Životna sredina

Odlaganje ukidanja upotrebe uglja bi skupo koštalo Bugarsku, Rumuniju i Grčku

ukidanje upotrebe uglja balkanske zemlje

Slika: Pixabay

Objavljeno

06.05.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

06.05.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Pad tržišnih cena struje usled širenja virusa korona otvara mogućnost da se smanje troškovi zatvaranja termoelektrana koje koriste lignit. Ukoliko se ukidanje upotrebe uglja u tri balkanske države bude odlagalo, to će im naduvati izdatke, po nalazima iz studije koju je objavila Mreža za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi.

Pandemija oboljenja COVID-19 naglo je oborila berzanske cene električne energije, što povećava gubitke termoelektrana na lignit u Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Pošto je to štetno fosilno gorivo već bilo postalo neprofitabilno, navodi se u studiji koju je objavio SE3T.net, svako odlaganje planova za ukidanje upotrebe uglja bilo bi skupo za te tri balkanske zemlje.

Rezultati analize uticaja na elektroenergetske sisteme i lokalnu privredu pokazali su da bi ranije zatvaranje najvećih gubitaša među pomenutim postrojenjima doprinelo stabilizaciji situacije u preostalima. Budući da države uglavnom subvencionišu proizvodnju i korišćenje uglja, njihovo stavljanje pod katanac bi olakšalo troškove koje snosi celo društvo, kažu u Mreži za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi, kako se grupa zvanično zove.

Trenutni oštri gubici u termoelektranama znače da bi njihovo hitno zatvaranje koštalo manje. Troškovi će se inače nagomilati, pokazuje studija.

Budući da države uglavnom subvencionišu proizvodnju i korišćenje uglja, zatvaranje ovih termoelektrana bi olakšalo finansijski teret koji trpi celo društvo

Kriza zbog korona virusa veoma je oslabila potražnju za strujom, što doprinosi stabilnosti cena, napisali su istraživači u dokumentu nazvanom ‘Accelerated Lignite Exit in Bulgaria, Romania and Greece’. Oni, doduše, predviđaju skok veleprodajnih cena u scenariju ranog odustajanja od uglja. Ali tvrde i da mere energetske efikasnosti i “agresivnije širenje” proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u rečenim balkanskim zemljama mogu da taj efekat ponište u roku od pet godina. Autori takođe preporučuju vladama da zaštite ranjive potrošače.

Mere energetske efikasnosti i “agresivnije širenje” proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj mogu da ponište skok veleprodajnih cena električne energije očekivan posle zatvaranja elektrana na ugalj

Takva strategija može da se finansira preko Evropskog zelenog plana i njegovog mehanizma za pravednu tranziciju, dok se nestabilnost cena može utišati i interkonekcijama za električnu energiju među zemljama, pokazuje studija. Nije bilo indicija prepreka koje se tiču sigurnosti snabdevanja strujom u slučaju veoma ranog prekida korišćenja uglja, a to slabi značaj elektrana koje se drže na mreži da bi pokrile špic potražnje.

Grčka je “ostvarila impresivan napredak” s ubrzavanjem napuštanja upotrebe uglja, stoji u dokumentu, pošto je ta balkanska zemlja nedavno u svom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP) predložila da posle 2023. godine ostavi samo 660 megavata aktivnog kapaciteta na lignit. Istovremeno, Bugarska i Rumunija pomažu državnim postrojenjima da kupuju dozvole Evropske unije za ispuštanje ugljen-dioksida.

Obustavljanje korišćenja uglja bi godišnje oslobodilo, po proceni, 450 miliona evra u Bugarskoj, 900 miliona u Grčkoj i 200 miliona evra u Rumuniji

“Ova podrška će verovatno biti proglašena protivzakonitom državnom pomoći i dovesti do rasipničkog korišćenja javnih sredstava za zastarele elektrane, umesto podrške alternativama privlačnim u ekonomskom i smislu zaštite životne sredine”, dodali su istraživači. Oni su procenili godišnje državne subvencije na 450 miliona evra u Bugarskoj, 900 miliona u Grčkoj i 200 miliona evra u Rumuniji.

Martin Vladimirov iz CSD-a (Center for the Study of Democracy), jedan od autora, kazao je da bi sredstva oslobođena ukoliko se postojeće elektrane na lignit u Bugarskoj zatvore pre 2025. bila više nego dovoljna za neophodna ulaganja u obnovljive izvore tokom sledeće decenije.

Na ove tri zemlje otpada skoro deseti deo ukupnog kapaciteta termoelektrana na ugalj u EU.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

zakon o energetici izmene nacela ministarstvo

Objavljena načela za pripremu izmena i dopuna Zakona o energetici

16 January 2021 - Obaveza pripreme Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) i definisanje strateških energetskih projekata, samo su neke od novina.

IHA SECO KESH odrziva hidroenergija zapadni balkan

Nova inicijativa za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu

14 January 2021 - Projekat vode Međunarodno udruženje za hidroenergiju, albanska kompanija KESH i švajcarski Državni sekretarijat za ekonomske poslove.

Petrol E3 preuzimanje

Slovenački Petrol preuzeo snabdevača električnom energijom E3

13 January 2021 - Kupovinom E3 Petrol, koji je pretežno naftno-gasna kompanija, povećava udeo na nacionalnom maloprodajnom tržištu električne energije na 20%.

Elektromreza Srbije kupila pet odsto akcija CGES

Elektromreža Srbije kupila još pet odsto akcija crnogorskog CGES-a

12 January 2021 - EMS kupio akcije od malih akcionara za sedam miliona evra na Montenegro berzi. Većinski vlasnik je i dalje Vlada Crne Gore.