciju i da uskočimo u sledeću, sa dobrim izgledima za uspeh? Odgovor je ne”, navodi se u izveštaju.

Sekretarijat smatra da je uspešan završetak prve energetske tranzicije važan kako bi se omogućili isti uslovi između članica EnZ i članica EU.

Sekretarijat ističe da su izmene i dopune Ugovora o EnZ, koje su i dalje na razmatranju, neophodne za dostizanje tih jednakih uslova, ali neće biti dovoljne same po sebi.

Najveći izazov je šta posle prestanka korišćenja uglja

Prema izveštaju, možda i najveći izazov za mnoge članice EnZ je pitanje šta posle prestanka korišćenja uglja. Ova dilema je postala aktuelna posle stupanja na snagu Direktive o velikim ložištima (LCPD) za postojeće elektrane i Direktive o industrijskim emisijama (IED) za nove. Sa LCPD, deo zakonodavstva EnZ koji se odnosi na ekologiju, dobio je centralno mesto.

Izveštaj naglašava da je jedna stvar kampanja za zatvaranje postojećih i otvaranje novih elektrana na ugalj, ali mnogo manje je jasno šta će ih zameniti i obezbediti rezervnu energiju za balansiranje sve većeg udela nestabilnih obnovljivih izvora energije (OIE).

Ne postoji jedan odgovor koji je dobar svima, sve zavisi od toga da li je završena prva energetska tranzicija, navodi se u izveštaju.

Ekološki deo postojećeg zakonodavstva EnZ, kako se navodi, moraće da igra veću ulogu u budućnosti. Na primer, Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu, moraće da se primeni za projekte koji koriste ugalj, ali i OIE, dok primena LCPD mora efikasno da se prati i po potrebi ojača delovanjem regulatornih organa.

Godišnji izveštaj o implementaciji sadrži poglavlja o električnoj energiji, gasu, nafti, infrastrukturi, nacionalnim regulatornim organima, OIE, energetskoj efikasnosti, životnoj sredini, klimi, konkurenciji i statistici.